Пређи на садржај

Валко

Координате: 47° 33′ 59″ С; 19° 29′ 31″ И / 47.566469° С; 19.491981° И / 47.566469; 19.491981
С Википедије, слободне енциклопедије
Валко
мађ. Valkó
Име насеља писано ровашким писмом
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска
ЖупанијаПешта
СрезГеделе
Становништво
Становништво
 — 2018.2.429[1]
 — густина64,33 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 33′ 59″ С; 19° 29′ 31″ И / 47.566469° С; 19.491981° И / 47.566469; 19.491981
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина37,59 km2
Валко на карти Мађарске
Валко
Валко
Валко на карти Мађарске
Поштански број2114
Позивни број(+36) 28
Веб-сајт
http://valko.hu/

Валко (мађ. Valkó) је насеље у централној Мађарској. Валко је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.

Географија

[уреди | уреди извор]

Локација

[уреди | уреди извор]

Валко је велико село са 2.300 становника у округу Пешта, на источној страни брда Геделе, окружено густим храстовим шумама. Најлакши начин да се стигне тамо је након 14 километара тако што се скрене са аутопута 3 код Геделеа.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље је име добило по личном имену словенског порекла, што значи вук.

Као и у свим заједницама, и овде се може наћи народна прича везана за име насеља: У стара времена у месту Валко није било ништа осим огромне шуме. Овде нико није живео, само животиње. Један старац није имао ништа осим троје гладне деце и мршавог, слепог коња. Чак је био и исмеван због тога: слепи коњ, Валко (vak-ló, Valkó)! Мислио је, овде, где нико не живи, нема ко да му се руга. Настанио се, искрчио део шуме, саградио кућу од дрвета, а чистину обрађивао са слепим коњем. Када су три дечака порасла, сва тројица су добила богате жене. Тако је насељена ненасељена шума и од тада је остао у њој сиротињски надимак: Валко.

Територија насеља је богата археолошким налазима, о њеној предосвајачкој прошлости сведоче налази са ископавања у власништву Мађарског националног музеја. Људи су се први пут населили на овом подручју пре 3.500 година. Приликом ископавања пронађени су предмети из углачаног каменог, бронзаног, скитског, келтског и сарматског доба.

Његов најспектакуларнији археолошки споменик је бедем одбрамбене линије Черсовог јарка из римског доба. У другој половини 3. века тим подручјем завладали су Хуни, затим после Атилине смрти Лонгобарди, а после њих Авари.

Његово прво писано помињање датира из 1425. године. Међу његовим власницима налазимо породице Розгоњи и Батори. Од 17. века долази у посед породице Естерхази, а почетком 1700-их овде су власништво стекли и Штаремберги. Године 1867. Министарство финансија откупило је већи део њене границе и Парламент ју је доделио угарском краљу Фрањи Јосифу I, заједно са имањем Грасалковича, као крунски поклон. Његове шуме, богате дивљачи, служиле су као ловиште крунисаних глава. После 1945. године, владавина круне је трансформисана у Државно шумарство. Поред шумарства насеља, вредна је помена и његова пољопривреда, која је током векова била главни извор запошљавања становника.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011. године, 88,7% становника се изјаснило као Мађари, 10,4% као Роми, 0,4% као Немци и 0,4% као Румуни (11,2% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 52,1%, реформисани 4,5%, лутерани 0,4%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 11,5% (29,5% се није изјаснило).[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [1] at the Hungarian Central Statistical Office. 19. January 2023
  2. ^ Valkó település honlapja (Bemutatkozás)
  3. ^ Valkó Helységnévtár

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]