Нађкереш
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Нађкереш мађ. Nagykőrös | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Централна Мађарска регија |
Жупанија | Пешта |
Срез | Цеглед |
Становништво | |
Становништво | |
— | 25.127 |
— густина | 110,22 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 01′ 44″ С; 19° 46′ 52″ И / 47.028889° С; 19.781111° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 227,97 km2 |
Поштански број | 2750 |
Позивни број | 53 |
Веб-сајт | |
www.nagykoros.hu |
Нађкереш (мађ. Nagykőrös) град је у Мађарској. Нађкереш је један од важнијих градова у оквиру жупаније Пешта.
Град има 25.127 становника према подацима из 2004. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Нађкереш се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 80 km југоисточно. Град се налази у северном делу Панонске низије и нема излаз на реку или језеро.
Историја
[уреди | уреди извор]Место је за време Аустроугарске било чувено по воћу, које се заједно са прерађевинама извозило широм света. Тамошња Газдинска задруга је добила од државе течај за "готовљење воћа", на којем су се жене месец дана током 1915. године обучавале да праве слатке производе, попут пелмеза, слатког, сокова и других посластица.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]По процени из 2017. у граду је живело 23.529 становника.
1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
---|---|---|---|
26.956 | 25.543 | 24.134 | 23.529 |
Срби у месту
[уреди | уреди извор]Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Записан је 1826. године у „Нађ Керешу“ као администратор православне парохије поп Михаил Павловић.[2] Било је 1867. године у месту 13 православних Срба.
Ту у „Великом Керешу“ је 1867. године основано од стране ученика у тамошњем Лицеју, Друштво „Даница“. После привременог председника Леонтија Лујановића, изабран је председник и благајник Ђ.Ј. Славнића а за тајника Ристу Телечког. Повезали су се са другим сличним друштвима по Угарској. Одржавају редовне седнице на којима говоре своје саставе.[3]