Zvončići (botanika)

Campanulaceae
	Campanula cespitosa
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Asterids
Red:	Asterales
Porodica:	Campanulaceae; Juss.
Rodovi
	Vidi tekst

APG III sistem klasigikacije

Zvončići (лат. Campanulaceae)^[2] je porodica reda Asterales, divizije Eudicotiledonae, sa 2.400 vrsta u 84 roda zeljastih biljaka cvetnica, grmova, a retko malog drveća. Često sadrže mlekolike neotrovne sokove.^[3]^[4]^[5]^[6] Porodica je imenovana po tipskom rodu Campanula. ^[7] Među njima su i poznate baštenske biljke rodova Campanula (zvončić),^[8] Lobelia^[8]^[7] i Platycodon^[9]^[10] (balonastih cvetova).

Ova porodica je gotovo kosmopolitski rasprostranjena. Osim široke zastupljenosti na severnoj hemisferi, javlja se i na južnoj hemisferi. Južna Afrika je izuzetno bogata članovima ove porodice. Ovih vrsta nema u Sahari, Antarktiku, Severoistočnoj Aziji i severnom Grenlandu.

Opis[уреди | уреди извор]

Detalji cveta Campanula persicifolia): pet plavih kruničnih listića su stasali, pet žutih prašnika su uvenuli, a tri žiga na tučku su sposobni za oplodnju (proterandrija).

Cvetni dijagram Campanula medium

Listovi su često naizmenični, ređe nasuprotni. Oni su takođe jednostavni i bez sporednih listića (zalistaka). Cvetovi su dvopolni, u obliku zvona, koje se sastoji od uskih cevi nalik krunicu sa malim proširenjem režnjeva. Mnogde su u raznim nijansama plave boje i susednih delova spektra.

Cvetna formula je: $\downarrow$ ili $\star \;K_{5}\;[C_{(5)}\;A_{5}]\;G_{\underline {(2-3-5)}}$ ili $G_{\overline {(2-3-5)}}$

Plodovi su bobice ili kapsule.

Potporodice i rodovi[уреди | уреди извор]

Campanuloideae

Adenophora - Evropa i Azija
Astrocodon - Sibir
Asyneuma - Južna Evropa i Azija
Azorina - Azorska ostrva
Berenice - Reinion
Campanula - uglavnom severna hemisphera
Canarina - Kanarska ostrva i istočna Afrika
Codonopsis - Istočna Azija
Craterocapsa - Južna Afrika
Cryptocodon - Centralna Azija
Cyananthus - Istočna Azija
Cylindrocarpa - Centralna Azija
Echinocodon - Kina
Edraianthus - Jugoistočna Evropa i zapadna Azija
Feeria - Moroko
Gadellia - Kavkaz
Githopsis - Amerika
Gunillaea - Tropska Afrika i Madagaskar
Hanabusaya - Koreja
Heterochaenia - Reinion
Heterocodon - Amerika
Homocodon - Kina
Jasione - Evropa i jugozapadna Azija
Legousia - Evropa i južna Afrika
Leptocodon - Himalaji
Lightfootia - Afrika
Merciera - Južna Afrika
Michauxia - Srednji istok
Microcodon - Južna Afrika
Musschia - Madeira
Namacodon - Jugozapadna Afrika
Nesocodon - Mauricijus
-{Numaeacampa
Ostrowskia - Centralna Azija
Peracarpa - Jugoistočna Azija
Petromarula - Krit
Physoplexis - Alpi
Phyteuma - Evropa i Azija
Platycodon - Istočna Azija
-{Popoviocodonia- Istočni Sibir
Prismatocarpus - Južna Afrika
Rhigiophyllum - Južna Afrika
Roella - Južna Afrika
Sergia - Centralna Azija
Siphocodon - Južna Afrika
Symphyandra - Jugoistočna Evropa i zapadna Azija
Theilera - Južna Afrika
Trachelium - Jugoistočna Evropa, srednji istok i centralna Azija
Treichelia - Južna Afrika
Triodanis - Amerike i južna Evropa
Wahlenbergia - uglavnom južna hemisfera
Zeugandra - Iran

