1-Pentanol

Из Википедије, слободне енциклопедије
1-Pentanol
Skeletal formula of 1-pentanol
Ball and stick model of 1-pentanol
Nazivi
IUPAC naziv
Pentan-1-ol[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 1730975
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.684
EC broj 200-752-1
Gmelin Referenca 25922
KEGG[2]
MeSH n-Pentanol
RTECS SB9800000
UNII
UN broj 1105
Svojstva
C5H12O
Molarna masa 88,15 g·mol−1
Gustina 814,4 mg cm−3
Tačka topljenja −78 °C; −109 °F; 195 K
22 g dm-3
log P 1.348
Napon pare 200 Pa (na 20 °C)
Indeks refrakcije (nD) 1,409
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 207,45 J K−1 mol−1
Standardna molarna entropija So298 258,9 J K−1 mol−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −351,90–−351,34 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−3331,19–−3330,63 kJ mol−1
Opasnosti
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč Upozorenje
H226, H315, H332, H335
P261
Harmful Xn
R-oznake R10, R20, R37, R66
S-oznake (S1/2), S46
Tačka paljenja 49 °C (120 °F; 322 K)
300 °C (572 °F; 573 K)
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Heksani

Pentilamin

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

1-Pentanol (n-pentanol, pentan-1-ol) je alkohol sa pet atoma ugljenika i molekulskom formulom C5H12O.[5] 1-Pentanol je bezbojna tečnost neprijatnog mirisa. Postoji 8 alkohola sa tom molekulskom formulom (amil alkohol). Estar formiran iz buterne kiseline i 1-pentanola, pentil butirat, miriše poput kajsija. Estar sirćetne kiseline i 1-pentanola, amil acetat (pentil acetat), miriše poput banaja.

Reference[уреди]

  1. „n-pentanol - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 26. 3. 2005. Identification and Related Records. Приступљено 10. 10. 2011. 
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 

Literatura[уреди]