Пређи на садржај

Istorija Kambodže

С Википедије, слободне енциклопедије

Istorija Kambodže, zemlje u kontinentalnom delu jugoistočne Azije, može se pratiti bar do 5. milenijuma pne.[1][2] Detaljni zapisi o političkoj strukturi na teritoriji sadašnje Kambodže prvi put se pojavljuju u kineskim analima u vezi sa Funanom, političkom strukturom koja je obuhvatala najjužniji deo Indokineskog poluostrva tokom perioda od I do VI veka. Sa centrom na donjem Mekongu,[3] Funan je zapažen kao najstarija regionalna hinduistička kultura, što sugeriše dugotrajnu socio-ekonomsku interakciju sa pomorskim trgovinskim partnerima Indosfere na zapadu.[4] Do 6. veka civilizacija, zvana Čenla ili Zenla u kineskim analima, potpuno je zamenila Funan, kontrolisala je veća, raznovrsnija područja Indokine i održavala više od jednog centra moći.[5][6]

Kmersko carstvo je osnovano početkom 9. veka. Izvori se ovde pozivaju na mitsku ceremoniju inicijacije i konsekracije da bi se uspostavio politički legitimitet osnivača Džajavarmana II na planini Kulen (planini Mahendra) 802 godine pne.[7] Niz moćnih suverena, koji su nastavljali hinduističku kultnu tradiciju, vladao je tokom klasične ere kmerske civilizacije do 11. veka. Nova dinastija provincijalnog porekla uvela je budizam, što je prema nekim učenjacima rezultiralo kraljevskim religijskim diskontinuitetima i opštim padom.[8] Kraljevska hronologija završava se u 14. veku. Velika dostignuća u administraciji, poljoprivredi, arhitekturi, hidrologiji, logistici, urbanističkom planiranju i umetnosti svedoče o kreativnoj i progresivnoj civilizaciji - u svojoj složenosti kamenu temeljacu kulturne zaostavštine jugoistočne Azije.[9]

Pad se nastavio tokom prelaznog perioda od oko 100 godina, što je praćeno srednjim periodom kambodžanske istorije, koji se takođe naziva tamni vek Kambodže, počevši od sredine 15. veka. Iako su hinduistički kultovi do tada bili već zamenjeni, nalazišta spomenika u staroj prestolnici ostaju važno duhovno središte.[10] Od sredine 15. veka, dolazilo je do stalnih migracija stanovništva na istok, i oni su se uz manje izuzetke nastanili na ušću reka Mekong i Tonle Sap u Čaktomuku, Longveku i Oudongu.[11][12]

Pomorska trgovina bila je osnova vrlo prosperitetnog 16. veka. Kao rezultat toga, stranci - muslimanski Malajci i Čami, hrišćanski evropski avanturisti i misionari - sve više su uznemiravali i uticali na vladine poslove. Bogatstvo i robusna ekonomija s jedne strane i uznemirena kultura i kompromitovana kraljevska porodica sa druge strane bile su stalne karakteristike Longvekške ere.[13][14]

Do 15. veka, tradicionalni susedi kmerskih zemalja, Mon narod na zapadu i Čam narod na istoku postepeno su istisnuti ili zamenjeni otpornim Sijamcima/Tajlanđanima i Anamezima/Vijetnamcima, respektivno.[15] Ove su sile percipirale, razumele i sve češće sledile imperativ kontrole donjeg sliva Mekonga kao ključa za kontrolu nad čitavom Indokinom. Slabo kmersko kraljevstvo samo je ohrabrilo stratege u Ajutaji (kasnije u Bangkoku) i u Hui. Napadi na kmerske kraljevske rezidencije ostavili su suverene bez ceremonijalne i legitimne baze moći.[16][17] Mešanje u sukcesijsku i bračnu politiku dodalo je propadanja kraljevskog prestiža. Oudong je osnovan 1601. godine kao poslednja kraljevska rezidencija srednjeg perioda.[18]

