1-Oktakozanol
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Octacosan-1-ol
| |
| Drugi nazivi
n-Oktakozanol; Oktakozil alkohol; Oktanozol; Montanil alkohol; Klujitil alkohol
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.008.348 |
| KEGG[1] | |
| MeSH | 1-octacosanol |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C28H58O | |
| Molarna masa | 410,77 g·mol−1 |
| Tačka topljenja | 83 °C (181 °F; 356 K) |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
1-Oktakozanol (n-oktakozanol, oktakozil alkohol, klujitil alkohol, montanil alkohol) alifatični alkohol pravog lanca sa 28 ugljenika. On je primarni masni alkohol koji je prisutan u biljnom vosku.[4] Oktakozanol se takođe javlja u pšeničnim klicama.[5]
Hemija[уреди | уреди извор]
Oktakozanol nije rastvoran u vodi, ali je rastvoran u alkanima niske molekulske težine i u hloroformu.
Biološka dejstva[уреди | уреди извор]
Oktakozanol je glavni sastojak polikozanola. On ima više farmakoloških dejstava,[6] i potencijalno može da bude koristan u tretmanu Parkinsonove bolesti.[7][8]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ EA Baker (1982). „Chemistry and morphology of plant epicuticular waxes”. Ур.: DF Cutler, KL Alvin and CE Price. The Plant Cuticle: Papers Presented at an International Symposium Organized by the Linnean Society of London, Held at Burlington House, London, 8-11 September 1980. London: Academic Press. стр. 139—165. ISBN 978-0-12-199920-9.
- ^ „Octacosanol”. Natural Products (Professional). drugs.com. Архивирано из оригинала 3. 6. 2009. г. Приступљено 9. 7. 2009. „isolated from wheat germ oil or other plants”
- ^ Taylor, Johanna C; Rapport, Lisa; Lockwood, G.Brian (2003). „Octacosanol in human health”. Nutrition. 19 (2): 192—5. PMID 12591561. doi:10.1016/S0899-9007(02)00869-9.
- ^ Snider, SR (1984). „Octacosanol in parkinsonism”. Annals of Neurology. 16 (6): 723. PMID 6395790. S2CID 43313071. doi:10.1002/ana.410160615.
- ^ Wang, T; Liu, YY; Wang, X; Yang, N; Zhu, HB; Zuo, PP (2010). „Protective effects of octacosanol on 6-hydroxydopamine-induced Parkinsonism in rats via regulation of ProNGF and NGF signaling”. Acta Pharmacologica Sinica. 31 (7): 765—74. PMC 4007727
. PMID 20581854. doi:10.1038/aps.2010.69.
