Велики српски кувар (1878)
| Велики српски кувар | |
|---|---|
 Предња корица 3. издања | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | Велики српски кувар : са сликама : за употребу српских домаћица |
| Аутор | Катарина Поповић Миџина |
| Земља | Аустроугарска |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | приручник |
| Теме | кулинарство, домаћинство, здрава исхрана |
| Издавање | |
| Издавач | Српска књижара браће М. Поповића, Нови Сад |
| Датум | 1878. |
| Број страница | 505 |
Велики српски кувар је први кувар објављен на српском народном језику, ћирилицом. Саставила га је Катарина Поповић Миџина, а објављен је у Новом Саду 1878. године.[1]
Катарина Поповић Миџина
[уреди | уреди извор]Катарина Поповић Миџина била је жена угледног новосадског правника Димитрија Поповића Миџе. Образована и напредна, остала је запамћена као ауторка првог кувара написаног на српском народном језику, ћирилицом.[2]
О кувару
[уреди | уреди извор]Велики српски кувар објављен је 1878. године у Новом Саду. Миџина га је саставила на молбу књижара, а када се појавио у продаји, крајем 19. века, постао је прави хит. За ауторкиног живота објављено је десетак издања, под делимично измењеним насловима:
- Велики српски кувар : са сликама : за употребу српских домаћица (1878)
- Велики српски кувар : са млого лепих и врло вештачки израђених слика : за употребу српских домаћица (1891)
- Велики српски кувар : са много лепих и врло вештачки израђених слика : српским домаћицама : са допунама најновијег практичног кувања (1911)
- Српски кувар : српским домаћицама написала Катарина Поповић Миџина (19??)
- Српски кувар (19??)
- Велики српски кувар : српским домаћицама написала Катарина Поповић-Миџина (1923)
- Велики српски кувар (1930)[3]
При састављању кувара Катарина се служила белешкама своје мајке, Наталије Наничке Петровић, која је „била на гласу са своје вештине кувања“. Такође је користила и искуства својих пријатељица, а пренела је понеки рецепт и из најбољих страних кувара и европских женских журнала. Све рецепте које је објавила у Великом српском кувару и сама је пробала, те је њена препорука да је кувар „поуздани руковођа свакој домаћици“, примана с великим поверењем.[4]
Језик у књизи је, према данашњим схватањима, благо архаичан, али ипак лако разумљив данашњем читаоцу.[5]
Кувар је објављен у едицији „Библиотеку за женски свет” и најављен 1877. у позиву на претплату[6] и рекламом у каталогу објављеном на 4 стране.[7]
Репринт издања
[уреди | уреди извор]У фокус јавности кувар је поново дошао после готово 100 година. Године 1990. први пут се појавило репринт издање. Кувар је објављен у Београду као ауторско независно издање. На странама 671-679 налази се поговор Мирјане Стефановић под насловом „Катарина Поповић по други пут међу Србима”.[8]
Друго репринт издање, под насловом Велики српски кувар Катарине Поповић-Миџине, објављено је 2007. године у Кикинди. Објавила га је издавачка кућа Гаучо.За ово издање заслужан је колекционар старина Милан Авдаловић из Кикинде. Он је у Мокрину случајно, међу осталим старинама, дошао у посед и ове јединствене и вредне публикације. Рецепте је почела да користи његова супруга, али и други. Будући да је књига почела да се распада од старости, Милан је одлучио да припреми репринт издање. Како је по занимању сарач, књигу је луксузно укоричио у ручно шивени кожни повез, на начин како се то радило пре више од 100 година.[9] Овај репринт веран је оригиналу,[10] објављен у тиражу од свега 750 примерака, а предговор је написао Драгомир Рељин Чварак.[11]
Садржај кувара
[уреди | уреди извор]
Велики српски кувар је објављен на више од 500 (у неким издањима и 600) страна и садржи око 1000 рецепата. Богато је илустрован са 194 цртежа. Неки рецепти постали су неупотребљиви, јер се за њих више не могу наћи потребне намирнице, али се у књизи може прочитати све о прављењу чварака, варива, кобасица, зимнице, слаткиша, чорби, закуске, умокаца (сосова), дивљачи, рибе, пецива и још много тога. У рецептима је Миџина користила старе мере за количину потребних намирница, које су у о време биле у употреби:
Осим рецепата ауторка је у књигу унела савете и упутства о декорисању и сервирању јела, постављању трпезе, организовању различитих скупова, попут вечера, пријема, балова и слично,[2] затим о опхођењу према гостима, штедњи при кувању, односно уштеди дрва, јер тада није било струје и плина. Између осталог описала је чак 34 начина постављања салвета. Осим ових, Миџина даје и савете о опремању кухиње.[9]
Рецепти у кувару
[уреди | уреди извор]У Великом српском кувару налази се око 1000 рецепта, од којих је већина и данас актуелна. Неки од њих су:
- Сикуљски гулаш,
- Гушчија џигерица са умокцем,
- Пилеће месо у накиселим питијама,
- Чорба од рака,
- Тарана,
- Пита са кремом од каве,[10]
- Српски ајвар...