Dolaskom u 19. veku tehnološki naprednijih i ambicioznijih evropskih kolonijalnih sila sa konkretnim politikama globalne kontrole okončane su regionalne razmirice. Sijam/Tajland, iako ponižen i u povlačenju, izbegao je kolonizaciju kao tamponska država, dok je Vijetnam postao žarište francuske kolonijalne ambicije.[19][20] Kambodža, iako u velikoj meri zanemarena,[21] ušla je u Indokinesku uniju kao percipirani entitet i bila je sposobna da održi i povrati svoj identitet i integritet u modernom dobu.[22][23]

Nakon 80 godina kolonijalne hibernacije, kratka epizoda japanske okupacije tokom Drugog svetskog rata, koja se podudarala sa ustoličavanjem kralja Sihanuka, bila je uvodni čin[24] za nepovratni proces reemancipacije i moderne istorije Kambodže. Kraljevina Kambodža (1953–70), nezavisna od 1953, borila se da ostane neutralna u svetu oblikovanom polarizacijom nuklearnih sila, SAD i Sovjetskog Saveza.[25] Kako se Indokinejski rat eskalirao, Kambodža se sve više uključuje.[26] Kmerska republika je jedan od rezultata iz 1970. godine. Došlo je do drugog građanski rata 1975. godine, kad je zemlja pala u ruke Crvenih Kmera. Kambodža prolazi kroz period Demokratske Kampučije[15] i dugotrajne Vijetnamske okupacije, period Narodne Republike Kampučije i UN mandata na putu do moderne Kambodže od 1993. godine.[27]