Lobelioideae

Apetahia - Društvena Ostrva
Brighamia - Havaji
Burmeistera - Severni Andi i centralna Amerika
Centropogon - Neotropi
Clermontia - Havaji
Cyanea - Havaji
Delissea - Havaji
Dialypetalum - Madagaskar
Diastatea - Neotropi
Dielsantha - Tropska Afrika
Downingia - Severozapadna Amerika i južna Amerika
Grammatotheca - Južna Afrika
Heterotoma - Meksiko
Hippobroma - Zapadni Indi
Howellia - Amerika
Hypsela - Australija, Novi Zeland i Južna Amerika
Isotoma - Australija
Laurentia = Isotoma, Solenopsis, Hippobroma
Legenere - Kalifornija
Lobelia - kosmopolitska
Lysipomia - Andi
Monopsis - Južna Afrika
Palmerella - Kalifornija
Porterella - Amerika
Pratia - Australazija
Ruthiella - Nova Gvineja
Sclerotheca - Društvena ostrva
Siphocampylus - Neotropi
Solenopsis - Južna Evropa i severna Afrika
Trematocarpus - Havaji
Trematolobelia - Havaji
Trimeris - Sv Helena
Unigenes - Južna Afrika

Cyphioideae

Cyphia - Afrika
Cyphocarpus - S Čile
Nemacladus - Amerika
Parishella - Kalifornija
Pseudonemacladus - Meksiko

Fosilni zapis[уреди | уреди извор]

Najranija poznata pojava Campanulaceae polena je iz oligocenskih slojeva.^[11] Najraniji Campanulaceae makrofosili su seme †Campanula paleopyramidalis u 17-16 miliona godina starim miocenskim depozitima u Novom Sonču na Karpatima u Poljskoj. To je bliki srodnik izumrlog Campanula pyramidalis.^[12]^[13]

Hemijska jedinjenja[уреди | уреди извор]

Planovi potfamilije Lobelioideae sadrže alkaloid lobelin.^[14]^[15]^[16]^[17] Glavni oblik skladištenja ugljenik hidrata kod Campanulaceae je inulin,^[18]^[19] polifruktan koji se isto tako javlja u srodnim Asteraceae vrstama.^[20]^[21]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x, Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г., Приступљено 10. 12. 2010
^ „Прилог II — Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). Завод за заштиту природе Србије. стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2023.
^ Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7.
^ Šoljan; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6. |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
^ Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007). Plant systematics: a phylogenetic approach. (1st ed. 1999, 2nd 2002) (3 изд.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014.
^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014.
^ ^а ^б Lammers, Thomas. „Revision of the Infrageneric Classification of Lobelia L. (Campanulaceae: Lobelioideae)”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 98: 37—62. doi:10.3417/2007150.
^ ^а ^б „Genus: Campanula L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 29. 1. 2004. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. Приступљено 3. 2. 2011.
^ Hong, Deyuan; Klein, Laura L.; Lammers, Thomas G. „Platycodon grandiflorus”. Flora of China. 19 — преко eFloras.org, Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO & Harvard University Herbaria, Cambridge, MA.
^ English Names for Korean Native Plants (PDF). Pocheon: Korea National Arboretum. 2015. стр. 578. ISBN 978-89-97450-98-5. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2017 — преко Korea Forest Service.
^ Friis, Else Marie; Crane, Peter R.; Pedersen, Kaj Raunsgaard (avgust 2011). Early Flowers and Angiosperm Evolution. Cambridge University Press. ISBN 9780521592833.
^ http://www.amjbot.org/content/early/2016/02/09/ajb.1500450.full.pdf
^ Lagomarsino, L. P.; Condamine, F. L.; Antonelli, A; Mulch, A; Davis, C. C. (2016). „The abiotic and biotic drivers of rapid diversification in Andean bellflowers (Campanulaceae)” (PDF). New Phytologist. 210 (4): 1430—1442. PMC 4950005 . PMID 26990796. doi:10.1111/nph.13920.
^ Neugebauer, N. M.; Harrod, S. B.; Stairs, D. J.; Crooks, P. A.; Dwoskin, L. P.; Bardo, M. T. (2007). „Lobelane decreases methamphetamine self-administration in rats”. European Journal of Pharmacology. 571 (1): 33—8. PMC 2104779 . PMID 17612524. doi:10.1016/j.ejphar.2007.06.003.
^ Eyerman, D. J.; Yamamoto, B. K. (2005). „Lobeline attenuates methamphetamine-induced changes in vesicular monoamine transporter 2 immunoreactivity and monoamine depletions in the striatum”. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 312 (1): 160—9. PMID 15331654. doi:10.1124/jpet.104.072264.
^ Polston, J. E.; Cunningham, C. S.; Rodvelt, K. R.; Miller, D. K. (2006). „Lobeline augments and inhibits cocaine-induced hyperactivity in rats”. Life Sciences. 79 (10): 981—90. PMID 16765386. doi:10.1016/j.lfs.2006.05.006.
^ Farook, J. M.; Lewis, B; Gaddis, J. G.; Littleton, J. M.; Barron, S (2009). „Lobeline, a nicotinic partial agonist attenuates alcohol consumption and preference in male C57BL/6J mice”. Physiology & Behavior. 97 (3–4): 503—6. PMID 19268674. doi:10.1016/j.physbeh.2009.02.031.
^ „The Declaration of Certain Isolated or Synthetic Non-Digestible Carbohydrates as Dietary Fiber on Nutrition and Supplement Facts Labels: Guidance for Industry” (PDF). US Food and Drug Administration. 14. 6. 2018. Приступљено 15. 6. 2018.
^ Hsu, CY; Bansal, N (avgust 2011). „Measured GFR as "gold standard"--all that glitters is not gold?”. Clinical Journal of the American Society of Nephrology. 6 (8): 1813—4. PMID 21784836. doi:10.2215/cjn.06040611.
^ P.F. Stevens (2001). „Angiosperm Phylogeny Website”. Angiosperm Phylogeny Website.
^ Jeffrey, C. 2007. Compositae: Introduction with key to tribes. Pages 61–87 in Families and Genera of Vascular Plants, vol. VIII, Flowering Plants, Eudicots, Asterales (J. W. Kadereit and C. Jeffrey, eds.). Springer-Verlag, Berlin

