Ritam i bluz

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са R&b)

Ritam i bluz (engl. rhythm and blues) je muzički žanr, kombinacija džeza, gospela i sa uticajem bluza; prvi su ga izvodili Afro-američki umetnici.[1] Najčešće su ga izvodili Afroamerikanci i u to je vreme bio novi zvuk u svetu.[1] Ritam i blues se često koristi kao sveobuhvatni naziv za afroameričku muziku nakon Drugog svetskog rata. Izvorni počeci R&B-a su bile male grupe koje su u svoje kompozicije često dodavale elemente jazza, gospela i bluza. Ta muzika je bila pod velikim uticajem džaza, kao i crnog gospela i bebopa.[1] Pojavom Motouna i soul zvuka 1960-ih, popularnost mu lagahno opada, međutim jedinstveni i prepoznatljivi zvuk R&B-a ostaje i 1970-im i 1980-im, a i uključuje razvoj novih stilova poput savremenog R&B-a, fanka i drugih. Tipični instrumenti ove vrste muzike su: gitara, bas gitara, usna harmonika, truba, saksofon, bubnjevi, klavir, klavijature, orgulje.

Istaknuti predstavnici ove vrste muzike su Dženet Džekson, koju često nazivaju "kraljicom R&B-a", Lorin Hil, Bijonse, Ašer Rejmond, Maraja Keri, Toni Brakston, Krejg Dejvid, Kris Braun, Ališa Kiz i The Weeknd. Ova vrsta muzike još je poznatija pod engleskim skraćenicama R&B i r'n'b.

Istorija[уреди | уреди извор]

Kraj 1940-ih[уреди | уреди извор]

Izraz „ritam i blues” nastao je tokom 1940-ih, kao alternativa za pojam 'rasna muzika', koji se smatrao uvredljivim. Do 1970-ih, akronim „R & B” korišten je gotovo isključivo samo za ovaj stil popularne muzike, te se na kraju počeo koristi kao termin i za označavanje drugih oblika muzike kao što su „crni soul” i „fank”. Početak 1940-ih je vreme kada se pojavljuju prvi zvuci R&B-a, a izvode ga male grupe koje u svoje pesme dodaju elemente jeza, gospela i bluza.

Prisutnost jakog plesnog ritma je značajan element koji koristi R&B muzika iz stila kojeg sviraju bluz i džez muzičari. „Ritam i bluz” je imao izrazito urbani stil, odražavajući želju mnogih mladi Afroamerikanaca na udaljenost od domaćih asocijacija i tradicionalnog bluza. Uspešne nastupe u nastajanju ove tradicije imao je saksofonista Luis Džordan i njegov sastav the Tympany Five.[1]

Godine 1948. diskografska kuća RCA Viktor objavljuje crnačku muziku pod nazivom Ritam end bluz. U toj godini, Luis Džordan dominira na vrhu top lestvica, gde zauzima prvo mesto sa dve pesme u R&B stilu i sa tri pesme u bugi-vugi verziji.[2] Džordanov sastav se zvao the Tympany Five (osnovan 1938), a on u njemu izvodi vokale i svira saksofon, dok su ostali muzičari svirali trubu, tenor saksofon, klavir, bas-gitaru i bubnjeve.[3][4] Uz Jordana tu su još i muzičari poput Lovrensa Kona i Roberta Palmera koji su sa džez muzike prelazili na R&B i u samo početku bili vrlo zaslužni za njegov uspeh. Džordanova smirena muzika, koju još izvode i Big Džo Turner, Roj Braun, Bili Right i Vajnoni Haris, naziva se još i džamp bluz. Iste godine, Vajnoni Haris napravio je obradu pesme „Good Rockin' Tonight” od Roja Braua iz 1947. i zauzeo sa njom drugo mesto na top lestvicama, a sledi ga Soni Tompson s pesmom „Long Gone” koja dolazi na prvo mesto.[5][6]

Sledeće 1949. godine, izraz ritam end bluz zamenjuje Bilbordovu kategoriju Harlem Hit Parade.[7] Takođe iste godine pesma „The Huckle-Buck” saksofoniste Pola Vilijamsa zauzima prvu poziciju na R&B top lestvici i tamo se zadržava čitavu godinu. Književnik, muzičar i aranžer Endi Gibson opisao je pesmu kao „dirty boogie”, zbog toga što je masna i neprilična.[8] Koncerti Pola Vilijamsa i His Haklbakersa bili su puni znoja i buntovničke prirode. Tekstovi Roja Alfreda (koji je kasnije 1955. napisao hit „The Rock and Roll Waltz”), bili su blago seksualno sugestivni, a jedan tinejdžer iz Filadelfije rekao je „Taj haklebak je bio vrlo neugodan za ples”.[9][10] Takođe 1949. novu verziju bluz pesme „Ain't Nobody's Business” iz 1920-ih, obradili su Džimi Viterspun i Luis Džordan i Timpani Fajv i sa njom zauzeli 4. mesto na top lestvici, a kasnije su opet zauzeli peto s pesmom „Saturday Night Fish Fry”.[11]

