Пређи на садржај

Алберто Ђилардино

С Википедије, слободне енциклопедије
Алберто Ђилардино
Ђилардино у дресу Фјорентине
Лични подаци
Датум рођења (1982-07-05)5. јул 1982.(42 год.)
Место рођења Бјела, Италија
Висина 1,84 m
Позиција Нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Сијена (тренер)
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1999—2000
2000—2002
2002—2005
2005—2008
2008—2012
2012—2014
2012—2013
2014—2015
2015
2015—2016
2016—2017
2017
2017—2018
Пјаченца
Верона
Парма
Милан
Фјорентина
Ђенова
Болоња
Гуангџоу Евергранде
Фиорентина
Палермо
Емполи
Пескара
Специја
17
39
96
94
118
50
36
14
14
33
14
3
16
(3)
(5)
(50)
(36)
(48)
(19)
(13)
(5)
(4)
(10)
(0)
(0)
(6)
Репрезентативна каријера
2004—2013  Италија 57 (19)
Тренерска каријера
2019
2019—2020
2020—2021
2022—
Рецато
Про Верчели
Сијена
Ђенова

Алберто Ђилардино (итал. Alberto Gilardino; Бјела, 5. јул 1982) је бивши италијански фудбалер и тренутни тренер Ђеновe.[1] Са репрезентацијом Италије освојио је Светско првенство у фудбалу 2006.

Ђилардино држи рекорд као најмлађи фудбалер који је стигао до 100 голова у Серији А.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је започео у Пјаченци, где је дебитовао у Серији А против будућег клуба, Милана. Продат је 2001. у Хелас Верону где је играо доста добро, али се није баш исказао у постизању голова. Бивши тренер његовог тадашњег клуба, Чезаре Прандели затражио је да се доведе у Парму.[2] На почетку није био пoсебно ефикасан (5 голова у првој сезони), али је наредне сезоне постигао 23 поготка и био други стрелац сезоне.

У сезони 2004/05. проглашен је најбољим играчем лиге. Било је то довољно да га запази велики Милан, који га 17. јула 2005. доводи у своје редове за 25.000.000 евра. У Милану је био довољно добар у националном првенству, постигавши 17 голова, али у Лиги шампиона није био ни приближно тако добар. У сезони након скандала "Калчополи", његов Милан играо је лоше, а Ђилардино се у потпуности утопио у то сивило, па су започеле приче о његовом одласку са Сан Сира. То се и догодило на крају сезоне 2007/08., када потписује за Фјорентину. У Фјорентини је провео четири сезоне и одиграо 118 лигашких утакмица на којима је постигао 48 голова.

У јануару 2012. Ђилардино је потписао четворогодишњи уговор са Ђеновом. Изабрао је број 82 на дресу. Постигао је 4 гола на 14 утакмица другог дела сезоне 2011/12.

Дана 31. августа 2012. Ђилардино је отишао на позајмицу у Болоњу.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Године 2004, наступао је на Олимпијади у Атини где је освојио бронзану медаљу, а пре тога и постао првак Европе за узраст испод 21 године.[3] Наступао је на Светском првенству 2006. где је са репрезентацијом Италије постао првак света. На том такмичењу постигао је погодак против репрезентације САД и асистирао Дел Пјеру за погодак против Немаца у полуфиналу. Такође је наступао на Светском првенству 2010. у Јужној Африци.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 04. 05. 2017. г. Приступљено 2024-02-05. 
  2. ^ „Alberto Gilardino Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2016-12-03. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено 2024-02-05. 
  3. ^ „Alberto Gilardino”. olympics.com. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]