Rajske ptice

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Rajska ptica
Raggiana Bird-of-Paradise wild 5.jpg
Ragjanska rajska ptica (Paradisaea raggiana)
Lesser Bird of Paradise.jpg
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Natporodica: Corvoidea
Porodica: Paradisaeidae
Vigors, 1825
Rodovi

15 rodova, 42 vrste

Rajske ptice ili rajčice (lat. Paradisaeidae) su porodica ptica koja se svrstava u red vrapčarki (Passeriformes), podred ptica pevačica (Passeri). Stanište većine vrsta je istočna Indonezija, Papua Nova Gvineja, i istočna Australija. Familija ima 42 vrste u 15 rodova.[1] Članovi ove familije su verovatno najbolje poznati po perju mužjaka kod polno dimorfnih vrsta (što je slučaj sa većinom vrsta), a posebno po veoma izduženim i složenom perju koje se pruža od kljuna, krila, repa ili glave. Njihovi habitati su najvećim delom ograničeni na guste kišne šume. U ishrani svih vrsta dominira voće i u manjoj meri zglavkari. Rajske ptice imaju mnoštvo sistema parenja, koji rangiraju od monogamije do lek-tipa poligamije.

Brojne vrste su ugrožene usled lova i gubitka staništa.

Rasprostranjenost[уреди]

One žive u tropskim kišnim šumama Australije, na nekim Molučkim ostrvima, a pre svega na Novoj Gvineji. Zahvaljujući tome, Novu Gvineja se često naziva još i „Ostrvom rajskih ptica”. Na grbu Papue Nove Gvineje je rajska ptica.

Izgled[уреди]

Kad se vidi prekrasno perje ovih ptica, a uz to još i njihovo ponašanje u vreme parenja, lako je razumeti zašto su ove ptice dobile svoje ime rajskih ptica. Pri tome, posebno mužjaci padaju u oči svojim ekstremno šarenim perjem i njegovim širenjem u vreme udvaranja. Verojatno nema boje koja se ne pojavljuje kod bar neke vrste ovih ptica (samo na Novoj Gvineji žive 43 poznate vrste, uz određenu verovatnoću da, zbog teškog pristupa dolinama u brdima i planinama ovog ostrva, još postoji poneka vrsta koja je nauci nepoznata). Pri tome, ženke su zbog polnog dimorfizma često manje upadljive od mužjaka, ali ne uvek. Ima i vrsta kod kojih nema polnog dimorfizma.[2]

Razmnožavanje[уреди]

Ove ptice su od vrste do vrste različite izgledom, a isto tako im je vrlo različito i ponašanje u vreme parenja. Neke vrste organizuju prava takmičenja mužjaka za naklonost ženki. Više mužjaka se okupi na određenom mestu na koje izlaze teritorije više ženki, i dozivaju ih glasnim pozivima, a kad neka ženka dođe, šire perje i zabacuju ga iznad glave. Ženka odabire jednog od mužjaka, pari se s njim, i zatim napušta „arenu” i sama se dalje brine o podmlatku. Na taj način dominantni mužjak se može pariti s nizom ženki, dok drugi mužjaci ne dobijaju šansu za parenje.

Neke druge vrste odabiraju za udvaranje vodoravnu granu drveta. Na njoj plešu perjem podignutim u vis kao okovratnik oko glave. Oni to čine pojedinačno, i to na području na kojem živi ženka. Ako ženka odluči da se pari s njim, on nakon toga traži područje na kojem živi druga ženka, i sve se ponavlja. Ovi oblici parenja su razni vidovi poligamije, kad se uspešan mužijak pari istovremeno, odnosno, u istoj sezoni parenja, s više ženki. Međutim, to nije pravilo za sve vrste. Postoje i takve, koje njeguju monogamne odnose. To znači, da mužjak ostaje uz ženku i nakon parenja, te pomaže u podizanju mladunaca.

Ishrana[уреди]

Postavlja se neizostavno pitanje zašto se pojedine vrste tako različito ponašaju. Smatra se, da je odgovor verojatno u različitosti prehrambenih potreba među vrstama. Neke vrste se hrane samo sa određenom vrstom voća kojeg nema previše, pa je potrebno dvoje roditelja da nađu i donesu hranu. Druge vrste su se specijalizovale za hranjivije plodove (Muškatni oraščić), a uz to se hrane i insektima koje nije teško pronaći, pa majka može da podigne podmladak sama.

Taksonomija i sistematika[уреди]

Dugo godina se smatralo da su rajske ptice srodne sa pripadnicima familije Ptilonorhynchidae. U današnje vreme se obe grupe smatraju delom australazijske loze Corvida, ali provejava mišljenje da su one u dalekom srodstvu. Najbliži evolucioni srodnici rajskih ptica su vrane (Corvidae) i familija sojki, monaški muvolovac Monarchidae i australijski blatognezdac Struthideidae.[3]

Rodovi i neke vrste[уреди]

Potporodica Cnemophilinae

  • Loboparadisea
    • L. sericea
  • Cnemophilus
    • C. macgregorii
    • C. loriae

Potporodica Paradisaeinae

Reference[уреди]

  1. ^ Gill, F & D Donsker (Eds). 2012. IOC World Bird Names (v 3.2). Available at http://www.worldbirdnames.org [Accessed 13 Jan 2013].
  2. ^ Irested, Martin; Jønsson, Knud A; Fjeldså, Jon; Christidis, Les; Ericson, Per GP (2009). „An unexpectedly long history of sexual selection in birds-of-paradise”. Evolutionary Biology. 9 (235). doi:10.1186/1471-2148-9-235. 
  3. ^ Firth, Clifford B.; Firth, Dawn W. (2009). del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Christie, David, ур. Handbook of the Birds of the World. Volume 14, Bush-shrikes to Old World Sparrows. Family Paradisaeidae (Birds-of-paradise). Barcelona: Lynx Edicions. стр. 404—459. ISBN 978-84-96553-50-7. 

Literatura[уреди]

  • Laman, Tim; Scholes, Edwin (2012). Birds of Paradise, Revealing the World’s Most Extraordinary Birds. National Geographic Society. 

Spoljašnje veze[уреди]