2-Metil-2-butanol

Из Википедије, слободне енциклопедије
2-Metil-2-butanol
Stereo, skeletal formula of 2-methyl-2-butanol
Ball-and-stick model of 2-methyl-2-butanol
Space-filling model of the 2-methyl-2-butanol
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
2-Metil-2-butanol[1]
Sistemski IUPAC naziv
2-Metilbutan-2-ol[1]
Drugi nazivi
terc-Amil alkohol[1]

Amylene hydrate[1]
Dimethylethylcarbinol[1]

tert-pentil alkohol[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 1361351
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.827
EC broj 200-908-9
KEGG[2]
MeSH tert-amyl+alcohol
RTECS SC0175000
UNII
UN broj 1105
Svojstva
C5H12O
Molarna masa 88,15 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Miris miris kamfora, peperminta
Gustina 805 mg cm−3
Tačka topljenja −9 °C; 16 °F; 264 K
120 g dm−3
log P 1,095
Napon pare 1,6 kPa (na 20 °C)
Indeks refrakcije (nD) 1,405
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 229,3 J K−1 mol−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −380,0–−379,0 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−3,3036–−3.3026 MJ mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja hazard.com
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč Opasnost
H225, H315, H332, H335
P210, P261
Flammable F Harmful Xn
R-oznake R11, R20, R37/38
S-oznake (S2), S46
Tačka paljenja 19 °C (66 °F; 292 K)
437 °C (819 °F; 710 K)
Eksplozivni limiti 9%
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

2-Metil-2-butanol (terc-amil alkohol, 2M2B, amilen hidrat) je jedan od izomera amil alkohola. On je čista, bezbojna tečnost sa jakim mirisom peperminta ili kamfora.[5][6] Kod ljudi on ispoljava sedativno, hipnotičko, i antikonvulsivno dejstvo slično etanolu pri gutanju ili udisanju. Ranije je korišten u medicini za te svrhe.[7] On je aktivan u dozama u opsegu od 2.000-4.000 mg, te je 20 puta potentniji od etanol.a[8][9] Njegov hipnotički potencijal je između hloral hidrata i paraldehida.[10] In humans, 2-methyl-2-butanol is metabolized primarily via gluconoridation and oxidation to 2,3-dihydroxy-2-methylbutane.[11] Prekomerna doza proizvodi simptome slične alkoholnom trovanju.

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „tert-amyl alcohol - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 26. 3. 2005. Identification and Related Records. Приступљено 13. 12. 2011. 
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. Coblentz, Virgil (1899). The Newer Remedies: A reference manual for physicians, pharmacists, and students (3rd изд.). Philadelphia: P. Blakiston's Son & Co. стр. 18.  Пронађени су сувишни параметри: |at= и |page= (помоћ)
  6. H. C. Wood & R. M. Smith, ур. (15. 9. 1887). „Amylene hydrate - a new hypnotic”. Therapeutic Gazette - A monthly journal of physiological and clinical therapeutics. Detroit MI and Philadelpia PA: G. S. Davis. 3: 605—606. 
  7. Lewis, Robert A. (1998). Lewis' Dictionary of Toxicology. CRC Press. стр. 45. ISBN 1-56670-223-2. 
  8. Hans Brandenberger & Robert A. A. Maes, ур. (1997). Analytical Toxicology for Clinical, Forensic and Pharmaceutical Chemists. стр. 401. ISBN 3-11-010731-7. 
  9. D. W. Yandell; et al. (1888). „Amylene hydrate, a new hypnotic”. The American Practitioner and News. Lousville KY: John P. Morton & Co. 5: 88—89. 
  10. F. A. Castle & C. Rice (1888). „Amylene and amylene hydrate”. The American Druggist. 17 (3): 58—59. 
  11. Collins, A. S.; Sumner, S. C.; Borghoff, S. J.; Medinsky, M. A. (1999). „A physiological model for tert-amyl methyl ether and tert-amyl alcohol: Hypothesis testing of model structures”. Toxicological sciences : an official journal of the Society of Toxicology. 49 (1): 15—28. PMID 10367338. doi:10.1093/toxsci/49.1.15. 

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]