HBT (eksploziv)
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Svojstva | |
| C2H4N10 | |
| Molarna masa | 168,120 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
HBT je bistetrazol.[3] Eksploziv je približno snažan kao HMX ili CL-20, ali pri detonaciji oslobađa manje toksične produkte reakcije: amonijak i cijanovodonik. Kada se kombinuje sa ADN ili AN oksidantima, količina HCN proizvedenog deflagracijom može biti smanjena. Prema tome, njegovi zagovornici smatraju da je jedinjenje ekološki prihvatljiviji eksploziv od tradicionalnih eksploziva na bazi nitroamina.
HBT (eksploziv) je takođe organsko jedinjenje, koje sadrži 2 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 168,120 Da.
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 8 |
| Broj donora vodonika | 4 |
| Broj rotacionih veza | 3 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 0,1 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | 1,0 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 133,0 |
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Thomas M. Klapötke and Carles Miró Sabaté (2008). „Bistetrazoles: Nitrogen-Rich, High-Performing, Insensitive Energetic Compounds”. Chem. Mater. 20 (11): 3629—3637. S2CID 95448889. doi:10.1021/cm703657k
.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
