Нађкереш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нађкереш
мађ. Nagykőrös
Nagykőrös légifotó.jpg
Панорамски поглед на средиште Нађкореша
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска регија
ЖупанијаПешта
СрезЦеглед
Становништво
Становништво
 — 25.127
 — густина110,22 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°01′44″ СГШ; 19°46′52″ ИГД / 47.028889° СГШ; 19.781111° ИГД / 47.028889; 19.781111Координате: 47°01′44″ СГШ; 19°46′52″ ИГД / 47.028889° СГШ; 19.781111° ИГД / 47.028889; 19.781111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина227,97 км2
Нађкереш на мапи Мађарске
Нађкереш
Нађкереш
Поштански број2750
Позивни број53
Веб-сајт
www.nagykoros.hu

Нађкереш (мађ. Nagykőrös) град је у Мађарској. Нађкереш је један од важнијих градова у оквиру жупаније Пешта.

Град има 25.127 становника према подацима из 2004. године.

Географија[уреди]

Град Нађкереш се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 80 km југоисточно. Град се налази у северном делу Панонске низије и нема излаз на реку или језеро.

Историја[уреди]

Место је за време Аустроугарске било чувено по воћу, које се заједно са прерађевинама извозило широм света. Тамошња Газдинска задруга је добила од државе течај за "готовљење воћа", на којем су се жене месец дана током 1915. године обучавале да праве слатке производе, попут пелмеза, слатког, сокова и других посластица.[1]

Становништво[уреди]

По процени из 2017. у граду је живело 23.529 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
26.95625.54324.13423.529

Срби у месту[уреди]

Записан је 1826. године у „Нађ Керешу“ као администратор православне парохије поп Михаил Павловић.[2] Било је 1867. године у месту 13 православних Срба.

Ту у „Великом Керешу“ је 1867. године основано од стране ученика у тамошњем Лицеју, Друштво „Даница“. После привременог председника Леонтија Лујановића, изабран је председник и благајник Ђ.Ј. Славнића а за тајника Ристу Телечког. Повезали су се са другим сличним друштвима по Угарској. Одржавају редовне седнице на којима говоре своје саставе.[3]

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Њива", Будимпешта 1915. године
  2. ^ „Сербски летописи“, Будим 1826. године
  3. ^ „Застава“, Пешта 1867. године

Спољашње везе[уреди]