Sukcinska kiselina
| |
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Butandionska kiselina
| |
| Drugi nazivi
etan-1,2-dikarboksilna kiselina
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.003.402 |
| E-brojevi | E363 (antioksidansi, ...) |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C4H6O4 | |
| Molarna masa | 118,09 g·mol−1 |
| Gustina | 1,56 g/cm3[3] |
| Tačka topljenja | 184 °C (363 °F; 457 K) |
| Tačka ključanja | 235 °C (455 °F; 508 K) |
| 58 g/L (20°C)[3] | |
| Kiselost (pKa) | pKa1 = 4.2 pKa2 = 5.6 |
| Opasnosti | |
| Tačka paljenja | 206°C[3] |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
natrijum sukcinat |
Srodne karboksilna kiselina
|
propionska kiselina malonska kiselina buterna kiselina maleinska kiselina tartaratna kiselina fumarna kiselina pentanska kiselina glutarna kiselina |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Sukcinska kiselina (butandionska kiselina, ćilibarna kiselina) je dikarboksilna kiselina. Sukcinska kiselina je bela čvrsta materija, bez mirisa. Ona je diprotična kiselina. Sukcinat učestvuje u ciklusu limunske kiseline, procesu kojim se oslobađa energija. Njeno ime je izvedeno iz lat. succinum, sa značanjem ćilibar, iz čega se ova kiselina može dobiti. Jantarna kiselina ima snažno ljekovito djelovanje bez izazivanja nuspojava i ovisnosti. Kiselina ima glavni učinak na poboljšanje ćelijskih procesa u organizmu, održavanje vitalne aktivnosti ćelija, nervnog i endokrinog sistema, bubrega, jetre i srca, otporna je na stres, jača imunitet, neutrališe otrove povezane sa pušenjem, alkoholom, zahvaljujući tome postoji je potpuna asimilacija potrebnih mikroelemenata hrane, vitamina, aktiviraju se važni enzimi, proizvodi se inzulin.[4]
Produkcija i reakcije[уреди | уреди извор]
Ćilibarna kiselina je originalno dobijena iz ćilibara mlevenjem i destilacijom u pešćanom kupatilu. U prošlosti je uglavnom spoljašnje korištena za tretman reumatičnih bolova, i unutrašnje za lečenje okorelih slučajeva gonoreje.
Sukcinska kiselina se proizvodi na nekoliko načina. Česti industrijski putevi su hidrogenacija maleinske kiseline, oksidacija 1,4-butanediola, i karbonilacija etilen glikola.[5]
Sukcinska kiselina se može konvertovati u fumarnu kiselinu oksidacijom. Dietil estar je supstrat u Stobijevoj kondenzaciji. Dehidratacija sukcinske kiseline proizvodi sukcinski anhidrid.[6]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
- ^ „Sukcinska kiselina healthy-food-near-me.com”.
- ^ Boy Cornils, Peter Lappe "Dicarboxylic Acids, Aliphatic" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2006, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a08_523
- ^ Fieser,, Louis F. E. L. Martin, R. L. Shriner, and H. C. Struck (1932). „Succinic Anhydride”. Org. Synth. 12: 66.; Coll. Vol., 2, стр. 560
Vidi još[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- MSDS Data Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007)
- FDA Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2007)
- Succinic Acid
- Calculator: Water and solute activities in aqueous succinic acid
