Пређи на садржај

Шарл Азнавур

С Википедије, слободне енциклопедије
Шарл Азнавур
Лични подаци
Име по рођењуChahnourh Varinag Aznavourian Շահնուր Վաղինակ Ազնավուրյան
Датум рођења(1924-05-22)22. мај 1924.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти1. октобар 2018.(2018-10-01) (94 год.)[1]
Место смртиПариз, Француска
Занимањекантаутор
Музички рад
Активни период1936 —2018
Жанрпоп, џез, шансона
Инструментвокал
Остало
Веб-сајтaznavourfoundation.org

Шарл Азнавур (фр. Charles Aznavour, јерм. Շառլ Ազնավուր, право име Шанур Вахинаг Азнавурјан, јерм. Շահնուր Վաղինակ Ազնավուրյան; Париз, 22. мај 1924Париз, 1. октобар 2018[1]) био је француски композитор, пјесник и глумац јерменског поријекла. Познат је по јединственом тенору који са лакоћом постиже и најдубље и највише тонове и по меланхоличној боји гласа. Глумио је у преко 60 филмова, компоновао око 1.000 пјесама (укључујући и око 150 на енглеском, 100 на италијанском, 70 на шпанском и око 50 на њемачком језику) и продао преко 100 милиона носача звука.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Шарл Азнавур, француски композитор

Азнавур је рођен у Паризу, као син јерменских имиграната Михаела Азнавурјана и Кнар Багдасарјан.[3] Његови родитељи су такође били умјетници, и од раног доба су га увели у свијет позоришта.

Почео је да наступа кад је имао девет година, и ускоро преузео умјетничко име „Азнавур“. Његова каријера је ухватила залет када га је примијетила Едит Пијаф и уредила да иде са њом на турнеју по Француској и Сједињеним Америчким Државама.

У Сједињеним Америчким Државама га често називају „француским Френком Синатром“, који као и он највише пјева о љубави. Пјевајући на многим језицима (француском, енглеском, италијанском, шпанском, њемачком, руском, јерменском и португалском), са лакоћом је наступао на свим великим догађајима широм свијета.

1970их година је постигао велики успјех у Уједињеном Краљевству са пјесмом „She“ („Она“), која је отишла у сами врх свих листа најпопуларнијих пјесама.

Током 1978. одржао је концерте у Београду и Нишу.[4]

90. рођендан је прославио концертом у Берлину.[5]

Човјекољубље

[уреди | уреди извор]
Статуа Шарла Азнавура

Азнавур се бавио хуманитарном помоћи Јерменији од 1988. године, када се десио велики земљотрес у тој земљи, кроз свој програм „Азнавур за Јерменију“. Скупа са својим зетом и коаутором Жоржом Гарваренцом написао је пјесму „Pour toi Armenie“ („За тебе, Јерменијо“) која је била у врху музичких листа око 3 мјесеца. У централном дијелу Јеревана налази се трг, у Абовској улици, који носи име по Шарлу Азнавуру. Године 1995. Азнавур је постављен за амбасадора и сталног делегата Јерменије при УНЕСКУ. Такође, Азнавур је члан савјета повјереника Међународног јерменског фонда. Та организација је од 1992. године прикупила више од 150 милиона америчких долара за хуманитарну помоћ и помоћ у развоју инфраструктуре Јерменије. Шарлу Азнавуру је додијељена титула официра (Officier) Легије части 1997. године.

Најпопуларније пјесме

[уреди | уреди извор]

Слиједи листа најпопуларнијих пјесама Шарла Азнавура, на основу званичне компилације пјесама из 2001. године:

  • Toi et Moi
  • The Sound of Your Name (са Лајзом Минели)
  • The Old Fashioned Way
  • She
  • Tu t'laisses Aller
  • La Mamma
  • Que C'est Triste Venise
  • For Me Formidable
  • Il Faut Savoir
  • Et Pourtant
  • Non Je N'ai Rien Oublie
  • Qui
  • Yesterday When I Was Young
  • Une Vie D'amour (са Миреј Матје)
  • La Bohème
  • Hier Encore
  • Sur Ma Vie
  • Embrasse-moi
  • Ave Maria

Филмска каријера

[уреди | уреди извор]

Током дугог низа година музичке каријере, Азнавур се опробао и као глумац у преко 60 филмских остварења. 1960. године је играо главну улогу („Едуар Саројан“) у филму Франсое ТрифоаПуцајте на пијанисту“. Такође је глумио у филму из 1974. године „Десет малих црнаца“ (енгл. „And then there were none“). Поред њих, Азнавур је играо и споредну улогу у њемачком филму из 1978. године, „Лимени бубањ“, добитнику Оскара за најбољи страни филм 1979. године. 2002. године је играо једну од главних улога у филму „Арарат“, који се бави геноцидом Турске над Јерменима.

Од 1948. бележио је камером је камером свој живот од чега је касније настао документарни филм „Aznavour by Charles”.[6]

Награде и признања:

Поред ових, године 1998. Азнавур је изабран за Забављача вијека по избору „Си-Ен-Ена“ и читаоца онлајн часописа „Тајм онлајн“ широм свијета. Добио је око 18% гласова, више од Елвиса Преслија и Боба Дилана.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]