Ечер
| Ечер мађ. Ecser | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Регион | Централна Мађарска регија |
| Жупанија | Пешта (жупанија) |
| Јараш | Монори |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 3.252 |
| — густина | 248,24 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 26′ 40″ С; 19° 19′ 34″ И / 47.44437° С; 19.32605° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 13,1 km2 |
| Поштански број | 2233 |
| Позивни број | 29 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Ечер (мађ. Ecser, слов. Ečer) је село у мађарској жупанији Пешта. Суседна насеља су: Маглод, Вечеш, Ђомро и Уло.
Налази се око 25 киломатара југоисточно од Будимпеште, близу међународног аеродрома Ферихеђ. Поред места пролази пут М0 и пруга Будимпешта-Солнок.
Историја
[уреди | уреди извор]Ечер се први пут помиње 15. децембра 1315, иако је село постојало још 896, када су Мађари стигли у садашњу домовину. По легенди, селу је име дао мађарски племенски вођа Арпад. Када је питао сељане за име места, они нису имали одговор, па им је он рекао: „Онда га назовите храст“ (мађ. cser(fa)).
Током турске власти (1526-1686) село је остало без становништва, углавном као последица опсаде Будима. Први становници су се доселили тек 1699. У Рату за независност Мађарске (1703-1711) у Ракоцијевој војсци је било 11 војника из Ечера. У првој половини 18. века, власник села гроф Антал Грасалкович населио је Словаке у ово село. По попису из 1836. 80% становника су били Словаци. После Другог светског рата 25 словачких породица се отселило у Чехословачку, а ту су дошли Мађари из Словачке.
Култура
[уреди | уреди извор]У Ечеру се налази барокна католичка црква Светог Антонија из 1740.
Село је познато у свету по традиционалном сватовском плесу (Ecseri lakodalmas). Сваког фебруара у селу се одржава бал парова у фолклорној одећи (Nős és Páros).
На грбу места је приказана црква, сватовски плес и храст, три најважнија симбола села.
Братимљења
[уреди | уреди извор]Са Ечером су збратимљена места:
- Злате Класи (
Словачка) - Кумбаг (
Турска)