Пређи на садржај

Вук Бојовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вук Бојовић
Фотографија Бојовића
Лични подаци
Пуно имеВукосав Бојовић
Датум рођења(1940-12-18)18. децембар 1940.
Место рођењаПљевља, Краљевина Југославија
Датум смрти17. септембар 2014.(2014-09-17) (73 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ДржављанствоСрбија
Занимањевајар

Вукосав Вук Бојовић (Пљевља, 18. децембар 1940 — Београд, 17. септембар 2014)[1] био је српски вајар и директор београдског зоолошког врта „Врт добре наде“.

Заједно са Драганом Марковићем Палмом, отворио је у Јагодини зоолошки врт „Тигар” 2006. године, аква парк 2007, а 2008. музеј воштаних фигура, једини музеј овакве врсте у Србији и на Балкану. Лично је допринео отварању овог музеја даровањем својих воштаних фигура које су биле део његове изложбе.[2][3][4] Бојовић и српски редитељ и академик Душан Ковачевић отворили су 2011. у Бору четврти зоолошки врт на територији Србије.[5]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бојовић води порекло из села Зминица на Дурмитору[6] где и проводи најраније детињство. Са три године, остаје без оца Луке, предратног учитеља, који гине као припадник четничких јединица.

Дипломирао је и магистрирао вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Урадио је тридесетак бисти, међу којима и бисте Вељка Влаховића, Драгана Ковачевића, Стојана Церовића, Саве Ковачевића.

Био је по дипломирању прво слободни уметник, затим професор у основној и средњој школи. Предавао је и у Вишој трговачкој школи у Београду, где је од 1982. до 1986. године био директор.

На функцији директора Бео зоо-врта био је од 1. маја 1986. године до своје смрти.

Широј јавности је постао познат када је крајем осамдесетих два пута из зоо-врта бежао шимпанза Сами. У потери за животињом највећу улогу је имао Бојовић. Тај догађај је касније искористио да скрене пажњу на стање у зоо-врту и да то стање унапреди.

Објавио је књиге: Приче из зоо-врта (1995), Приче из зоо-врта 1 (2005), Приче из зоо-врта 2 (2007) и монографије Београдски зоолошки врт (2010). Коаутор је књиге Кроз Београдски зоолошки врт (2005. и 2011. друго допуњено издање).

Учествовао је у бројним радијском и телевизијским емисијама и дао обиље изјава за домаће и иностране медије. Био је водитељ ноћног програма Радија „С“ (1995–1996). Аутор је и водитељ емисија Арт телевизије: Арт зоологија (1996–1999, 164 емисије) и Арт боемија (од 1999. године, више од 700 емисија).

Био је дугогодишњи председник Еколошке странке Зелени. Од 1992. до 1999. године је био потпредседник Џудо савеза Југославије, а и дугогодишњи председник Универзитетског џудо клуба „Студент“ и оснивач Ветеранске џудо асоцијације Србије.

Из два брака имао је четворо деце. Из првог брака са Анђелком Бојовић отац је Луке Бојовића, убијеног Николе и Марије. А у другом браку, са новинарком Весном Радовић, има ћерку Машу, познату београдску редитељку и новинара. Преминуо је у Београду, 17. септембра 2014. године.[7][8] Вук Бојовић, сахрањен је на Новом гробљу у Београду 22. септембра.2014. године.[9]

Постхумно одлуком скупштине града Јагодине, Вук Бојовић је добио улицу у Јагодини. Био је почасни грађанин града Јагодине 2006. године, захваљујући донирању животиња за отварање зоолошког врта "Тигар", у Јагодини.[10] У Музеју воштаних фигура у Јагодини, се налази, фигура Вука Бојовића, која је постављена у музеј 18. децембра 2014. године, уз присуство чланова његове породице, пријатеља и грађана. [11]

Дана 12. јула 2017. му је у Бео-зоо врту откривен споменик.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vukosav Vuk Bojović”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-21. Приступљено 2024-01-28. 
  2. ^ „Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade" i predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma, izgradili su turistički centar u Jagodini.”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-06. 
  3. ^ „Predsednik Skupštine grada Jagodine, tadašnji prvi gradonačelnik u istoriji Jagodine, Dragan Marković Palma, i Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", otvorili su Jagodini, zoološki vrt "Tigar", prvi zoološki vrt južno od Beograda, 10.jula.2006.godine.”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-13. 
  4. ^ „Predsednik Skupštine grada Jagodine, tadašnji prvi gradonačelnik u istoriji Jagodine, Dragan Marković Palma,istoričar umetnosti iz Beograda Vladimir Tomčić, i Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", i vajar otvorili su Jagodini, prvi Muzej voštanih figura, koji je jedini i jedinstven u Srbiji, otvoren 29.aprila.2008.godine.”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-13. 
  5. ^ „Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", i srpski režiser, akademik Dušan Kovačević, otvorili su u Boru, prvi zoološki vrt u istočnoj Srbiji, četvrti u Srbiji”. istmedia.rs. Приступљено 2021-01-13. 
  6. ^ „SEĆANJE NA VUKA JE SEĆANJE NA ČOVEKA: Porodica i prijatelji dugogodišnjeg direktora beogradskog Zoo vrta obeležili deset godina od njegove smrti”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-09-22. 
  7. ^ „24 сата: Преминуо Вук Бојовић”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2014. г. Приступљено 17. 09. 2014. 
  8. ^ Преминуо Вук Бојовић (РТС, 17. септембар 2014)
  9. ^ „РТС:: Сахрањен Вук Бојовић”. rts.rs. Приступљено 2014-09-22. 
  10. ^ „Вук Бојовић постхумно добио улицу у Јагодини - Blic.rs”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-06. 
  11. ^ „Постављена воштана фигура Вука Бојовића, у Музеју воштаних фигура у Јагодини- Blic.rs”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-13. 
  12. ^ У Бео-зоо врту откривен споменик Вуку Бојовићу („Политика”, 12. јул 2017)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 50, текст „Бојовић Л. Вукосав - Вук“

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вук_Бојовић&oldid=28563620”