Пређи на садржај

Џиновски мравојед

С Википедије, слободне енциклопедије

Џиновски мравојед
Џиновски мравојед
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Врста:
M. tridactyla
Биномно име
Myrmecophaga tridactyla
Лине, 1758
плаво - врста присутна, наранџасто - врста је можда изумрла

Џиновски мравојед (Myrmecophaga tridactyla) је сисар из реда крезубица (Pilosa) и подреда мравоједа (Vermilingua). Од четири врсте мравоједа џиновски мравојед је највећи.

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Џиновски мравојед је угрожена врста. Врста је на црвеној листи означена као рањива. Насељава велику површину, али су забележени случајеви локалног изумирања, нарочито у Централној Америци. Искључивост у исхрани, мали фертилитет, његова величина, смрт у пожарима и на путевима, као и губитак станишта, узроци су смањивања популације.[2]

Популациони тренд

[уреди | уреди извор]

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима. Процењено је да је популација у периоду од 10 година, од 2004. до 2014. смањена за око 30%.[2]

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Џиновски мравојед је присутан у јужноамеричким државама Аргентини, Боливији, Бразилу, Венецуели, Гвајани, Еквадору, Колумбији, Парагвају, Перуу, Суринаму, Уругвају и Француској Гвајани, као и у централноамеричким државама Костарици, Никарагви, Панами и Хондурасу.[2]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Џиновски мравојед је копнена животиња, која насељава различита подручја, као што су ливаде, шуме и кишне шуме.[3]

Начин живота

[уреди | уреди извор]

Живе индивидуално. Хране се мравима и термитима. У стању су да поједу и до 30.000 мрава дневно. Активни су и дању и ноћу, а спавају у дупљама дрвећа и у жбуњу. Женка обично окоти по једно младунче, које дуго носи на леђима.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [1] Myrmecophaga tridactyla База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ а б в Црвена листа Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2012) (језик: енглески)
  3. ^ а б Буј, Ивана; Ћалета, Марко (2000). Животињско царство. Загреб: Краш. стр. 32.

Литература

[уреди | уреди извор]