Akruks

С Википедије, слободне енциклопедије
Akruks
Acrux kstars.png
Pozicija Akruksa
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Južni krst
Rektascenzija 12h 26m 35.89522s[1]
Deklinacija −63° 05′ 56.7343″[1]
Prividna magnituda (V) 0.76[2] (1.33 + 1.75)[3]
Karakteristike
Spektralni tip B0.5IV + B1V[4]
B−V indeks boja −0.26[2]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−11.2 / −0.6[5] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −35.83[1] mas/g
Dek.: −14.86[1] mas/g
Paralaksa (π)10.13 ± 0.50[1] mas
Rastojanje320 ± 20 ly
(99 ± 5 ps)
Apsolutna magnituda (MV)−3.77[6] (−2.2 + −2.7[7])
Orbita[8]
Primarnaα Crucis Aa
Kompanjonα Crucis Ab
Period (P)75,7794±0,0037 d
Ekscentricitet (e)0,46±0,03
Apsidna epoha (T)2,417,642,3±1,6 JD
Argument perihela (ω)
(sekundarni)
21±6°
Poluamplituda (K1)
(primarna)
41,7±1,2 km/s
Detalji
α1
Masa17.80 + 6.05[3] M
Poluprečnik7.8[9] R
Luminoznost25,000[10] L
Temperatura24,000[11] K
Rotaciona brzina (v sin i)120[11] km/s
α2
Masa15.52[3] M
Poluprečnik5.4 R
Luminoznost16,000[10] L
Temperatura28,000[11] K
Rotaciona brzina (v sin i)200[11] km/s
Starost10.8[12] Myr
Druge oznake
α Crucis, HIP 60718, CPD−62°2745, WDS J12266-6306, CCDM J12266-6306
α1 Cru: Acrux, HR 4730, HD 108248, FK5 462, GC 16952, 26 G. Crucis
α2 Cru: HR 4731, HD 108249, GC 16953, 2MASS J12263615-6305571, 27 G. Crucis
Referentne baze podataka
SIMBADα Cru
α1 Cru
α2 Cru

Akruks ili α Krusis (latinizovano do Alfa Krusis, skraćeno Alfa Kru, α Kru) jeste višestruki zvezdani sistem udaljen 321 svetlosnih godina od Sunca[1][13] u sazvežđu Južni krst i deo istoimenog asterizma. Sa kombinovanom vidljivom magnitudom od +0.76, to je najsvetliji objekat u Južnom krstu i 13. najsvetlija zvezda na noćnom nebu. To je najjužnija zvezda prve magnitude, 2,3 stepena južnije od Alfa Kentaurija.[14]

Gledano golim okom Akruks se pojavljuje kao jedna zvezda, ali u stvarnosti je to višestruki zvezdan sistem koji sadrži šest komponenti. Posmatrano kroz optičke teleskope Akruks se pojavljuje kao trostruka zvezda, čije su dve najsjajnije komponente vizuelno razdvojene oko 4 lučne sekunde i poznate su kao Akruks A i Akruks B, α1 Krusis i α2 Krusis, ili α Krusis A i α Krusis B. Obe komponente su zvezde tipa B, i mnogostruko su masnije i blistavije od Sunca. Sam α1 Krusis je spektroskopski binar sa komponentama označenim sa α Krusis Aa (zvanično nazvan Akruks, što je istorijski naziv celog sistema)[15][16] i α Krusis Ab. Njegove dvokomponentne zvezde opisuju orbitu svakih 76 dana na rastojanju od oko 1 astronomske jedinice (AU).[10] Akruks C je udaljenija prateća zvezda, koja formira trostruku zvezdu gledano kroz male teleskope.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  2. ^ а б Corben, P. M. (1966). „Photoelectric magnitudes and colours for bright southern stars”. Monthly Notes of the Astron. Soc. Southern Africa. 25: 44. Bibcode:1966MNSSA..25...44C. 
  3. ^ а б в Tokovinin, A. A. (1997). „MSC - a catalogue of physical multiple stars”. Astronomy and Astrophysics Supplement Series. 124 (1): 75—84. Bibcode:1997A&AS..124...75T. ISSN 0365-0138. doi:10.1051/aas:1997181Слободан приступ. 
  4. ^ Houk, Nancy (1979), „Michigan catalogue of two-dimensional spectral types for the HD stars”, Ann Arbor : Dept. Of Astronomy, 1, Bibcode:1978mcts.book.....H 
  5. ^ Wilson, Ralph Elmer (1953). „General Catalogue of Stellar Radial Velocities”. Carnegie Institute Washington D.c. Publication. Bibcode:1953GCRV..C......0W. 
  6. ^ Kaltcheva, N. T.; Golev, V. K.; Moran, K. (2014). „Massive stellar content of the Galactic supershell GSH 305+01-24”. Astronomy & Astrophysics. 562: A69. Bibcode:2014A&A...562A..69K. arXiv:1312.5592Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201321454. 
  7. ^ Van De Kamp, Peter (1953). „The Twenty Brightest Stars”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 65 (382): 30. Bibcode:1953PASP...65...30V. doi:10.1086/126523Слободан приступ. 
  8. ^ Thackeray, A. D.; Wegner, G. (april 1980), „An improved spectroscopic orbit for α1 Crucis”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 191 (2): 217—220, Bibcode:1980MNRAS.191..217T, doi:10.1093/mnras/191.2.217Слободан приступ 
  9. ^ https://www.wolframalpha.com/input/?i=acrux+luminosity
  10. ^ а б в Kaler, James B. (2002). „Acrux”. The Hundred Greatest Stars. стр. 4—5. ISBN 978-0-387-95436-3. doi:10.1007/0-387-21625-1_2. 
  11. ^ а б в г Dravins, Dainis; Jensen, Hannes; Lebohec, Stephan; Nuñez, Paul D. (2010). „Stellar intensity interferometry: Astrophysical targets for sub-milliarcsecond imaging”. Proceedings of the SPIE. Optical and Infrared Interferometry II. 7734: 77340A. Bibcode:2010SPIE.7734E..0AD. arXiv:1009.5815Слободан приступ. doi:10.1117/12.856394. 
  12. ^ Tetzlaff, N.; Neuhäuser, R.; Hohle, M. M. (2011). „A catalogue of young runaway Hipparcos stars within 3 kpc from the Sun”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 410 (1): 190—200. Bibcode:2011MNRAS.410..190T. arXiv:1007.4883Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17434.x. 
  13. ^ Perryman, Michael (2010), „The Making of History's Greatest Star Map”, The Making of History's Greatest Star Map, Astronomers’ Universe, Heidelberg: Springer-Verlag, Bibcode:2010mhgs.book.....P, ISBN 978-3-642-11601-8, doi:10.1007/978-3-642-11602-5 
  14. ^ Bordeleau, André G. (12. 8. 2013). „Federative Republic of Brazil: Constellations in the Breeze”. Flags of the Night Sky. New York: Springer. стр. 1—72. ISBN 978-1-4614-0928-1. doi:10.1007/978-1-4614-0929-8_1. 
  15. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  16. ^ „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 21. 11. 2016. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]