Početak i sredina 1950-ih[уреди | уреди извор]

Amerikanac grčkog porekla Džoni Otis, koji je potpisao za Savoj Rekords, radeći 1950-ih sa Afroamerikancima objavljuje mnoge R&B hitove, uključujući i „Double Crossing Blues”, „Mistrustin' Blues” i „Cupid's Boogie”, koji zauzimaju 1. poziciju na R&B top lestvicama. Otis drži top deset najvećih hitova 1951. godine. Ostali hitovi su: „Gee Baby”, „Mambo Boogie” i „All Nite Long”.[12] Grupa The Clovers je vokalni trio, koji je pevao jednu karakterističnu zvučnu kombinaciju bluza i gospela i postigao peto mesto sa hitom „Don't You Know I Love You”, koji su snimili za Atlantic Rekords.[12][13][14] Takođe u julu 1951. u Klivlendu, Ohajo, DJ Alan Frid pokreće kasnonoćnu radio emisiju pod nazivom 'The Moondog Rock Roll House Party', na radio-stanici WJW-AM (850).[15] Program je bio besplatan a sponzorirao ga je Fred Minc, koji je imao trgovinu R&B snimaka, a glavni klijenti su mu bili Afroamerikanci.

Tokom 1950-ih, klasični R&B dobija svu veću naklonost izdavačkih kuća i prelazi granice drugih žanrova kao što su džez i rokenrol. To je bio jaki ritmički stil i tradicionalni bluz, koji se počeo da se oblikuje u Nju Orleansu. Muzičari poput Profesora Longhera, poznati po žestokom pijanino stilu, imali su veliki uticaj u definisanju zvuka ranih melodija.

Rut Braun iz Atlantik Rekordsa, objavljuje hitove u top 5 svake godine od 1951. do 1954, a to su: „Teardrops from My Eyes”, „Five, Ten, Fifteen Hours”, „(Mama) He Treats Your Daughter Mean” i „What a Dream”. Takođe Fej Adamsova pesma „Shake a Hand”, dolazi na 2. mesto top-lestvice 1952. godine. Du-vop sastav The Orioles 1953. godine ima hit „Crying in the Chapel”, koji je zauzeo četvrto mesto na top lestvici.[16]

Godine 1954. britanska grupa The Chords sa hit pesmom „Sh-Boom”, već početkom godine dolazi među top 10 R&B lestvica, a krajem godine sastav The Charms iz Samervila, Masačusets s pesmom „Hearts of Stone” ulazi u top 20 lestvica.[17]

U tom trenutku afroamerički R&B izvođači kao što su Čak Beri i Fats Domino imali su veliku popularnost, kao i rokenrol izvođači poput Bila Hejlija i Elvisa Prislija. Fats Domino 1952. i 1953. godine, nalazio se na samom vrhu top 30 pop muzičkih lestvica, a zatim i na top 10 sa hit pesmom „Ain't That a Shame”.[18] Rej Čarls takođe dolazi u sam vrh 1955. godine sa kompozicijom „I Got a Woman”. Big Bil Brunzi tada je rekao za Čarlsovu muziku: „On meša bluz i duhovnu muziku ... ja znam da to nije dobro”.[19]

Na otvaranju izdavačke kuće „Čes Rekords”, Čuk Beri je izveo na violini obradu stare pesme „Ida Red”. Njegova pesma „Maybellene” osim što je 1955. godine zauzela 3. mesto na R&B top lestvicama, takođe se našla i na top 30 pop muzičkih lestvica. Alan Frid koji je bio premešten u mnogo veće tržišno središte Njujork Siti, kako bi pomogao pri snimanju, postaje popularan među mlađom belom populacijom. Frid je jedan deo svoje zarade morao dati tekstopiscima iz Čes Rekordsa u zamenu za njegove promotivne aktivnosti, što je bilo uobičajeno u ono vreme. Takođe Čes Rekords 1955. godine objavljuje singl prvenac Boa Didleja, na kojem se nalaze pesme „Bo Diddley” i „I'm A Man”, a one vrtoglavo dolaze na 2. mesto R&B top lestvica i donose mu veliku popularnost.

Kraj 1950-ih[уреди | уреди извор]

Lojd Prajs, Nju Orleans, Džez & Heritidž festival. 1950-ih bio je u samom vrhu R&B top lestvica

Godine 1956. pod nazivom „Top Stars of '56” održana je R&B turneja. Veliki publicitet zajedno dobijaju Al Hibler, Franki Limon i 'the Teenagersi' Karl Perkins sa pesmom „Blue Suede Shoes”, koja je bila vrlo popularna kod R&B kupaca. Neki izvođači nastupili su kompletni poput Čaka Berija, Kati Kar, Širli & Li, Dela Ris, the Cleftones i Spanielsa zajedno sa Ilinois Žakom. Gradovi koji su bili posećeni turnejom bili su Kolumbija, Anapolis, Pitsburg, Sirakuza, Ročester Bufalo, Njujork Siti, nekoliko gradova u Kanadi i zapadni deo Srednje Amerike koji na kraju završava u Teksasu. U Kolumbiji na koncertu je zamalo došlo do incidenta kada je Karl Perkins najavio da izvodi zadnju pesmu te večeri. Kasnije je komentirao kako je to bilo vrlo opasno. U Anapolisu 50.000 do 70.000 ljudi pokušavalo je da prisustvuje jednom totalno rasprodanom koncertu sa 8.000 sedećih mesta, dok je saobraćaj u gradu bio paralisan sedam sati.[20]

