Шарл Азнавур
Шарл Азнавур | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Chahnourh Varinag Aznavourian Շահնուր Վաղինակ Ազնավուրյան |
Датум рођења | 22. мај 1924. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 1. октобар 2018.94 год.) ([1] |
Место смрти | Париз, Француска |
Занимање | кантаутор |
Музички рад | |
Активни период | 1936 —2018 |
Жанр | поп, џез, шансона |
Инструмент | вокал |
Остало | |
Веб-сајт | aznavourfoundation.org |
Шарл Азнавур (фр. Charles Aznavour, јерм. Շառլ Ազնավուր, право име Шанур Вахинаг Азнавурјан, јерм. Շահնուր Վաղինակ Ազնավուրյան; Париз, 22. мај 1924 — Париз, 1. октобар 2018[1]) био је француски композитор, пјесник и глумац јерменског поријекла. Познат је по јединственом тенору који са лакоћом постиже и најдубље и највише тонове и по меланхоличној боји гласа. Глумио је у преко 60 филмова, компоновао око 1.000 пјесама (укључујући и око 150 на енглеском, 100 на италијанском, 70 на шпанском и око 50 на њемачком језику) и продао преко 100 милиона носача звука.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Азнавур је рођен у Паризу, као син јерменских имиграната Михаела Азнавурјана и Кнар Багдасарјан.[3] Његови родитељи су такође били умјетници, и од раног доба су га увели у свијет позоришта.
Почео је да наступа кад је имао девет година, и ускоро преузео умјетничко име „Азнавур“. Његова каријера је ухватила залет када га је примијетила Едит Пијаф и уредила да иде са њом на турнеју по Француској и Сједињеним Америчким Државама.
У Сједињеним Америчким Државама га често називају „француским Френком Синатром“, који као и он највише пјева о љубави. Пјевајући на многим језицима (француском, енглеском, италијанском, шпанском, њемачком, руском, јерменском и португалском), са лакоћом је наступао на свим великим догађајима широм свијета.
1970их година је постигао велики успјех у Уједињеном Краљевству са пјесмом „She“ („Она“), која је отишла у сами врх свих листа најпопуларнијих пјесама.
Током 1978. одржао је концерте у Београду и Нишу.[4]
90. рођендан је прославио концертом у Берлину.[5]
Човјекољубље
[уреди | уреди извор]Азнавур се бавио хуманитарном помоћи Јерменији од 1988. године, када се десио велики земљотрес у тој земљи, кроз свој програм „Азнавур за Јерменију“. Скупа са својим зетом и коаутором Жоржом Гарваренцом написао је пјесму „Pour toi Armenie“ („За тебе, Јерменијо“) која је била у врху музичких листа око 3 мјесеца. У централном дијелу Јеревана налази се трг, у Абовској улици, који носи име по Шарлу Азнавуру. Године 1995. Азнавур је постављен за амбасадора и сталног делегата Јерменије при УНЕСКУ. Такође, Азнавур је члан савјета повјереника Међународног јерменског фонда. Та организација је од 1992. године прикупила више од 150 милиона америчких долара за хуманитарну помоћ и помоћ у развоју инфраструктуре Јерменије. Шарлу Азнавуру је додијељена титула официра (Officier) Легије части 1997. године.
Најпопуларније пјесме
[уреди | уреди извор]Слиједи листа најпопуларнијих пјесама Шарла Азнавура, на основу званичне компилације пјесама из 2001. године:
- Toi et Moi
- The Sound of Your Name (са Лајзом Минели)
- The Old Fashioned Way
- She
- Tu t'laisses Aller
- La Mamma
- Que C'est Triste Venise
- For Me Formidable
- Il Faut Savoir
- Et Pourtant
- Non Je N'ai Rien Oublie
- Qui
- Yesterday When I Was Young
- Une Vie D'amour (са Миреј Матје)
- La Bohème
- Hier Encore
- Sur Ma Vie
- Embrasse-moi
- Ave Maria
Филмска каријера
[уреди | уреди извор]Током дугог низа година музичке каријере, Азнавур се опробао и као глумац у преко 60 филмских остварења. 1960. године је играо главну улогу („Едуар Саројан“) у филму Франсое Трифоа „Пуцајте на пијанисту“. Такође је глумио у филму из 1974. године „Десет малих црнаца“ (енгл. „And then there were none“). Поред њих, Азнавур је играо и споредну улогу у њемачком филму из 1978. године, „Лимени бубањ“, добитнику Оскара за најбољи страни филм 1979. године. 2002. године је играо једну од главних улога у филму „Арарат“, који се бави геноцидом Турске над Јерменима.
Од 1948. бележио је камером је камером свој живот од чега је касније настао документарни филм „Aznavour by Charles”.[6]
Награде
[уреди | уреди извор]Награде и признања:
- 1971 — Почасна награда „Златни лав“ на Венецијанском филмском фестивалу за италијанску верзију пјесме „Mourir d'aimer“
- 1971 — Едисонова награда
- 1995 — Велика медаља Француске академије
- 1995 — Амбасадор добре воље и стални делегат Јерменије при УНЕСКУ
- 1996 — Увођење у Алеју славних композитора
- 1997 — Побједник у мушкој категорији француског такмичења „Победа француске музике“
- 1997 — Почасна награда „Цезар“
- 1997 — Официр (Officier) Легије части
- 2003 — Златни печат Југословенске кинотеке
- 2004 — Народни херој Јерменије
- 2006 — Почасна награда на тридесетом Филмском фестивалу у Каиру
Поред ових, године 1998. Азнавур је изабран за Забављача вијека по избору „Си-Ен-Ена“ и читаоца онлајн часописа „Тајм онлајн“ широм свијета. Добио је око 18% гласова, више од Елвиса Преслија и Боба Дилана.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Le chanteur Charles Aznavour est décédé, Le Dauphine
- ^ Би-би-си, „Aznavour leaves on high note“, Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Званична биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2008), Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ 40 година стар интервју Шарла Азнавура пред полупразан концерт у Нишу (Б92, 8. октобар 2018)
- ^ Шарл Азнавур пуни 90 година („Вечерње новости“, 18. мај 2014)
- ^ „Миша Азнавур: Шарл је свету донео сентимент препун наде”. Политика. 31. 1. 2020. Приступљено 2. 2. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Шарл Азнавур на сајту IMDb
- Званична презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2017) (језик: енглески)
- Биографија (језик: енглески)
- Јерменско-руски сајт обожавалаца (језик: руски)
- Моји утисци о Азнавуру („Политика”, 5. октобар 2018)