Пређи на садржај

Берилијум-оксид

С Википедије, слободне енциклопедије
Берилијум-оксид
Идентификација
ECHA InfoCard 100.013.758
MeSH Beryllium+oxide
Својства
BeO
Моларна маса 25,01
Агрегатно стање бели прах
Густина 3,0 g/cm³ (основно)
Тачка топљења 2530 °C
Тачка кључања 3900 °C
Опасности
Веома токсичан (T+)
R-ознаке R49, R25, R26,
R36/37/38, R43, R48/23
S-ознаке S53, S45
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondHealth code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasReactivity code 4: Readily capable of detonation or explosive decomposition at normal temperatures and pressures. E.g., nitroglycerinSpecial hazards (white): no code
4
4
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони
Берилијум-телурид
Други катјони
Магнезијум-оксид
Калцијум-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Берилијум-оксид је неорганско хемијско једињење чија је хемијска формула BeO.

Берилијум-оксид је бео, нерастворан прах. Са киселинама гради берилијумове соли, које су по особинама сличне магнезијумовим. Реагује и са растворима алкалних хидроксида. У реакцији са калијум-хидроксидом гради K2BeO4.[1]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[2] (ALogP) -0,0
Растворљивост[3] (logS, log(mol/L)) 0,9
Поларна површина[4] (PSA, Å2) 17,1

Добијање

[уреди | уреди извор]

Може се добити жарењем метала или нитрата на ваздуху, али се најчешће добија из берила.[1]

  1. ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  3. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  4. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]