Пређи на садржај

Драгољуб Бакић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Бакић
Драгољуб Бакић
Лични подаци
Датум рођења(1939{{month}}{{{day}}})1939.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина Југославија
Датум смрти13. фебруар 2023.(2023-02-13) (83/84 год.)
Место смртиСрбија
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеАрхитектонски факултет
Занимањеархитекта
Породица
СупружникЉиљана Бакић
Уметнички рад
НаградеЧетири награде Салона архитектуре

Драгољуб Бакић (Крагујевац, 193913. фебруар 2023) био је српски и југословенски архитекта.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бакић је дипломирао Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1962. године.

Од 1963-2001. запослен у Енергопројекту као архитекта, у бироу Архитектура – Урбанизам, односно Атељеу 5 који је основао са супругом Љиљаном Бакић, са којом је најчешће радио у коауторству. Током 1970. године боравио је у студију Алвара Алта као стипендиста Енергопројекта.[2]

Аутор је бројних објеката и урбанистичких целина у Србији / Југославији, Кувајту, Замбији, Ираку, Зимбабвеу, Јужноафричкој Републици, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Бугарској, Данској, Швајцарској, Пољској, Грчкој, Малезији, Венецуели и Јапану.

Добитник је награде Салона архитектуре за 1974, 1976, 1978. и 1991. годину и добитник Велике награде Савеза архитеката Србије 1994. године и Награде „Ранко Радовић“ (2013).[3][4]

Бакић је био друштвено активан и у јавности се негативно критички изјашњавао о инвеститорском урбанизму у граду Београду и пројекту Београд на води.[5]

Пројекти

[уреди | уреди извор]

Најзначајнији објекти и целине: Управна зграда ТЕ Обреновац, са Миланом Никитовићем, (1967—1968); Мина Абдулах бедуинско насеље у Кувајту, са Милицом Штерић и Златомиром Јовановићем (1972—1974); Универзална спортска дворана Пионир 1, са Љиљаном Бакић (1972—1973); Стамбени солитер “Y” у Крагујевцу (1973—1974); Стамбено насеље Нова Галеника, са Љиљаном Бакић (1975—1976); Стамбено насеље Вишњичка Бања, са Љиљаном Бакић (1978—1988); Конгресни центар у Харареу, са Љиљаном Бакић (1981—1982) и многи други.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Преминуо архитекта Драгољуб Бакић”. РТС. 13. 2. 2023. Приступљено 13. 2. 2023. 
  2. ^ „Преминуо архитекта Драгољуб Бакић”. Politika Online. Приступљено 13. 2. 2023. 
  3. ^ Архива модернизма - Драгољуб Бакић Приступљено 30. 4. 2019.
  4. ^ „Magija arhitekture B&B: Ljiljana i Dragoljub Bakić”. Gradnja (на језику: српски). 2023-02-17. Приступљено 2023-02-18. 
  5. ^ „Preminuo arhitekta Dragoljub Bakić”. Gradnja (на језику: српски). 2023-02-13. Приступљено 2023-02-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]