Гарадок
Гарадок Гарадок; Городок | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белорусија |
Област | Витепска област |
Рејон | Гарадочки рејон |
Основан | први помен током XIII века |
Статус града | 1772. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 12.300 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 28′ 00″ С; 29° 59′ 00″ И / 55.466667° С; 29.983333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Поштански број | 211573 |
Позивни број | +375 2139 |
Регистарска ознака | 2 |
Гарадок или Городок (блр. Гарадок; рус. Городок) град је у северном делу Републике Белорусије. Административно припада Гарадочком рејону чији је уједно и административни центар у Витепској области.
Према процени из 2014. у граду је живело око 12.300 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Гарадок је смештен на обалама реке Усисе (или Горожанке, леве притоке реке Обаљ) и Лугавског језера, на око 29 км северно од административног центра области града Витепска. Важан је железнички и друмски центар на међународним трасама које повезују градове Витепск у Белорусији и Невељ у Русији.
Историја
[уреди | уреди извор]У историјским изворима Гарадок се по први пут помиње у летописима из прве половине XIII века као «Градић у близини Полацка», а у вези са битком између полацких и литванских кнежева за превласт у том крају. Касније се помиње и на појединим картама из 1579. године.
Све до XVI века насеље је било делом Језеришченског округа, а окружним центром постаје крајем XVI века након пропасти утврђења у Језјаришчу. У исто време у насељу је подигнуто и утврђење. На карти Томаша Маковског из 1613. године Гарадак се означава као насељено место у границама Витепског војводства Велике Литванске Кнежевине.
Након прве поделе Пољске 1772. Гарадок постаје делом Руске Империје, и већ 9. јула исте године административно бива уређен као градско насеље. У прве четири године руске власти прво је био делом Полацке губерније, потом Белоруске (1796—1802) и на послетку Витепске губерније (од 1802).
Према подацима сверуског пописа становништва из 1897. у граду су живела 5.023 становника, а у етничком смислу највише је било Јевреја (3.411) и Белоруса (1.297), док је Руса било занемариво мало (свега 249).[1]
Након Октобарске револуције 1919. град је постао делом Руске СФСР, али се у њеним границама није дуго задржао пошто је 17. јула 1924. и службено постао делом новоосноване Белоруске ССР. Исте године постао је рејонски центар у Витепској области.
Током Другог светског рата град јебио под окупацијом Нацистичке Немачке од 9. јула 1941. па до 24. децембра 1943. када је ослобођен од стране совјетске армије.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2014. живело 12.300 становника.
1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2014. |
---|---|---|---|---|
12.263[2] | 14.338 | 14.338 | 12.968 | 12.300 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей
- ^ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. 2005. ISBN 978-985-11-0330-6.. ISBN 978-985-11-0302-3.