Literatura[уреди | уреди извор]

Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7.

Lammers, T.G. (2007). World Checklist and Bibliography of Campanulaceae. Richmond, Surrey, United Kingdom: Royal Botanic Gardens, Kew.
Fedorov, A.; Kovanda, M. (1976). „Campanulaceae”. Ур.: T.G. Tutin; V.H. Heywood; et al. Flora Europaea. Cambridge University Press. стр. 74—93.
Borsch, T.; Korotkova, N.; Raus, T.; Lobin, W.; Loehne, C. (2009). „The petD group II intron as a genus and species level marker: Utility for tree inference and species identification in the diverse genus Campanula (Campanulaceae)”. Willdenowia. 39: 7—33. doi:10.3372/wi.39.39101.
Roquet, C.; Sáez, L.; Aldasoro, J. J.; Alfonso, S.; Alarcón, M. L.; Garcia-Jacas, N. (2008). „Natural delineation, molecular phylogeny and floral evolution in Campanula”. Systematic Botany. 33: 203—217. doi:10.1600/036364408783887465.
Cosner, M. E.; Raubeson, L. A.; Jansen, R. K. (2007). „Chloroplast DNA rearrangements in Campanulaceae: phylogenetic utility of highly rearranged genomes” (PDF). BMC Evolutionary Biology. 4 (27): 1—17. PMC 516026 . PMID 15324459. doi:10.1186/1471-2148-4-27.
Eddie, W. M. M.; Shulkina, T.; Gaskin, J.; Haberle, R. C.; Jansen, R. K. (2003). „Phylogeny of Campanulaceae s. str. inferred from ITS sequences of nuclear ribosomal DNA”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 90 (4): 554—575. doi:10.2307/3298542.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Topwalks Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2011)
Flowers in Israel Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2011)
Angiosperm Phylogeny Website

[apgiii-1] Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x, Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г., Приступљено 10. 12. 2010

[zzps-2] „Прилог II — Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). Завод за заштиту природе Србије. стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2023.

