Пређи на садржај

Питер Бројгел Старији

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Pieter Bruegel Stariji)
Питер Бројгел Старији
Сликар и критичар, претпоставља се да је ово аутопортрет Питера Бројгела Старијег из 1565.
Лични подаци
Датум рођења1525
Место рођењаБреда, Хабзбуршка Низоземска
Датум смрти5. септембар 1569.
Место смртиБрисел, Хабзбуршка Низоземска
Уметнички рад
Пољесликарство
Најважнија дела

Питер Бројгел Старији (хол. Pieter Bruegel de Oude; могуће рођен у селу поред Бреде у Холандији или Брију, Лимбург, између 1525—1530Брисел, 5. септембра 1569)[1] био је фламански сликар. У сликарском лексикону га сврставају у фламанске/холандске ренесансне сликаре 16. века. Он је најзначајнији фламански сликар 16. века.[2]

Питер Бројгел старији, „Земља Дембелија“

Постоје записи да је Питер Бројгел рођен у или поред града који се звао Бреда,[3] али није сигурно да ли се ради о Бреди у Холандији или о белгијском граду Бри који се на латинском исто зове Бреда. Теорију о белгијском граду Бри је смислио Мандер, који је овај податак вероватно исконструисао да би поткрепио тезу о „сеоском“ пореклу уметника јер село које он помиње не постоји. Највероватније да се ради о томе да он није Питер из Бројгела већ Питер од (оца) Бројгела. Као што не знамо његове родитеље, такође су непознати тачни подаци о његовој години рођења. Још увек се препиру стручњаци око његове године рођења, али у сваком случају може се рећи да је рођен пре 1530. Пошто је радио у стилу Хијеронимуса Боша и сликао хумористичке сцене[4] добио је надимак „смешни Бројгел“, а због његове љубави према сеоском жанру, које је он овековечио на својим делима добио је још један надимак „сељак Бројгел“.[5] Тако да у појединим књигама називан је као једним или другим надимком. Био је оснивач једне велике сликарске фамилије,[6] чији су чланови све до 17. века били активни сликари.[7][8] Према неким наводима, он је учио занат код познатог сликара Питер Кеке ван Елст (Pieter Coecke van Aelst) у Антверпену али нема документационе потврде за тврдњу.[9]

1551. постаје члан удружења сликара мајстор сликарске гилде у Антверпену (удружење Св. Лука), све до 1559. Питер Бројгел се потписивао са старим холандским писањем са Brueghel, касније је променио у Bruegel и са тим именом се користио и потписивао на свим својим радовима, до краја свог живота.[10]

Године 1552. предузима једно путовање кроз Италију које је трајало све до 1555. када се вратио назад у Антверпен. Пут у Италију је имао велики значај за овог уметника и он је попут других северњака тражио и учио се на делима великих италијанских мајстора није подлегао овим утицајима и створио је свој властити стил и тако се разликује од осталих Холанђана који су у Италији тражили узоре и готове примере за сликарство. За време између 1555. и 1563. све се заснива на његовим цртежима и бакрорезима, остало није познато.

1563. оженио је ћерку од свог учитеља Мауке Кеке ван Елст (Mayken Coeck van Aelst),[11][12] венчао се у цркви Нотр Дам де ла Капел у Бриселу, где је и остао до краја свог живота. Његова два сина Питер Бројгел Млађи и Јан Бројгел Старији постали су такође познати сликари као и њихов отац. 1564. родио му се син Питер касније назван „Паклени Бројгел“[13] а 1568. сина Јана и он је имао надимак - „Сомот Бројгел“.[14] Умро је у Бриселу.[15] Сахрањен је у цркви Нотр Дам де ла Капел у Бриселу.[16]

На почетку каријере је сликао пејзаже. Доказао је јединствено захватати атмосферу природе. Волео је да слика простране далеко се протежуће пејзаже на којима су се одигравали библијски или митолошки догађаји. Створио је велики број бакрореза и међу најпознатије спада серија графика „Седам смртних грехова“ 1557. Познати су његови моралистичко дидактички радови. До данашњих дана се сачувало његових 45 аутентична радова-слика, од којих се трећина налази у Уметничко-историјском музеју у Бечу. Остали радови су се изгубили,[17] али је сачуван већи број његових цртежа и графика.[18]

Међу најпознатија дела спадају „Холандске пословице“ („Дванаест пословица“) које је насликао 1559. године и на овој слици се налази велики број фигура које приказују холандске пословице. Налази се у музеју у Антверпену. Слика градња Вавилонске куле из 1563. године је његово значајно дело.[19][20] Налази се у музеју у Бечу.[21] Историчар уметности Итан Мат сагледава Бројгелов рад из архивског угла каталогизације разних обичаја. „Он је развио ову технику набрајања у својим ранијим радовима из периода око 1558 - 1560. године. Његове слике Дечје игре Холандске пословице и Битка између карневала и поста, иако не посебно о селу, инвентаришу ове предмете на етнографски начин.“[22]

