Аленка Ранчић
 |
| Аленка Ранчић | |
|---|---|
 Аленка Ранчић у филму „Дечак и виолина“ | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. фебруар 1935. |
| Место рођења | Книн, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 26. јануар 2005. (69 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СЦГ |
| Породица | |
| Супружник | Јован Ранчић |
| Веза до IMDb-а | |
Аленка Ранчић (Книн, 17. фебруар 1935 — Београд, 26. јануар 2005) била је српска глумица.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена 17. фебруара 1935. године у Книну. Једна је од првих школованих глумица у Југославији. На почетку каријере била је члан Народног позоришта у Титограду, а потом се посветила раду на филму, где је остварила око 30 улога.
У филму Божидара Ранчића „Бела рода“ 1960. године остварила је прву главну улогу, заједно са својим супругом Јованом Ранчићем, који је био познати глумац, сценариста и редитељ. Са својим супругом је касније сарађивала и као глумица и као уметнички сарадник на филмовима: „Дечак и виолина“, „Последња трка“, „Маховина на асфалту“ и „Сунцокрети“, где је Аленка била косценариста.
Значајне улоге је остварила и у филмовима Живојина Павловића: „Кад будем мртав и бео“, „Буђење пацова“ и „Заседа“.
Била је прва жена директор Филмског фестивала у Нишу. Преминула је 26. јануара 2005. године у Београду у 70. години живота. Сахрањена је крајем јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Филмографија[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Аленка Ранчић на сајту IMDb (језик: енглески)