Бакар(II) сулфат
| |||
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
Бакар(II) сулфат
| |||
Други називи
Куприсулфат
плави камен | |||
Идентификација | |||
ECHA InfoCard | 100.028.952 | ||
EC број | 231-847-6 | ||
MeSH | Copper+sulfate | ||
RTECS | GL8800000 (анхидрован) GL8900000 (пентахидрат) | ||
Својства | |||
CuSO4 | |||
Моларна маса | 159,61 g/mol (анхидрован) 249.68 g/mol (пентахидрат) | ||
Агрегатно стање | плава кристална супстанца (пентахидрат) прљавобели прах (анхидрован) | ||
Густина | 3,60 g/cm3 (анхидрован) 2.284 g/cm3 (пентахидрат) | ||
Тачка топљења | 110 °C (−4H2O) 150°C (423 K) (−5H2O) < 650 °C распада се | ||
31.6 g/100 ml (0 °C) | |||
Структура | |||
Кристална решетка/структура | триклинична система | ||
Геометрија молекула | октаедар | ||
Термохемија | |||
Стандардна моларна
ентропија (S |
109.05 J K−1 mol−1 | ||
Опасности | |||
ЕУ класификација (DSD)
|
Опасан по здравље (Xn) Иритант (Xi) Опасан за животну средину (N) | ||
R-ознаке | R22, R36/38, R50/53 | ||
S-ознаке | (S2), S22, S60, S61 | ||
Тачка паљења | Не гори | ||
Сродна једињења | |||
Други катјони
|
Никл(II) сулфат Цинк сулфат | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Референце инфокутије | |||
Бакар(II) сулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CuSO4, где је оксидациони број бакра +2. Познато је још и под називом плави камен и представља најважнију со бакра.
Добијање
[уреди | уреди извор]Плави камен се може добити на неколико начина[1]:
- Отпаци бакра загревањем са сумпором у пламеној пећи даје бакар(I) сулфид, који се на ваздуху оксидује у сулфат.
- Може се добити и распршавањем разблажене сумпорне киселине на бакарне отпатке у торњу обложеном оловом, уз присуство ваздуха:
- Добија се и пржењем сулфидних руда бакра, при чему се бакар, али и присутно гвожђе оксидују, па се раздвајају уз помоћ сумпорне киселине. Ипак, раздвајање није потпуно, па плави камен садржи и примесе овог другог оксида.
- Чист сулфат се добија у лабораторији реакцијом куприоксида са сумпорном киселином, а потом кристализацијом.
Физичка и хемијска својства
[уреди | уреди извор]Анхидрована со је врло хигроскопна, што се иначе и користи за доказивање малих количина воде. Може се добити загревањем на изнад 230 °C, када плави камен изгуби воду. На температури од 340 °C гради се базни сулфат, а изнад 650 °C се распада на оксид. На собној температури познат је пентахидрат плаве боје, лако растворљив у води. На 15 °C у 100 грама воде се раствара 32,9 грама сулфата.[1]
Примена
[уреди | уреди извор]Плави камен се употребљава у разним областима људског деловања; у галваностегији, у електричним батеријама, у индустрији боја, посебно израду зелених пигмената, али и у штампању памучних тканина, за импрегнацију дрвета, а помешан са кречним млеком, употребљава се и као фунгицид.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Паркес Г. Д., Фил Д. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига, Београд, 1973.