Azilsartan

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Azilsartan
Azilsartan.svg
IUPAC ime
(5-metil-2-okso-1,3-dioksol-4-il)metil 2-etoksi-1-([2'-(5-okso-4,5-dihidro-1,2,4-oksadiazol-3-il)bifenil-4-il]metil)-1H-benzimidazol-7-karboksilat
Klinički podaci
Prodajno ime Edarbi
Drugs.com Potrošačka informacije o leku
MedlinePlus a611028
Podaci o licenci
Kategorija trudnoće
  • C (prvo tromesečje)
    D (drugo/treće tromesečje) (SAD)
Način primene Oralno
Pravni status
Pravni status
Identifikatori
CAS broj 147403-03-0 ДаY
ATC kod C09CA09 (WHO)
PubChem CID 9825285
ChemSpider 9413866 ДаY
UNII F9NUX55P23 ДаY
ChEBI CHEBI:68845 ДаY
Hemijski podaci
Formula C25H20N4O5
Molarna masa 456,46 g/mol

Azilsartan je antagonist angiotenzinskog II receptora koji se koristi za tretman hipertenzije. Ovaj lek je razvilo preduzeće Takeda.

On je u prodaji pod imenom Edarbi kao prolek azilsartan medoksomil (TAK-491). FDA je 25. februara 2011. odobrila azilsartan medoksomil za tretman visokog krvnog pritiska kod odraslih osoba.[1] Sledeće godine je odobren u Kanadi za lečenje blage do umerene hipertenzije.[2]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 10
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 10
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 5,3
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -7,5
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 139,6

Reference[уреди]

  1. ^ „FDA approves Edarbi to treat high blood pressure” (Саопштење). U.S. Food and Drug Administration (FDA). 25. 2. 2011. Приступљено 1. 3. 2011. 
  2. ^ Notice of Decision for EDARBI
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).