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bruegel, Pieter: The Fall Of The Rebel Angels (1562)”. The Independent (на језику: енглески). 2008-08-14. Приступљено 2024-01-27. 
  2. ^ „Pieter Bruegel, the Elder | Flemish Renaissance Painter & Engraver | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-19. Приступљено 2024-01-26. 
  3. ^ Wisse, Authors: Jacob. „Pieter Bruegel the Elder (ca. 1525–1569) | Essay | The Metropolitan Museum of Art | Heilbrunn Timeline of Art History”. The Met’s Heilbrunn Timeline of Art History (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  4. ^ „Bruegelian humour | Bruegel”. bruegel.vlaamsekunstcollectie.be. Приступљено 2024-01-26. 
  5. ^ DHNS. „The Bruegel saga”. Deccan Herald (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  6. ^ „Pieter Bruegel”. VISITFLANDERS (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  7. ^ „A guide to the Brueghel dynasty”. Christie's. 2023. 
  8. ^ Sansom, Ian (2011-04-01). „Great dynasties of the world: The Brueghels”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-01-26. 
  9. ^ „Artist Info”. www.nga.gov. Приступљено 2024-01-26. 
  10. ^ Genocchio, Benjamin (2007). „Brueghels So Beloved They Were Painted Two Times”. The New York Times. 
  11. ^ „The Strange Art of Pieter Bruegel”. the low countries (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  12. ^ „The sophisticated side of Pieter Bruegel the Elder”. Apollo Magazine (на језику: енглески). 2018-10-27. Приступљено 2024-01-27. 
  13. ^ „Pieter the Younger Brueghel”. Oxford Reference (на језику: енглески). doi:10.1093/oi/authority.20110803095531936?p=emailacqrwkgrzlrkq&d=/10.1093/oi/authority.20110803095531936. Приступљено 2024-01-27. 
  14. ^ „Jan Brueghel the Elder – NCMALearn”. learn.ncartmuseum.org. Приступљено 2024-01-27. 
  15. ^ Ian (2023-12-28). „A look into the life of Pieter Bruegel the Elder”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  16. ^ „Philips Galle”. Westmont College (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  17. ^ bruegelnow (2013-02-22). „Detective Hunt for a Lost Bruegel”. BruegelNow (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  18. ^ Cascone, Sarah (2018-10-24). „It Took 450 Years to Get the First Pieter Bruegel the Elder Retrospective. It Will Probably Never Happen Again. Here's Why”. Artnet News (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  19. ^ а б „Bruegel Paintings, Bio, Ideas”. The Art Story. Приступљено 2024-01-26. 
  20. ^ „RTS :: Nauka :: Čuven je po „Vavilonskoj kuli“, a nema ga već 450 godina”. www.rts.rs. Приступљено 2024-01-27. 
  21. ^ „The Tower of Babel”. www.khm.at (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  22. ^ Kavaler, Ethan Matt (2021). „Peasant Passions. Pieter Bruegel & His Aftermath“, The Bruegel Success Story. https://www.academia.edu/44845924/E_M_Kavaler_Peasant_Passions_Pieter_Bruegel_and_his_After math. стр. 290. 
  23. ^ „Homo ludens: Pieter Bruegel's Children's Games and the Humanist Educators”. Journal of Historians of Netherlandish Art (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  24. ^ Plessis, Alicia du (2023-07-07). „"The Fall of the Rebel Angels" by Pieter Bruegel the Elder - A Look”. Art in Context (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  25. ^ „'THE FALL OF THE REBEL ANGELS'. Google Arts & Culture (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  26. ^ Morley, Tony (2021-03-27). „How This Haunting 14th Century Masterpiece Reveals Humanity's Remarkable Story of Progress”. fee.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  27. ^ Jones, Jonathan (2018-10-01). „Bruegel review – beer, pancakes, and the limitless genius of Bruegel”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-01-27. 
  28. ^ „The Return of the Herd (Autumn)”. www.khm.at (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  29. ^ „Winter Landscape with a Bird Trap (1565) by Pieter Bruegel – Artchive” (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  30. ^ „The Calumny of Apelles | Bruegel”. bruegel.vlaamsekunstcollectie.be. Приступљено 2024-01-27. 
  31. ^ „Pieter Bruegel the Elder (c. 1525-69) - Massacre of the Innocents”. www.rct.uk (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  32. ^ McAloon, Jonathan (2019-02-04). „Pieter Bruegel the Elder’s “Hunters in the Snow” Captures the Perilous Little Ice Age”. Artsy (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  33. ^ „Pieter Bruegel the Elder | The Harvesters”. The Metropolitan Museum of Art (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  34. ^ Tuschka, Alexandra (2022-04-26). „Pieter Bruegel the Elder - The Sermon of John the Baptist”. the artinspector US (на језику: немачки). Приступљено 2024-01-27. 
  35. ^ „The Misanthrope - Pieter Bruegel the Elder”. Google Arts & Culture (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  36. ^ „Peasant and Nestrobber: Bruegel as Witness of His Times”. Journal of Historians of Netherlandish Art (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  37. ^ „Peasant Dance”. www.khm.at (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  38. ^ „The Beggars (Louvre): Art in the Christian Tradition”. diglib.library.vanderbilt.edu. Приступљено 2024-01-27. 
  39. ^ „The Peasant and the Nest Robber”. www.khm.at (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  40. ^ „THE THREE SOLDIERS”. Google Arts & Culture (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  41. ^ „The Storm at Sea | painting by Bruegel | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  42. ^ „Storm at Sea by BRUEGEL, Pieter the Elder”. www.wga.hu. Приступљено 2024-01-27. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]