Izobutanol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Isobutanol
IUPAC ime
Drugi nazivi Izobutil alkohol, IBA, 2-metilpropil alkohol
Identifikacija
CAS registarski broj 78-83-1 YesY
PubChem[1][2] 6560
ChemSpider[3] 6312 YesY
UNII 56F9Z98TEM YesY
EC-broj 201-148-0
KEGG[4] C14710
ChEBI 46645
ChEMBL[5] CHEMBL269630 YesY
RTECS NP9625000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva[7]
Molekulska formula C4H10O
Molarna masa 74,122 g/mol
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 0,802 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja

-101.9 °C, 171 K, -151 °F

Tačka ključanja

107.89 °C, 381 K, 226 °F

Rastvorljivost u vodi 8,7 mL/100 mL[6]
log P 0.8
Indeks refrakcije (nD) 1,3959
Viskoznost 3,95 cP na 20 °C
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0113
ЕU-klasifikacija Iritant (Xi)
EU-indeks 603-108-00-1
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
1
0
 
R-oznake R10 R37/38 R41, R67
S-oznake (S2) S7/9 S13 S26 S37/39 S46
Tačka paljenja 28 °C (82 °F)
Tačka spontanog paljenja 415 °C (779 °F)
Eksplozivni limiti 1,7–10,9%
Srodna jedinjenja
Srodne materije n-Butanol
sec-Butanol
tert-Butanol
Srodna jedinjenja Izobutiraldehid
Izobutirna kiselina

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Isobutanol (IUPAC: 2-metil-1-propanol) je organsko jedinjenje sa formulom (CH3)2CHCH2OH. Ova bezbojna, zapaljiva tečnost sa karakterističnim mirisom se uglavnom koristi kao rastvarač. Njegovi izomeri su n-butanol, 2-butanol, i tert-butanol, svi od kojih su industrijski značajni.

Proizvodnja[уреди]

Isobutanol se proizvodi karbonilacijom propilena. Dva methoda se koriste u industriji, hidroformilacija se češće primenjuje. Ona formira smešu normalnog i izobutiraldehida, koji se hidrogenišu do alkohola i zatim razdvajaju. Repova karbonilacija se takođe koristi.[8]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ „Iso-butanol“. ChemicalLand21. 
  7. ^ Isobutanol, International Chemical Safety Card 0113, Geneva: International Programme on Chemical Safety, April 2005 .
  8. ^ „Butanols“. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. DOI:10.1002/14356007.a04_463. .

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Викимедија остава
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Izobutanol