Хрид
Хрид је мања или већа стена или гребен који штрчи изнад површине мора. Ненастањена је и најчешће је дом за морске птице које ту слећу и гнезде се. Велики број хриди се налази у Јадранском мору, уза саму обалу Хрватске. Површина хриди не прелази 0,01 km².
Дефиниција[уреди | уреди извор]
Као што сугерише његово порекло као острво (енгл. islette), старофранцуски деминутив од речи „острво” (isle),[1] употреба израза подразумева малу величину, али се мало пажње посвећује постављању горње границе њене применљивости.
На једној веб локацији о светским рељефним формама се наводи: „Копнени облик острца се генерално сматра да је стена или мало острво које има мало вегетације и не може да одржи људско пребивалиште”, а даље се наводи да његова величина може да варира од неколико квадратних стопа до неколико квадратних миља, без посебних правила која се односе на величину.[2]
Други термини[уреди | уреди извор]
- Средорек је мало острво. То се посебно користи за означавање речних острва, попут оних која се налазе на реци Темзи и њеним притокама у Енглеској.[3][4][5]
- Спруд или кључ, острвце настало накупљањем ситнозрних наслага песка поврх гребена, посебно на Карибима и западном Атлантику. Примери таквих острва су Рум Ки на Бахамима и Флоридски Кис у близини Флориде.
- Француски суфикс -hou од скандинавског -holm, користи се за имена неких острваца на Каналским острвима, као што су Екрехоз, Беру, Лију и Уме, и надомак Нормандије, попут Татихоуа.
- Инч, израз који се посебно користи у Шкотској, од галског innis, које је првобитно значило острво, али је значење измењено да се односи на мања острва, попут острвца Инч поред острва Св. Марије, Инч Кенет, Инчкит, Кит Инч (које више није острво) и Инчкејлоч.[6]
- Моту, гребенско острвце формирано од разграђеног корала и песка, окружујући атол, посебно у Полинезији,[7] као што су Моту Он, Моту Нао и Моту Пахи.
- Речно острво, острво у току реке, као што је острво Сите у Паризу.
- „Стена”, у смислу типа острваца, је ненасељени облик терена састављен од камена, који лежи у мору и има само најминималнију вегетацију, као што је Албино стена у групи Палминих острва уз обалу Квинсленда у Аустралији.
- Пешчаник или плићак, изложени спруд.
- Морски стек, танак, вертикални облик копна, који вири из водене масе.
- Скери, мало стеновито острво, обично дефинисано као премало за становање, посебно у Ирској.
- Супсидарана острвца, углавном у техничким применама, је термин којим се означавају мале копнене формације изоловане водом, које леже уз обалу већег острва. Слично томе, свако новонастало земљиште у атолу назива се острвцем.[8]
- Плимно острво, мала острва (не увек хриди) која леже у близини копнених подручја, која су с њим повезана у осеци и изолована у плими.
Међународни закон[уреди | уреди извор]
Да ли се хрид сматра стеном или не, може имати значајне економске последице према члану 121 Конвенције УН-а о поморском праву, који предвиђа да „камење које не може самостално да одржава људско пребивалиште или економски живот, неће имати екслузивну економску зону или континентални праг”. Један од дугорочних спорова око статуса таквог острва био је онај о Змијском острву.[9][10][11]
Међутим, судска пракса Међународног суда правде понекад игнорише хриди, без обзира на статус насељавања, у одлучивању о територијалним споровима. До тога је дошло 2009. године у решавању спора између Румуније и Украјине, и раније у спору између Либије и Малте око острва Филфла.[9][12]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Webster's New International Dictionary of the English Language, Second Edition, 1958
- ^ „Islet Landforms”. World Landforms of the Earth. Приступљено 29. 4. 2020.
- ^ „Eyot”. World Wide Words. 21. 6. 2003. Приступљено 30. 4. 2020.
- ^ „Definition of eyot”. www.dictionary.com. 20. 4. 2020. Приступљено 30. 4. 2020.
- ^ Misachi, John (5. 4. 2019). „What is an Ait? Ait Defintion”. WorldAtlas. Приступљено 30. 4. 2020.
- ^ Sears, Robert (1847). A New and Popular Pictorial Description of England, Scotland, Ireland, Wales, and the British Islands (6th изд.). R. Sears. стр. 479—481. „Original from University of Iowa, Digitized 9 Mar 2015”
- ^ „Motus – What They Are and Why They’re Key to the Tahiti Experience”. LandLopers. 12. 4. 2017. Приступљено 30. 4. 2020.
- ^ „Floristic composition and vegetation classification of the Penghu Southern Four Islands”. Marine National Park Headquarters. 18. 3. 2016. Приступљено 30. 4. 2020.
- ^ а б Coalter G. Lathrop (July 22, 2009) "Maritime Delimitation in the Black Sea (Romania v. Ukraine)". American Journal of International Law, Vol. 103.
- ^ Ukraine, Romania spar over islet, UPI 2006-7-14
- ^ Romania and Ukraine avoid rocky horror show Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2018), Euronews, 03/02/09
- ^ Hance D. Smith (1991). The Development of Integrated Sea Use Management. Taylor & Francis. стр. 82. ISBN 978-0-415-03816-4.
Литература[уреди | уреди извор]
- Clive Schofield (2012). „Islands or Rocks, Is that the Real Question? The Treatment of Islands in the Delimitation of Maritime Boundaries”. Ур.: Myron H. Nordquist; John Norton Moore; Alfred H.A. Soons; Hak-So Kim. The Law of the Sea Convention: US Accession and Globalization. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 322—340. ISBN 978-90-04-20136-1.
- Hance D. Smith (1991). The Development of Integrated Sea Use Management. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-03816-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Lihou – 1841 Channel Islands Census”. Ancestry.co.uk. Приступљено 3. 2. 2014.