Берестечка битка
| Берестечка битка | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Устанка Богдана Хмељницког | |||||||||||
 Иван Богун током битке, уметнички приказ. | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
| Запорошки Козаци | Пољско-Литванска унија | ||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
| Богдан Хмељницки | Јан II Казимир | ||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| око 73.000 козака и 20.000 Татара[1] | око 100.000 људи[1] | ||||||||||
| Жртве и губици | |||||||||||
| тешки | знатни | ||||||||||
Берестечка битка се одвијала од 28-30. јуна 1651. између Пољака с једне и удружених козака и кримских Татара са друге стране, код места Берестечко у данашњој Украјини. Припада другој фази устанка Богдана Хмељницког.
Увод
[уреди | уреди извор]Мада је привремено прекинуо рат, споразум у Збориву из 1649. (који је признао аутономну козачку државу у Украјини) никада није у потпуности примењен. Са пољске стране, против споразума устали су католичка црква и разбаштињена властела и великаши који су изгубили поседе у Украјини, предвођени Јеремијом Вишњовјецким и литванским великим хетманом Јанушом Рађивилом, који су деловали независно од пољске владе. Са козачке стране, Хмељницки није могао да врати побуњене сељаке и нерегистроване козаке у положај кметова, па се 1650. покорио турском Султану, који га је именовао вазалним кнезом Украјине. Рат је настављен у пролеће 1651.[2][3]
Битка
[уреди | уреди извор]
Пољска војска од 100.000 људи, под командом краља Јана II Казимира, упала је у лето 1651. у Украјину, где је у тродневној бици потукла козаке и Татаре које је предводио Богдан Хмељницки.
Судар војски првог дана битке је остао нерешен. Другог дана Татари су разбијени деловањем пољске артиљерије, а козаци блокирани у свом логору. Ипак, већина је успела да се повуче преко мочваре, куда их је извео хетманов заменик Иван Богун.[4] Сам Хмељницки био је издајом заробљен од Татара у повлачењу.[3]
Последице
[уреди | уреди извор]Козачка војска, напуштена од Татара, још једном је потучена код Беле Цркве у Украјини 25. септембра 1651. Миром у Белој Цркви, козачка аутономија сужена је на Кијевску војводину, козачки регистар је преполовљен, а пољска властела, војска и унијатска црква добили су право да се врате у Украјину. Тешки услови овог споразума изазвали су масовно исељавање нерегистрованих козака у Русију, а Богдан Хмељницки био је принуђен да тражи заштиту руског цара, што је довело до Пољско-руског рата (1654—1667).[3]
У пољској култури
[уреди | уреди извор]Ова битка је детаљно описана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва. стр. 579.
- ^ Zamoyski 1988, стр. 160–166.
- ^ а б в Fajfrić 2008, стр. 258–267
- ^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 579, том 1.
- ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. ). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва. стр. 579.
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. ). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
