Калцијум-сулфид
(преусмерено са Kalcijum sulfid)
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Калцијум-сулфид
| |
| Други називи
калцијум-моносулфид,
„содни отпадак“ | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.039.869 |
| KEGG[1] | |
| MeSH | Calcium+sulfide |
| UNII | |
| |
| |
| Својства | |
| CaS | |
| Моларна маса | 72,14 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели прах |
| Густина | 2,59 g/cm3 |
| Тачка топљења | 2.525 °C (4.577 °F; 2.798 K) |
| хидролизује | |
| Индекс рефракције (nD) | 2.137 |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | попут структуре натријум-хлорида |
| Геометрија молекула | Октаедар |
| Опасности | |
| Главне опасности | извор водоник-сулфида |
| R-ознаке | R31 R36/37/38 R50 |
| S-ознаке | S28 S61 |
| NFPA 704 | |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
CaO |
Други катјони
|
MgS, BaS |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Калцијум-сулфид је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CaS.
Физичка и хемијска својства
[уреди | уреди извор]Када је чист, калцијум-сулфид је бели прах постојан на ваздуху без присуства влаге. У присуству влаге, а под утицајем угљен-диоксида, изгледа да настаје водоник-сулфид који се може препознати по мирису. То је оно што ову супстанцу чини потенцијално опасном.[4]
Калцијум-сулфид показује изразиту фосфоресценцију, али само ако садржи незнатне трагове металних примеса, као што је бизмут.[4]
Вода хидролизује калцијум-сулфид и тада се ствара смеша Ca(SH)2, Ca(OH)2, и Ca(SH)(OH).[4]
![{\displaystyle {\mathrm {CaS} {}+{}\mathrm {H} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {O} {}\mathrel {\longrightarrow } {}\mathrm {Ca} (\mathrm {SH} )(\mathrm {OH} ){}+{}\mathrm {H} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {S} }}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/fc896e9b2629aa9cd07db268ece211501b79449c)
![{\displaystyle {\mathrm {Ca} (\mathrm {SH} )(\mathrm {OH} ){}+{}\mathrm {H} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {O} {}\mathrel {\longrightarrow } {}\mathrm {Ca} (\mathrm {OH} ){\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}{}+{}\mathrm {H} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {S} }}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/021a5a9d3d445fc5c71763947431b76f02ea18d0)
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Партициони коефицијент[5] (ALogP) | 0,6 |
| Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | 2,0 |
| Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 95,5 |
Добијање
[уреди | уреди извор]- Један је од продуката Леблановог процеса.[4]
- Загревањем гашеног креча у атмосфери водоник-сулфида.[4]
- Редукцијом сулфата угљеником.[4]
![{\displaystyle {\mathrm {CaSO} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{4}}{}+{}2\,\mathrm {C} {}\mathrel {\longrightarrow } {}\mathrm {CaS} {}+{}2\,\mathrm {CO} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/44f8996d27d2a96d116f69bb11a373d4bb51412b)
и може да реагује даље:
![{\displaystyle {3\,\mathrm {CaSO} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{4}}{}+{}\mathrm {CaS} {}\mathrel {\longrightarrow } {}4\,\mathrm {CaO} {}+{}4\,\mathrm {SO} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/899fe6cd9a96a3e7fd427a43a49b146bb9aa32a0)
Полисулфиди
[уреди | уреди извор]Калцијум-полусулфиди (CaSn) се граде када се кречно млеко кува са сумпором.
![{\displaystyle {\mathrm {Ca} (\mathrm {OH} ){\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}{}+{}10\,\mathrm {S} {}\mathrel {\longrightarrow } {}2\,\mathrm {CaS} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{4}}{}+{}\mathrm {CaS} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {O} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{3}}{}+{}3\,\mathrm {H} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {O} }}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/61b1eee424649d76f69331e0904c13c63906ff8f)
Тетрасулфид даље са вишком сумпора гради пентасулфид.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д ђ е Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko, Igor V.; Tanchuk, Vsevolod Yu.; Kasheva, Tamara N.; Villa, Alessandro E. P. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl, Peter; Rohde, Bernhard; Selzer, Paul (2000). „Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
