Surlaste rovčice

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Macroscelididae)

Surlaste rovčice[3]
Vremenski raspon: Lutet - sadašnjost[1][2]
Rhynchocyon petersi from side.jpg
Rhynchocyon petersi
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Potklasa: Theria
Kladus: Eutheria
Kladus: Atlantogenata
Nadred: Afrotheria
Red: Macroscelidea
Butler, 1956
Porodica: Macroscelididae
Bonaparte, 1838
Rodovi

Elephantulus
Macroscelides
Petrodromus
Petrosaltator
Rhynchocyon

Surlaste rovčice, takođe poznate kao skakajuće rovke, mali su insektivorni sisari koji potiču iz Afrike. Surlaste rovčice pripadaju familiji Macroscelididae, u redu Macroscelidea. Njihovo tradicionalno ime potiče od sličnosti njihovih drugih noseva sa surlama slona, i njihove površne sličnosti sa rovčicama (familija Soricidae) u redu Eulipotyphla. Međutim, filogenetička analiza je pokazala da surlaste rovčice nisu slične pravim rovčicama. Godine 1997. je biolog Džonatan Kingdon predložio da se one nazivaju „sengis” (jednina sengi),[4] što je termin izveden iz Bantu jezika Afrike, i 1998 godine one su klasifikovane u novi kladu Afrotheria.[5]

One su široko rasprostranjene u južnom delu Afrike, i iako nisu uobičajene u ni u jednom tipu staništa, one se mogu naći u gotovo svim vrstama staništa, od Namibske pustinje do retko pošumljenih terena u Južnoj Africi i do guste šume. Jedna vrsta, severnoafrička surlasta rovčica, ostaje u poluaridnoj, planinskoj zemlji na krajnjem severozapadu kontinenta.

Ova stvorenja su među najbržim malim sisarima. Zabeleženo je da dostižu brzinu od 28,8 km/h.[6]

Karakteristike[уреди | уреди извор]

Surlaste rovčice su mali, četvoronožni, insektivorni sisari koji podsećaju na glodare ili oposume, s ljuskavim repovima, dugim njuškama i nogama prilično dugim za njihovu veličinu, koje koriste za premeštanje sa jednog mesta na drugo poput zečeva. Oni se razlikuju u veličini od oko 10 do 30 cm, po težini od 50 do 500 g (1,8 do 17,6 oz). Surlaste rovčice kratkih ušiju imaju prosečnu veličinu od 150 mm (5,9 inča). Iako se veličina surle razlikuju među vrstama, sve su u stanju da ga zakrive u potrazi za hranom. Njihov životni vek je oko dve i po do četiri godine u divljini.[7] One imaju velike očnjake, a takođe i visoko razvijene kutnjake slične onima kod kopitara.[8] Njihova zubna formula je 1-3.1.4.23.1.4.2-3

Surlaste rovčice su uglavnom dnevne životinje.[9] One su vrlo aktivne, teško ih je zarobiti i vrlo retko se viđaju. Surlaste rovčice su oprezne, dobro kamuflirane i spretne u bežanju od pretnji. Nekoliko vrsta pravi niz raščišćenih staza kroz podrast i provodi svoj dan patrolirajući ih za prisustvo insekata. Ako je životinja uznemirena, staza omogućava put za begstvo bez prepreka. Surlaste rovčice nisu izuzetno društvene životinje, ali mnoge žive u monogamnim parovima, koji dele i brane svoju matičnu teritoriju, obeleženu mirisnim žlezdama.[8] Rhynchocyon vrste takođe kopaju male konusne rupe u tlu, u stilu bandikuta, dok druge koristite prirodne pukotine ili prave gnezda od lišća.

Surlaste rovčice su korištene tokom 1940-tih godina za razumevanje ljudskog menstruacijskog ciklusa. Ovo je pomoglo u razjašnjavanju načina funkcionisanja ljudska reprodukcije.[10]

Klasifikacija[уреди | уреди извор]

Vrste[уреди | уреди извор]

Podvrste[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Martin Pickford; Brigitte Senut; Helke Mocke; Cécile Mourer-Chauviré; Jean-Claude Rage; Pierre Mein (2014). „Eocene aridity in southwestern Africa: timing of onset and biological consequences”. Transactions of the Royal Society of South Africa. 69 (3): 139—144. doi:10.1080/0035919X.2014.933452. 
  2. ^ Martin Pickford (2015). „Chrysochloridae (Mammalia) from the Lutetian (Middle Eocene) of Black Crow, Namibia” (PDF). Communications of the Geological Survey of Namibia. 16: 105—113. 
  3. ^ Schlitter, D.A. (2005). „Order Macroscelidea”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 82—85. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  4. ^ Kingdon, J. (1997). The Kingdon Field Guide to African Mammals. London: Academic Press. ISBN 978-0-691-11692-1. 
  5. ^ Stanhope, M. J.; Waddell, V. G.; Madsen, O.; de Jong, W.; Hedges, S. B.; Cleven, G. C.; Kao, D.; Springer, M. S. (1998). „Molecular evidence for multiple origins of Insectivora and for a new order of endemic African insectivore mammals”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 95 (17): 9967—9972. Bibcode:1998PNAS...95.9967S. PMC 21445Слободан приступ. PMID 9707584. doi:10.1073/pnas.95.17.9967. 
  6. ^ Nature (BBC)”. Архивирано из оригинала на датум 10. 09. 2018. Приступљено 24. 08. 2019. 
  7. ^ Encyclopedia of Animals. Online database: EBSCO Publishing. 2005. 
  8. ^ а б Rathbun, Galen B. (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 730–733. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  9. ^ Conniff, Richard. Shrewd Configuration, Smithsonian, June 2005. pp. 26-28.
  10. ^ Carter, A.M. (2018). „Classics revisited: C. J. Van der Horst on pregnancy and menstruation in elephant shrews”. Placenta. 67: 24—30. PMID 29941170. doi:10.1016/j.placenta.2018.05.010. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Murata Y, Nikaido M, Sasaki T, Cao Y, Fukumoto Y, Hasegawa M, Okada N. Afrotherian phylogeny as inferred from complete mitochondrial genomes. Mol Phylogenet Evol. 2003 Aug;28(2):253-60.
  • Murphy WJ, Eizirik E, Johnson WE, Zhang YP, Ryder OA, O'Brien SJ. Molecular phylogenetics and the origins of placental mammals. Nature. 2001 February 1;409(6820):614-8.
  • Tabuce R, Marivaux L, Adaci M, Bensalah M, Hartenberger JL, Mahboubi M, Mebrouk F, Tafforeau P, Jaeger JJ. Early Tertiary mammals from North Africa reinforce the molecular Afrotheria clade. Proc Biol Sci. 2007 May 7;274(1614):1159-66.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]