Сунцокрет

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Helianthus annuus)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Сунцокрет
Helianthus whorl.jpg
Sunflower sky backdrop.jpg
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
H. annuus
Биномијално име
Helianthus annuus
Синоними[1]

Сунцокрет (лат. Helianthus annuus) је једногодишња биљка, чије ботаничко име Heliantus потиче од грчких речи (грч. heliosсунце и грч. anthosцвет) из породице је главочика (Asteraceae).

Опис биљке[уреди]

Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика и рода Heliantus. Корен му је чупав и влакнаст, састављен од мноштва малих коренчића. Корен му може продрети и до 3 метра у дубину. Због корена и способности да упија воду и штетне материје, сунцокрет се често користи за исушивање мочварног и чишћење загађеног земљишта (отпадних вода, олова и радиоактивних материја. Стабло је висине 50-250cm. Највише забележено стабло сунцокрета је имало 917 m (3.009 ft).[2] Стабло је различитог степена разграности; листови крупни, прости, груби, храпави, често покривени тврдим длакама, са дугом дршком, наспрамни или наизменични. Цветови-крунице врло крупни, на дугим дршкама, од више редова најчешће жуто обојених листића, а цветно дно је најчешће равно, ређе мало испупчено.

Диск цвета је спирално уређен. Генерално, сваки цвет (флорет) је приближно исто орјентисан према следећем под златним углом, 137.5°, чиме се формира патерн међусобно повезаних спирала, при чему број левих спирала и број десних спирала су сукцесивни Фибоначијеви бројеви. Типично, постоје 34 спирале у једном смеру и 55 у другом; међутим, у веома великим сунцокретним главама може да буде 89 у једном смеру и 144 у другом.[3][4][5] Овај патерн производи најефикасније матиматички могуће паковање семена унутар цветне главе.[6][7][8]

Порекло[уреди]

Пчеле и сунцокрет у Србији.

Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких индијанаца, који су млели семенке у брашно и додавали у хлеб и правили и уље од сунцокрета.

Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семенке.

Почетком 16. века мисионсри су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.

Распрострањеност[уреди]

У Немачкој се сунцокрет највише почео узгајати током Другог светског рата а данас се највише гаји у Русији, Француској и Јужној Европи.


Храњење птица зими[уреди]

Сунцокрет је најважнија врста семена које се користи за зимско прехрањивање ситних птица у хранилицама за птице. Радо га једу и птице које се увек хране семењем (зелентарка, зеба) као и оне које се лети хране инсектима (велика сеница, бргљез). Важно је увек користити неслани сунцокрет.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ The Plant List, Helianthus annuus L.
  2. ^ „Tallest Sunflower”. Guinness World Records. Приступљено 04. 05. 2014. 
  3. ^ John A. Adam, Mathematics in Nature. 2003. ISBN 978-0-691-11429-3. Приступљено 31. 01. 2011 — преко Google Books. 
  4. ^ „R. Knott, Interactive demos”. Mcs.surrey.ac.uk. 12. 02. 2009. Архивирано из оригинала на датум 16. 09. 2009. Приступљено 31. 01. 2011. 
  5. ^ „R. Knott, Fibonacci in plants”. Mcs.surrey.ac.uk. 30. 10. 2010. Архивирано из оригинала на датум 07. 09. 2009. Приступљено 31. 01. 2011. 
  6. ^ Motloch, John L (25. 08. 2000). Introduction to landscape design - Google Books. ISBN 978-0-471-35291-4. Приступљено 31. 01. 2011. 
  7. ^ Jean, Roger V (1994). Phyllotaxis. ISBN 978-0-521-40482-2. Приступљено 31. 01. 2011. 
  8. ^ „Parastichy pair(13:21) of CYCAS REVOLUTA (male) florets_WebCite”. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2009. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]