Izobutanol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Isobutanol
Skeletal formula of isobutanol
Ball-and-stick model of isobutanol
Nazivi
IUPAC naziv
2-metil-1-propanol
Drugi nazivi
Izobutil alkohol, IBA, 2-metilpropil alkohol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.001.044
KEGG[1]
RTECS NP9625000
UNII
Svojstva
C4H10O
Molarna masa 74,122 g/mol
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 0,802 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja −1.019 °C (−1.802 °F; −746 K)
Tačka ključanja 10.789 °C (19.452 °F; 11.062 K)
8,7 mL/100 mL[4]
log P 0.8
Indeks refrakcije (nD) 1,3959
Viskoznost 3,95 cP na 20 °C
Opasnosti[5]
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0113
Iritant (Xi)
R-oznake R10 R37/38 R41, R67
S-oznake (S2) S7/9 S13 S26 S37/39 S46
Tačka paljenja 28 °C (82 °F; 301 K)
415 °C (779 °F; 688 K)
Eksplozivni limiti 1.7–10.9%
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LDLo (LDLo)
3750 mg/kg (zec, oralno)
2460 mg/kg (pacov, oralno)[7]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 100 ppm (300 mg/m3)[6]
REL (preporučeno)
TWA 50 ppm (150 mg/m3)[6]
IDLH (neposredna opasnost)
1600 ppm[6]
Srodna jedinjenja
Srodne materije
n-Butanol
sec-Butanol
tert-Butanol
Srodna jedinjenja
Izobutiraldehid
Izobutirna kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Isobutanol (IUPAC: 2-metil-1-propanol) je organsko jedinjenje sa formulom (CH3)2CHCH2OH. Ova bezbojna, zapaljiva tečnost sa karakterističnim mirisom se uglavnom koristi kao rastvarač. Njegovi izomeri su n-butanol, 2-butanol, i tert-butanol, svi od kojih su industrijski značajni.

Proizvodnja[уреди]

Isobutanol se proizvodi karbonilacijom propilena. Dva methoda se koriste u industriji, hidroformilacija se češće primenjuje. Ona formira smešu normalnog i izobutiraldehida, koji se hidrogenišu do alkohola i zatim razdvajaju. Repova karbonilacija se takođe koristi.[8]

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. „Iso-butanol”. ChemicalLand21. 
  5. 5,0 5,1 Isobutanol, International Chemical Safety Card 0113, Geneva: International Programme on Chemical Safety, April 2005  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  6. 6,0 6,1 6,2 NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0352
  7. „Isobutyl alcohol”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  8. „Butanols”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a04_463. .

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]