Dikalcijum fosfat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dikalcijum fosfat
Dicalcium phosphate.png
Nazivi
IUPAC naziv
Kalcijum hidrogenfosfat
Drugi nazivi
Kalcijum monohidrogen fosfat
Fosforna kiselina, kalcijumova so (1:1)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.933
UNII
Svojstva
CaHPO4
Molarna masa 136.06 g/mol
Agregatno stanje beo prah
Gustina 2.929 g/cm3
0.02 g/100 mL
Opasnosti
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Dikalcijum fosfat (kalcijum monohidrogen fosfat) je dibazični kalcijum fosfat.[3][4] On se obično nalazi kao dihidrat, sa hemijskom formulom CaHPO4 • 2H2O, ali se može termički konvertovati u anhidratnu formu. On je praktično nerastvoran u vodi, i.e. 0.02 g / 100 mL na 25 °C. On sadrži oko 29.5 procenata kalcijuma u anhidratnoj formi.

Priprema[уреди]

Dikalcijum fosfat se može formirati reakcijom stehiometrijskih količina kalcijum oksida i fosforne kiselina:

CaCO3 + H3PO4 → CaHPO4 + H2O + CO2

Upotreba[уреди]

Dikalcijum fosfat se uglavnom koristi kao prehrambeni suplement u pripremi cerealija, hrane za pse, obogaćenog brašna, i testenina. On se takođe koristi u pripremi tableta, kao i nekih proizvoda za eliminisanja telesnog zadaha. On se koristi u hrani za živinu. On se isto tako koristi u nekim pastama za zube kao sredstvo za sprečavanje kamenca.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  4. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]