Izobutanol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Isobutanol
IUPAC ime
Drugi nazivi Izobutil alkohol, IBA, 2-metilpropil alkohol
Identifikacija
CAS registarski broj 78-83-1 ДаY
PubChem[1][2] 6560
ChemSpider[3] 6312 ДаY
UNII 56F9Z98TEM ДаY
EC-broj 201-148-0
KEGG[4] C14710
ChEBI 46645
ChEMBL[5] CHEMBL269630 ДаY
RTECS NP9625000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva[7]
Molekulska formula C4H10O
Molarna masa 74,122 g/mol
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 0,802 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja

-101.9 °C, 171 K, -151 °F

Tačka ključanja

107.89 °C, 381 K, 226 °F

Rastvorljivost u vodi 8,7 mL/100 mL[6]
log P 0.8
Indeks refrakcije (nD) 1,3959
Viskoznost 3,95 cP na 20 °C
Hazardi[7]
Bezbednosni spisak ICSC 0113
Iritant (Xi)
R-oznake R10 R37/38 R41, R67
S-oznake (S2) S7/9 S13 S26 S37/39 S46
Tačka paljenja 28 °C (82 °F; 301 K)
415 °C (779 °F; 688 K)
Eksplozivni limiti 1.7–10.9%
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LDLo (LDLo)
3750 mg/kg (zec, oralno)
2460 mg/kg (pacov, oralno)[9]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 100 ppm (300 mg/m3)[8]
REL (preporučeno)
TWA 50 ppm (150 mg/m3)[8]
IDLH (neposredna opasnost)
1600 ppm[8]
Srodna jedinjenja
Srodne materije
n-Butanol
sec-Butanol
tert-Butanol
Srodna jedinjenja
Izobutiraldehid
Izobutirna kiselina

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Isobutanol (IUPAC: 2-metil-1-propanol) je organsko jedinjenje sa formulom (CH3)2CHCH2OH. Ova bezbojna, zapaljiva tečnost sa karakterističnim mirisom se uglavnom koristi kao rastvarač. Njegovi izomeri su n-butanol, 2-butanol, i tert-butanol, svi od kojih su industrijski značajni.

Proizvodnja[уреди]

Isobutanol se proizvodi karbonilacijom propilena. Dva methoda se koriste u industriji, hidroformilacija se češće primenjuje. Ona formira smešu normalnog i izobutiraldehida, koji se hidrogenišu do alkohola i zatim razdvajaju. Repova karbonilacija se takođe koristi.[10]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res. 40 (Database issue): D1100—7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. „Iso-butanol”. ChemicalLand21. 
  7. 7,0 7,1 Isobutanol, International Chemical Safety Card 0113, Geneva: International Programme on Chemical Safety, April 2005  .
  8. 8,0 8,1 8,2 NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0352
  9. „Isobutyl alcohol”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  10. „Butanols”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a04_463. .

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]