Пентанска киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Валеринска киселина[1]
Валеринска киселина
Називи
IUPAC назив
Пентанска киселина
Други називи
Валеринска киселина
Бутан-1-карбоксилна киселина
Идентификација
3D модел (Јмол)
ECHA InfoCard 100.003.344
MeSH Valeric+acid
RTECS YV6100000
Својства
C5H10O2
Моларна маса 102.13 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0.930 g/cm³, течна
Тачка топљења -34.5 °C
Тачка кључања 186-187 °C
4.97 g/100 ml (25 °C)
Киселост (pKa) 4.82
Опасности
Главне опасности иритантно
Р-ознаке R34 R52/53
С-ознаке S26 S36 S45 S61
Тачка паљења 86 °C
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Валеринска киселина или пентанска киселина је алифатична карбоксилна киселина хемијске формуле C5H10O2. Као друге ниже карбоксилне киселине, има веома непријатан мирис. У природи се налази у валерини, по коме је добила и име. Њена главна употреба је синтеза естара. Испарљиви естри валеринске киселине имају пријатан мирис и користе се у парфемима и козметици. Етил-валеринат и пентил-валеринат се користе као адитиви у храни због њихових укуса сличних воћу.

Безбедност[уреди]

Валеринска киселина може да изазове иритацију код људи када дође у додир са кожом и очима, али генерално се то не догађа јер не претендује да испари на собној температури ако није у глацијалној форми. Упркос томе, токсична је воденим организмнима и не треба је пуштати низ сливник ако је прво не неутралишемо.

Употребе[уреди]

Корен валеријане се дуго користио као биљни седатив.

За валеринску киселину се сматра да може да ефективно одстрани бубуљице. Њени деривати (попут дифлукортолон-валерината) се користе као кортикостероиди у дерматологији.

Референце[уреди]

  1. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]