Filmska industrija takođe prati velike R&B i rokenrol muzičare poput Litl Ričarda, Čaka Berija, Fatsa Dominoa, Big Džo Ternera, The Treniersa, The Plattersa i The Flamigosa, i sve prikazuje na velikom ekranu. Neki od tih muzičkih filmova su Don't Knock the Rock[21] i Rock Around the Clock.[22]

Dva snimka Elvisa Prislija koje je 1957. godine napravio u R&B stilu, „Jailhouse Rock” i „Treat Me Nice” zauzimaju prvo mesto na top lestvicama i „All Shook Up” peto, i to je tada bio preokret da jedan bili izvođač bude prihvaćen u žanru koji je bio sinonim za crnačku muziku.[23] Nat King Kol, bivši džez pijanista koji je imao hit pesme na prvim i drugim mestima u ranim 1950-im („Mona Lisa” na drugom, 1950. i „Too Young” na prvom, 1951) i 1958. ima takođe dve pesme „Looking Back” i „Do I Like It” koje zauzimaju top 5 na R&B lestvicama.

Godine 1959, dve izdavačke kuće postaju vlasništvo dva crnaca od kojih je jedna vrlo uspešni Motaun Rekords Berja Gordja, a druga SAR Sama Kukea.[24] Bruk Benton nalazi se na vrhu R&B top lestvica 1959. i 1960. godine gde sa svojim hitovima zauzima prvo i drugo mesto. Benton je imao topao glas što je privuklo veliki broj slušalaca, a njegove balade ga dovele do poređenja s izvođačima kao što su Nat King Kol, Frank Sinatra i Toni Benet.[25] Lojd Pris, koji je 1952. ima hit „Lawdy Miss Clawdy” na prvoj poziciji, ponovno 1959. dolazi na vrh top lestvica s pesmama „Stagger Lee” na prvom i „Personality” na petom mestu.[26][27]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г The History of Rhythm and Blues - Mybrotha.COM, Staff Writer - 18. februar 2006.
  2. ^ "Hot R&B/Hip-Hop Songs 1947" - Billboard, pristupljeno od 23. decembra 2007.
  3. ^ „Brinkley’s Louis Jordan Is a Big Time Bandleader”. Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2009. Приступљено 22. 5. 2012. 
  4. ^ Allaboutjazz.com - Louis Jordan, pristupljeno 9. juna 2007.
  5. ^ The Vocal Group Harmony Web Site
  6. ^ "Hot R&B/Hip-Hop Songs 1948" - Billboard, pristupljeno 23. decembra 2007.
  7. ^ Cohn, Lawrence; Aldin, Mary Katherine; Bastin, Bruce septembar 1993. Nothing but the Blues: The Music and the Musicians. Abbeville Press.
  8. ^ Andy Gibson (II) - Biography
  9. ^ Hucklebuck!
  10. ^ Hucklebuck!
  11. ^ Billboard.com - Year End Charts - Year-end Singles - Hot R&B/Hip-Hop Songs
  12. ^ а б Billboard.com - Biography - Johnny Otis
  13. ^ The Vocal Groups
  14. ^ Clovers Don't You Know I Love You & Other Favorites CD
  15. ^ „Digital Case - Search Results”. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2014. Приступљено 22. 5. 2012. 
  16. ^ "The Orioles Record Label Shots". - pristupljeno 23. decembra 2007.
  17. ^ Go, Cat, Go! by Carl Perkins and David McGee 1996, str. 111, Hyperion Press ISBN 0-7868-6073-1
  18. ^ Go, Cat, Go! by Carl Perkins and David McGee 1996. str. 111, Hyperion Press ISBN 0-7868-6073-1
  19. ^ Cohn, Lawrence; Aldin, Mary Katherine; Bastin, Bruce [septembar 1993]. Nothing but the Blues: The Music and the Musicians. Abbeville Press, 173.
  20. ^ Go, Cat, Go! by Carl Perkins and David McGee 1996. str. 188, 210, 212-214 Hyperion Press ISBN 0-7868-6073-1
  21. ^ Imdb.com - Don't Knock the Rock
  22. ^ Imdb.com - Rock Around the Clock
  23. ^ "Hot R&B/Hip-Hop Songs 1957" - Billboard, pristupljeno 23. decembra 2007.
  24. ^ Robert Palmer, (19. septembra 1995), Rock & Roll: An Unruly History. Harmony. ISBN 978-0-517-70050-1.
  25. ^ Tom Simon, "Brook Benton Biography" Архивирано 2012-02-05 на сајту Wayback Machine - pristupljeno 23. decembra 2007.
  26. ^ Billboard.com - 1952.
  27. ^ Billboard.com - 1959.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]