  1. ^ Chandler, David (jul 2009). „Cambodian History: Searching for the Truth”. Cambodia Tribunal Monitor. Northwestern Primary School of Law Center for International Human Rights and Documentation Center of Cambodia. Приступљено 25. 11. 2015. „We have evidence of cave dwellers in northwestern Cambodia living as long ago as 5000 BCE. 
  2. ^ Mourer, Cécile; Mourer, Roland (jul 1970). „The Prehistoric Industry of Laang Spean, Province of Battambang, Cambodia”. Archaeology & Physical Anthropology in Oceania. Oceania Publications, University of Sydney. 5 (2): 128—146. JSTOR 40386114. 
  3. ^ Stark, Miriam T. (2006). „Pre-Angkorian Settlement Trends in Cambodia's Mekong Delta and the Lower Mekong Archaeological Project” (PDF). Bulletin of the Indo-Pacific Prehistory Association. 26: 98—109. doi:10.7152/bippa.v26i0.11998. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2015. „The Mekong delta played a central role in the development of Cambodia’s earliest complex polities from approximately 500 BCE to 600 CE... envoys Kang Dai and Zhu Ying visited the delta in the mid-3rd century CE to explore the nature of the sea passage via Southeast Asia to India ... a tribute-based economy, that ... It also suggests that the region’s importance continued unabated 
  4. ^ Stark, Miriam T.; Griffin, P. Bion; Phoeurn, Chuch; Ledgerwood, Judy; et al. (1999). „Results of the 1995–1996 Archaeological Field Investigations at Angkor Borei, Cambodia” (PDF). Asian Perspectives. University of Hawai'i-Manoa. 38 (1): 7—36. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2015. „the development of maritime commerce and Hindu influence stimulated early state formation in polities along the coasts of mainland Southeast Asia, where passive indigenous populations embraced notions of statecraft and ideology introduced by outsiders... 
  5. ^ „"What and Where was Chenla?", Recherches nouvelles sur le Cambodge” (PDF). Michael Vickery’s Publications. Приступљено 5. 7. 2015. 
  6. ^ „Considerations on the Chronology and History of 9th Century Cambodia by Dr. Karl-Heinz Golzio, Epigraphist - ...the realm called Zhenla by the Chinese. Their contents are not uniform but they do not contradict each other.” (PDF). Khmer Studies. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 5. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2015. 
  7. ^ Wolters, O. W. (1973). „Jayavarman II's Military Power: The Territorial Foundation of the Angkor Empire”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. Cambridge University Press (1): 21—30. JSTOR 25203407. 
  8. ^ „The emergence and ultimate decline of the Khmer Empire - Many scholars attribute the halt of the development of Angkor to the rise of Theravada...p.14” (PDF). Studies Of Asia. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 06. 2020. г. Приступљено 24. 7. 2016. 
  9. ^ „Khmer Empire”. The Ancient History Encyclopedia. Приступљено 7. 7. 2015. 
  10. ^ „AN EIGHTEENTH CENTURY INSCRIPTION FROM ANGKOR WAT by David P. Chandler” (PDF). The Siam Society. Приступљено 29. 6. 2015. 
  11. ^ „Kingdom of Cambodia – 1431–1863”. GlobalSecurity. Приступљено 12. 6. 2015. 
  12. ^ Marlay, Ross; Clark D. Neher (1999). Patriots and Tyrants: Ten Asian Leaders. Rowman & Littlefield. стр. 147. ISBN 978-0-8476-8442-7. 
  13. ^ „Murder and Mayhem in Seventeenth Century Cambodia”. Institute of Historical Research (IHR). Приступљено 26. 6. 2015. 
  14. ^ „Maritime Trade in Southeast Asia during the Early Colonial Period ...transferring the lucrative China trade to Cambodia...” (PDF). Oxford Centre for Maritime Archaeology University of Oxford. Приступљено 26. 6. 2015. 
  15. ^ а б Kiernan, Ben (2008). Blood and Soil: Modern Genocide 1500-2000. Melbourne Univ. Publishing. ISBN 978-0-522-85477-0. 
  16. ^ „1551 – WAR WITH LOVEK – During the Burmese siege of Ayutthaya in 1549 the King of Cambodia, Ang Chan...”. History of Ayutthaya. Приступљено 26. 6. 2015. 
  17. ^ Tarling, Nicholas (1999). The Cambridge History of Southeast Asia. Cambridge University Press. стр. 100. ISBN 978-0-521-66370-0. 
  18. ^ „Reconceptualizing Southern Vietnamese History from the 15th to 18th Centuries Competition along the Coasts from Guangdong to Cambodia by Brian A. Zottoli”. University of Michigan. Приступљено 26. 6. 2015. 
  19. ^ Smithies, Michael (8. 3. 2010). „The great Lao buffer zone”. The Nation. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 3. 4. 2015. 
  20. ^ LePoer, Barbara Leitch, ур. (1987). „The Crisis of 1893”. Thailand: A Country Study. Library of Congress. Приступљено 3. 4. 2015. 
  21. ^ „Cambodia became a peripheral area, widely uncared for by France as economic benefits from Cambodia were negligible” (PDF). Max-Planck-Institut. Приступљено 26. 11. 2015. 
  22. ^ „CAMBODIA'S BORDER WITH ENGAGEMENT FROM POWER COUNTRIES by SORIN SOK, Research Fellow – The treaty of 1863” (PDF). Cambodian Institute for Cooperation and Peace. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 02. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  23. ^ Marie Alexandrine Martin (1994). Cambodia: A Shattered Society. University of California Press. стр. 31. ISBN 978-0-520-07052-3. 
  24. ^ „COMMUNISM AND CAMBODIA – Cambodia first declared independence from the French while occupied by the Japanese. Sihanouk, then King, made the declaration on 12 March 1945, three days after Hirohito's Imperial Army seized and disarmed wavering French garrisons throughout Indo-China.” (PDF). DIRECTORATE OF INTELLIGENCE. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  25. ^ „Simulation on The Cambodia Peace Settlement – The Sihanouk Era – The government of the new kingdom initially took a neutral stance in order to protect itself from neighboring countries”. UNITED STATES INSTITUTE OF PEACE. Архивирано из оригинала 03. 09. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  26. ^ „Conflict in Cambodia, 1945–2002 by Ben Kiernan – American aircraft dropped over half a million tons of bombs on Cambodia's countryside, killing over 100.000 peasants...” (PDF). Yale University. Приступљено 7. 7. 2015. 
  27. ^ „Cambodia – History”. Sandbox Networks, Inc. Архивирано из оригинала 12. 02. 2017. г. Приступљено 6. 6. 2016. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]