[<“Campbell“-3] Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7.

[“Sofradzija“-4] Šoljan; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6. |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

[<"Walter"-5] Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007). Plant systematics: a phylogenetic approach. (1st ed. 1999, 2nd 2002) (3 изд.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014.

[<"Simpson"-6] Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014.

[Lammers-7] а ^б Lammers, Thomas. „Revision of the Infrageneric Classification of Lobelia L. (Campanulaceae: Lobelioideae)”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 98: 37—62. doi:10.3417/2007150.

[GRIN-8] а ^б „Genus: Campanula L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 29. 1. 2004. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. Приступљено 3. 2. 2011.

[9] Hong, Deyuan; Klein, Laura L.; Lammers, Thomas G. „Platycodon grandiflorus”. Flora of China. 19 — преко eFloras.org, Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO & Harvard University Herbaria, Cambridge, MA.

[10] English Names for Korean Native Plants (PDF). Pocheon: Korea National Arboretum. 2015. стр. 578. ISBN 978-89-97450-98-5. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2017 — преко Korea Forest Service.

[11] Friis, Else Marie; Crane, Peter R.; Pedersen, Kaj Raunsgaard (avgust 2011). Early Flowers and Angiosperm Evolution. Cambridge University Press. ISBN 9780521592833.

[12] ttp://www.amjbot.org/content/early/2016/02/09/ajb.1500450.full.pdf

[13] Lagomarsino, L. P.; Condamine, F. L.; Antonelli, A; Mulch, A; Davis, C. C. (2016). „The abiotic and biotic drivers of rapid diversification in Andean bellflowers (Campanulaceae)” (PDF). New Phytologist. 210 (4): 1430—1442. PMC 4950005 . PMID 26990796. doi:10.1111/nph.13920.

[14] Neugebauer, N. M.; Harrod, S. B.; Stairs, D. J.; Crooks, P. A.; Dwoskin, L. P.; Bardo, M. T. (2007). „Lobelane decreases methamphetamine self-administration in rats”. European Journal of Pharmacology. 571 (1): 33—8. PMC 2104779 . PMID 17612524. doi:10.1016/j.ejphar.2007.06.003.

[15] Eyerman, D. J.; Yamamoto, B. K. (2005). „Lobeline attenuates methamphetamine-induced changes in vesicular monoamine transporter 2 immunoreactivity and monoamine depletions in the striatum”. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 312 (1): 160—9. PMID 15331654. doi:10.1124/jpet.104.072264.

[16] Polston, J. E.; Cunningham, C. S.; Rodvelt, K. R.; Miller, D. K. (2006). „Lobeline augments and inhibits cocaine-induced hyperactivity in rats”. Life Sciences. 79 (10): 981—90. PMID 16765386. doi:10.1016/j.lfs.2006.05.006.

[17] Farook, J. M.; Lewis, B; Gaddis, J. G.; Littleton, J. M.; Barron, S (2009). „Lobeline, a nicotinic partial agonist attenuates alcohol consumption and preference in male C57BL/6J mice”. Physiology & Behavior. 97 (3–4): 503—6. PMID 19268674. doi:10.1016/j.physbeh.2009.02.031.

[fda-18] „The Declaration of Certain Isolated or Synthetic Non-Digestible Carbohydrates as Dietary Fiber on Nutrition and Supplement Facts Labels: Guidance for Industry” (PDF). US Food and Drug Administration. 14. 6. 2018. Приступљено 15. 6. 2018.

[19] Hsu, CY; Bansal, N (avgust 2011). „Measured GFR as "gold standard"--all that glitters is not gold?”. Clinical Journal of the American Society of Nephrology. 6 (8): 1813—4. PMID 21784836. doi:10.2215/cjn.06040611.

[Stevens-20] P.F. Stevens (2001). „Angiosperm Phylogeny Website”. Angiosperm Phylogeny Website.

[21] Jeffrey, C. 2007. Compositae: Introduction with key to tribes. Pages 61–87 in Families and Genera of Vascular Plants, vol. VIII, Flowering Plants, Eudicots, Asterales (J. W. Kadereit and C. Jeffrey, eds.). Springer-Verlag, Berlin

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]