Пентанска киселина
![]() | |
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Пентанска киселина
| |
Други називи
Валеринска киселина
Бутан-1-карбоксилна киселина | |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.003.344 |
MeSH | Valeric+acid |
RTECS | YV6100000 |
| |
Својства | |
C5H10O2 | |
Моларна маса | 102,13 g/mol |
Агрегатно стање | безбојна течност |
Густина | 0,930 g/cm³, течна |
Тачка топљења | -34.5 °C |
Тачка кључања | 186-187 °C |
4.97 g/100 ml (25 °C) | |
Киселост (pKa) | 4.82 |
Опасности | |
Главне опасности | иритантно |
R-ознаке | R34 R52/53 |
S-ознаке | S26 S36 S45 S61 |
Тачка паљења | 86 °C |
Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Валеријанска киселина или пентанска киселина је алифатична карбоксилна киселина хемијске формуле C5H10O2. Као друге ниже карбоксилне киселине, има веома непријатан мирис. У природи се налази у валеријани, по коме је добила и име. Њена главна употреба је синтеза естара. Испарљиви естри валеријанске киселине имају пријатан мирис и користе се у парфемима и козметици. Етил-валеринат и пентил-валеринат се користе као адитиви у храни због њихових укуса сличних воћу.
Безбедност
[уреди | уреди извор]Валеријанска киселина може да изазове иритацију код људи када дође у додир са кожом и очима, али генерално се то не догађа јер на собној температури нема тенденцију испаравања осим ако није у глацијалној форми. Упркос томе, токсична је воденим организмнима и не треба је пуштати низ сливник ако се претходно не неутралише.
Употребе
[уреди | уреди извор]Корен валеријане се дуго користио као биљни седатив.
За валеријанску киселину се сматра да може да ефективно одстрани бубуљице. Њени деривати (попут дифлукортолон-валерината) се користе као кортикостероиди у дерматологији.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.