Валентни електрон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Приказ атомске конфигурације литијумовог атома, где се валентни електрон налази на последњем електронском омотачу.

Валентни електрони су електрони последњег електронског омотача.[1] Валентни електрони могу (али не морају) учествовати у стварању хемијских веза са другим атомима.[2][3] Максимална валенца атома не може бити већа од броја валентних електрона.

Код елемената главних група (1-2. и 13-18. група), број валентних електрона одговара броју електрона у s и p-орбиталама са највишим главним квантним бројем. Тако, нпр. кисеоник, који има електронску конфигурацију 1s2 2s2 2p4 има 6 валентних електрона. Број валентних електрона је исти за све елементе једне групе Периодног система.[4]

Прелазни елементи[уреди]

Код прелазних елемената и d електрони могу учествовати у грађењу веза, тако да привидан број валентних електрона може да варира. Стога је коришћење валентних електрона за предвиђање понашања прелазних метала врло непоуздано.[4][2]

Представљање[уреди]

Атом кисеоника са приказаним електронским љускама. Електрони у највишој љуски су валентни електрони

Валентни електрони могу бити приказани вртањем електронских љуски (као на слици десно). Често се приказују као тачке или крстићи („ד) око хемијског симбола елемента (:\ddot{O}: - за кисеоник).

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Валентни електрон