Калцијум-сулфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Kalcijum sulfat)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Калцијум сулфат
Calcium sulfate hemihydrate
Називи
Други називи
Гипс
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.000
Е-бројеви E516 (регулатор киселости, ...)
RTECS WS6920000
UNII
Својства
CaSO4
Моларна маса 136.14 g/mol (анхидрат)
145.15 g/mol (хемихидрат)
172.172 g/mol (дихидрат)
Агрегатно стање бела чврста материја
Мирис без мириса
Густина 2.96 g/cm3 (анхидрат)
2.32 g/cm3 (дихидрат)
Тачка топљења 1460 °C (анхидрат)
0.21g/100ml at 20 °C (анхидрат)[3]
0.24 g/100ml at 20 °C (дихидрат)[4]
Ksp 4.93 × 10-5 (анхидрат)
3.14 × 10-5 (дихидрат)
3.1 × 10-7 (хемихидрат)[5]
Растворљивост у глицерол незнатно растворан (дихидрат)
Киселост (pKa) 10.4 (анхидрат)
7.3 (дихидрат)
Структура
Кристална решетка/структура орторомбична
Термохемија
-1434.5 kJ/mol
Опасности
NFPA 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
0
1
0
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други катјони
Магнезијум сулфат
Стронцијум сулфат
Баријум сулфат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Калцијум-сулфат је хемијско једињење чија је ознака Ca S O4. У природи се јавља као минерал анхидрит, CaSO4 и као дихидрат, CaSO4* 2H2O, који се назива гипс, а ако је зрнаст и потпуно бео - алабастер.

Загревањем на температури од 130 до 160 °C потпуно се мења кристална структура гипса и настаје полухидрат гипса: CaSO4 * 2H2O → CaSO4 * 1/2H2O + 3/2H2O

Даљим загревањем полухидрат губи сву воду, при чему се структура не мења, настаје у води растворан анхидрит. Додатком воде, пошто је реакција реверзибилна, очвршћавају и полухидрат и анхидрит задржавајући дати облик уз незнатно повећање запремине (што је корисно при добијању гипсаних одливака јер се испуњава свака шупљина калупа).

Гипс се највише користи као додатак цементу, али и за израду малтера (мешањем са кречом), лаких грађевинских плоча (са додацима трске и дрвењаче), вештачког мермера, као подлога за подове, у медицинске и зуботехничке сврхе, за производњу украса од гипса, и још за многе друге ствари.

Осим тога, гипс је и хемијска сировина за добијање сумпора, сумпорне киселине и вештачког ђубрива амонијум-сулфата, (NH4)2SO4.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ S. Gangolli (1999). The Dictionary of Substances and Their Effects: C. Royal Society of Chemistry. стр. 71. ISBN 978-0-85404-813-7. 
  4. ^ American Chemical Society (2006). Reagent chemicals: specifications and procedures : American Chemical Society specifications, official from January 1, 2006. Oxford University Press. стр. 242. ISBN 978-0-8412-3945-6. 
  5. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]