Dikalcijum fosfat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Dikalcijum fosfat
Dicalcium phosphate.png
Nazivi
IUPAC naziv
Kalcijum hidrogenfosfat
Drugi nazivi
Kalcijum monohidrogen fosfat
Fosforna kiselina, kalcijumova so (1:1)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.933
E-brojevi E341(ii) (antioksidansi, ...)
UNII
Svojstva
CaHPO4
Molarna masa 136.06 g/mol
Agregatno stanje beo prah
Gustina 2.929 g/cm3
0.02 g/100 mL
Opasnosti
NFPA 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
0
1
0
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Dikalcijum fosfat (kalcijum monohidrogen fosfat) je dibazični kalcijum fosfat.[3][4] On se obično nalazi kao dihidrat, sa hemijskom formulom CaHPO4 • 2H2O, ali se može termički konvertovati u anhidratnu formu. On je praktično nerastvoran u vodi, i.e. 0.02 g / 100 mL na 25 °C. On sadrži oko 29.5 procenata kalcijuma u anhidratnoj formi.

Priprema[уреди]

Dikalcijum fosfat se može formirati reakcijom stehiometrijskih količina kalcijum oksida i fosforne kiselina:

CaCO3 + H3PO4 → CaHPO4 + H2O + CO2

Upotreba[уреди]

Dikalcijum fosfat se uglavnom koristi kao prehrambeni suplement u pripremi cerealija, hrane za pse, obogaćenog brašna, i testenina. On se takođe koristi u pripremi tableta, kao i nekih proizvoda za eliminisanja telesnog zadaha. On se koristi u hrani za živinu. On se isto tako koristi u nekim pastama za zube kao sredstvo za sprečavanje kamenca.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]