Lisinopril
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
 Chemical structure of lisinopril | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
N2-[(1S)-1-karboksi-3-fenilpropil]-L-lizil-L-prolin | |
| Klinički podaci | |
| Prodajno ime | Prinivil, Tensopril, Zestril, Hipril |
| Drugs.com | Monografija |
| MedlinePlus | a692051 |
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | Oralno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | oko 25% |
| Vezivanje proteina | 0 |
| Metabolizam | None |
| Poluvreme eliminacije | 12 sata |
| Izlučivanje | Eliminiše se nepromenje u urinu |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 83915-83-7 |
| ATC kod | C09AA03 (WHO) |
| PubChem | CID 5362119 |
| DrugBank | APRD00560  |
| ChemSpider | 4514933 |
| UNII | 7Q3P4BS2FD |
| KEGG | D00362 |
| ChEBI | CHEBI:43755 |
| ChEMBL | CHEMBL1237 |
| Sinonimi | (2S'')-1-[(2S)-6-amino-2- {[(1S)-1-karboksi-3-fenilpropil]amino}heksanoil]pirolidin-2-karboksilna kiselina |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C21H31N3O5 |
| Molarna masa | 405,488 g/mol |
| |
| |
Lisinopril je lek klase inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE). On se prvenstveno koristi u tretmanu hipertenzije, zatajenja srca, i srčanog udara, kao i za sprečavanje renalnih i retinalnih komplikacija uzrokovanih dijabetesom. Njegove indikacije, kontraindikacije i nuspojave su tipične za sve ACE inhibitore.
Istorijski, lisinopril je bio treći ACE inhibitor (nakon kaptoprila i enalaprila) i uveden je u upotrebu tokm ranih 1990-tih.[2]
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 7 |
| Broj donora vodonika | 4 |
| Broj rotacionih veza | 12 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | -3,7 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -4,2 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 132,9 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Lisinopril”. The American Society of Health-System Pharmacists. Приступљено 3. 4. 2011.
- ^ Patchett A, Harris E, Tristram E, Wyvratt M, Wu M, Taub D, Peterson E, Ikeler T, ten Broeke J, Payne L, Ondeyka D, Thorsett E, Greenlee W, Lohr N, Hoffsommer R, Joshua H, Ruyle W, Rothrock J, Aster S, Maycock A, Robinson F, Hirschmann R, Sweet C, Ulm E, Gross D, Vassil T, Stone C (1980). „A new class of angiotensin-converting enzyme inhibitors”. Nature. 288 (5788): 280—3. PMID 6253826. doi:10.1038/288280a0.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Fogari R, Zoppi A, Corradi L, Lazzari P, Mugellini A, Lusardi P (1998). „Comparative effects of lisinopril and losartan on insulin sensitivity in the treatment of non diabetic hypertensive patients”. Br J Clin Pharmacol. 46 (5): 467—71. PMC 1873694
. PMID 9833600. doi:10.1046/j.1365-2125.1998.00811.x. - Bussien JP, Waeber B, Nussberger J, Gomez HJ, Brunner HR (1985). „Once-daily lisinopril in hypertensive patients: Effect on blood pressure and the renin-angiotensin system”. Curr Therap Res. 37: 342—51.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Prescribing information for Zestril
- U.S. National Library of Medicine: Drug Information Portal – Lisinopril
- Lisinopril.com – Lisinopril information
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
 |
Lisinopril на Викимедијиној остави. |