Рецепт за српски ајвар
[уреди | уреди извор]У Великом српском кувару Катарине Поповић Миџине налази се и један од најстаријих рецепата за ајвар:[4]
| „ | Три повећа модра патлиџана метну се на јаку жеравицу да се пеку. На сваки патлиџан узму се 4 бабуре паприке и испеку на плочи од огњишта („шпархерду"). Кад обоје буду печени, метну се паприке у хладну воду, а патлиџан се ољушти (најбоље малом сребрном кашиком), при чему се мора пазити да се месо у печеном патлиџану не огарави љуском, а да на њему од исте ни мрвице не остане. Тада се и са паприка ножем горња кожа сљушти, метну и паприке и патлиџан у дрвен аван у коме се пре тога утукло 2-3 чешња бела лука, смеса се дрвеним тучком добро утуче да буде подједнако ситна, саспе у чинију, дода три на треницу утрвене главице црна лука, према укусу се осоли и сирћетом окисели, наспе 3 кашике фина уља (зејтина), добро измеша, саспе у стаклену чинијицу, прелије одозго још мало уљем и носи на сто. | ” |
Занимљив је такође и коментар који Катарина даје уз овај рецепт:
| „ | Ко нема сребрне кашике, нека поменути посао обави дрвеном или стакленом кашичицом, или кашичицом односно ножем од рога. Овај овако начињен ајвар може се на хладовини одржати неколико дана. | ” |
Стране из кувара
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Поповић-Миџина 1878
- ^ а б „Катарина Поповић - Миџина”. Књиженство. Приступљено 14. 4. 2021.
- ^ „Катарина Поповић Миџина”. COBBIS. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ а б „Recepti čuvene srpske kuvarice Katarine Popović-Midžine”. Srbija koju volimo. 30. 10. 2015. Приступљено 14. 4. 2021.
- ^ „Veliki srpski kuvar”. KorisnaKnjiga.com. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ Позивање на предбројење ил на претплату на "Библиотеку за женски свет". Српска народна задружна штампарија. 1877. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ Илустровани српски "Велики кувар" са 194 слике : написала Катарина Поповић, Миџина. 1878. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ Поповић-Миџина, Катарина; Стефановић, Мирјана; Милорадовић, Боле (1990). Велики српски кувар : српским домаћицама. Београд: независно ауторско издање. ISBN 86-81649-01-9. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ а б „Najstariji ćirilični kuvar”. RTS. 29. 5. 2015. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ а б „Srpski kuvar”. suvenirisrbije.com. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ Поповић-Миџина, Катарина (2007). Велики српски кувар Катарине Поповић-Миџине. Кикинда: Gaucho. ISBN 978-86-910677-0-0. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „Mala istorija srpskih kuvara”. OrganicNet. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић-Миџина, Катарина (1878). Велики српски кувар : са сликама : за употребу српских домаћица. Нови Сад: Српска књижара браће М. Поповића. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Veliki srpski kuvar Katarine Popović Midžine - digitalizovana verzija”. Secanja.com. Приступљено 15. 4. 2021.
