Vampirski šišmiši

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Vampirski šišmiš
Desmodus.jpg
Obični vampirski šišmiš (Desmodus rotundus)
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Chiroptera
Porodica: Phyllostomidae
Potporodica: Desmodontinae
Bonaparte, 1845
Vrste

Vampirski šišmiši ili šišmiši-vampiri (Desmodontinae) su podporodica šišmiša koji piju krv. Postoje tri roda sa samo po jednom vrstom vampirskih šišmiša.

Opis[уреди]

Telo im je dugačko od 65 do 95 mm, a teški su između 15 i 50 grama. Raspon krila običnog vampira (Desmodus rotundus) je od 35 do 40 cm.

Imaju male i ošte prednje zube, crvene i kratke jezike kojima poližu kožu žrtve, velike uši i spljoštene nosove. Pokriveni su kratkom smeđe-sivom dlakom, а na trbuhu je dlaka bela. Na svojim kratkim nogama imaju po pet prstiju i na nogama nema dlake. Hodaju četveronoške.

Prehrambene navike[уреди]

To su jedini poznati sisari koji se hrane isključivo krvlju. Vampirski šišmiši ližu krv. Pogrešna je tvrdnja da vampirski šišmiši sišu krv. Najčešće sleću na neku domaću ili divlju životinju (kravu, konja, svinju, kokošku, tapira, ptice...). Retko sleću na čoveka. Prvo poližu kožu životinje, a zatim svojim oštrim prednjim zubima zagrizu kožu i stvori se mala rana iz koje jezikom liže. Njihova slina sadrži antikoagulans što omogućuje nesmetano isticanje krvi bez zgrušavanja. Životinje najčešće to i ne osete. Obično popije vrlo malo krvi, samo 20 ml. Ljudi se boje vampirskih šišmiša.

Način života[уреди]

Šišmiši vampiri nemaju posebne zahteve u odnosu na okolinu. Žive u toplijim kako vlažnim, tako i sušim područjima. To su noćne životinje, a za spavanje koriste u prvom redu pećine, mada se mogu naći i u šupljinama stabala, rudnicima i napuštenim zgradama.

Ove vrste žive u grupama do oko 100 jedinki. Sve tri vrste vampirskih šišmiša imaju razvijeno socijalizirano ponašanje, mada je taj razvoj kod običnih šišmiša otišao najdalje. U to ponašanje spada uzajamna nega krzna, ali i povraćanje pojedene krvi koja se deli s manje uspešnim jedinkama.

Opasnosti od šišmiša vampira[уреди]

Relativno mala opasnost od njihovog ugriza je gubitak krvi. Znatna opasnost je od inficiranja besnilom. Kako tokom samo jedne noći mogu „posetiti” više raznih životinja od kojih neka može biti zaražena, način hranjenja ovih šišmiša upravo radi toga pretstavlja opasnost za njihove žrtve.

Sistematika[уреди]

Vampirski šišmiši svrstani su u potporodicu porodice Phillostomidae, i filogenetički sačinjavaju sestrinski takson svih drugih vrsta ove porodice.[1] Dele se na tri roda od kojih svaki ima samo po jednu recentnu vrstu:

Osim dve fosilne vrste roda Desmodus iz pleistocena, nema drugih poznatih fosila vampirskih šišmiša. O tome kako je kod njih došlo do ovog specifičnog načina prehrane danas nema pouzdanog odgovora. Predlažu se dve teorije:

  • Prema jednoj, vampirski šišmiši razvili su se od predaka koji su se hranili plodovima, a čiji su sekutići i očnjaci prvobitno bili prilagođeni nagrizanju voća s tvrdom korom.
  • Prema drugoj, vampirski šišmiši su se razvili od insektojedih predaka specijalizovanih na ektoparazitiranje na drugim životinjama.[2][3] Možda su rane koje su insekti nanijeli svojim domaćinima privukle njihove pretke.

