Azilsartan
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(5-metil-2-okso-1,3-dioksol-4-il)metil 2-etoksi-1-([2'-(5-okso-4,5-dihidro-1,2,4-oksadiazol-3-il)bifenil-4-il]metil)-1H-benzimidazol-7-karboksilat | |
| Klinički podaci | |
| Prodajno ime | Edarbi |
| Drugs.com | Potrošačka informacije o leku |
| MedlinePlus | a611028 |
| Podaci o licenci |
|
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | Oralno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Identifikatori | |
| CAS broj | 147403-03-0  |
| ATC kod | C09CA09 (WHO) |
| PubChem | CID 9825285 |
| ChemSpider | 9413866 |
| UNII | F9NUX55P23 |
| ChEBI | CHEBI:68845 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C25H20N4O5 |
| Molarna masa | 456,46 g/mol |
| |
| |
Azilsartan je antagonist angiotenzinskog II receptora koji se koristi za tretman hipertenzije. Ovaj lek je razvilo preduzeće Takeda.
On je u prodaji pod imenom Edarbi kao prolek azilsartan medoksomil (TAK-491). FDA je 25. februara 2011. odobrila azilsartan medoksomil za tretman visokog krvnog pritiska kod odraslih osoba.[1] Sledeće godine je odobren u Kanadi za lečenje blage do umerene hipertenzije.[2]
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 10 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 10 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 5,3 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -7,5 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 139,6 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „FDA approves Edarbi to treat high blood pressure” (Саопштење). U.S. Food and Drug Administration (FDA). 25. 2. 2011. Приступљено 1. 3. 2011.
- ^ Notice of Decision for EDARBI
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