Pored stvarnih šišmiša vampira, i neki drugi šišmiši se nazivaju vampirima:

  • Plodojedi vampiri (Stenodermatinae), koji se isto ubrajaju u porodicu Phyllostomidae, a hrane se pretežno voćem, imaju vanjskih sličnosti s vampirskim šišmišima.
  • Lažni vampiri (Megaderma) iz Azije takođe su im slični, a ubrajaju se u porodicu Megadermatidae, koja s njima nije bliže srodna.

Mitovi i legende[уреди]

Postoji legenda o čoveku vampiru pod imenom grof Drakula. Pojavljuje se u mnogim filmovima. O njemu su objavljene mnoge priče, a posebno roman Drakula. Roman je objavljen 1897. godine, a pisac se zove Bram Stoker.

Nezavisno od ovih evropskim legendi, u mitologiji Maja pojavljuje se čudovište Kamazoc koje ima oblik šišmiša i napada životinje i ljude, i pije njihovu krv. Do koje mere su na ovaj mit uticale predodžbe o običnom vampiru ili o izumrloj vrsti Desmodus draculae koja je bila veća od današnjeg običnog vampira, nije jasno. Drakula je ustvari bio rumunski grof koji se borio protiv turaka. Poznato je da je svoje neprijatelje nabijao na kolac i zato je dobio ime probadač.

Rasprostranjenost[уреди]

Vampirski šišmiši žive od juga Teksasa u SAD, pa do juga Južne Amerike i samo na nekim ostrvima pred njenom obalom (Margarita, Trinidad i Tobago), ne na svim Karipskim ostrvima. Vrlo su retki.

Reference[уреди]

  1. ^ Wetterer, Andrea L.; Rockman, Matthew V.; Simmons, Nancy B. (2000). „Phylogeny of phyllostomid bats (Mammalia: Chiroptera): data from diverse morphological systems, sex chromosomes, and restriction sites.” (PDF). Bull. Am. Mus. Nat. Hist. 248: 1—200. doi:10.1206/0003-0090(2000)248<0001:popbmc>2.0.co;2. hdl:2246/1595. 
  2. ^ Delsuc, E. J.; Douzery, P. (2016). „In cold blood: high evolutionary rate of the mitochondrial genome of vampire bats is driven by both compositional bias and positive selection”. Genome Biology and Evolution. 
  3. ^ Poulin, Robert; Randhawa, Haseeb S. (фебруар 2015). „Evolution of parasitism along convergent lines: from ecology to genomics”. Parasitology. 142 (Suppl 1): S6—S15. PMC 4413784Слободан приступ. PMID 24229807. doi:10.1017/S0031182013001674. 

Literatura[уреди]

  • Greenhall, Arthur M. 1961. Bats in Agriculture. A Ministry of Agriculture Publication. Trinidad and Tobago.
  • Greenhall, Arthur M. 1965. The Feeding Habits of Trinidad Vampire Bats.
  • Greenhall, A., G. Joermann, U. Schmidt, M. Seidel. 1983. Mammalian Species: Desmodus rotundus. American Society of Mammalogists, 202: 1–6.
  • A.M. Greenhall and U. Schmidt, editors. Natural History of Vampire Bats, CRC Press, Boca Raton, Florida. 1988. ISBN 978-0-8493-6750-2.. ISBN 978-0-8493-6750-2.
  • Campbell A, Naik RR, Sowards L, Stone M (2002). „Biological infrared imaging and sensing” (PDF). Micron. 33 (2): 211—225. PMID 11567889. doi:10.1016/S0968-4328(01)00010-5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 06. 2003. 
  • Pawan, J.L. (1936b). "Rabies in the Vampire Bat of Trinidad with Special Reference to the Clinical Course and the Latency of Infection." Annals of Tropical Medicine and Parasitology. Vol. 30, No. 4. December 1936.

Spoljašnje veze[уреди]