Пређи на садржај

Диодот II

С Википедије, слободне енциклопедије
Диодот II
Лични подаци
Датум рођењаРождение III век до н. э.
Место рођењаБактра,
Датум смрти225. п. н. е.
Место смртиБактра,
Породица
РодитељиДиодот I
Грчко-бактријски краљ
Период236/5 — око 225. п. н. е.
ПретходникДиодот I
НаследникЕутидем I

Диодот II (стгрч. ΔιοδοτοςΔιοδοτος), познат као Теос (Θεος; од старогрчког „Божански“; погубљен око 225. п. н. е., Бактрија), - други независни хеленистички краљ Грчко-бактријске краљевине. Син првог краља, Диодота I, Диодот II је наследио престо од њега 236/5. године п. н. е. Напустио је очеву политику усмерену на конфронтацију са владаром племена Парни, Аршаком I, који је заузео Партију, и ступио са њим у савез против Селеукида, помажући Парнима у одбијању контраофанзиве Селеука II. Збацио га је његов вазал Еутидем I, сатрап Согдијане, који је основао нову династију грчко-бактријанских краљева.

Извори

[уреди | уреди извор]

Најважнији у проучавању Бактријске историје из сачуваних античких дела су оличења филипинске историје Помпеја Трога, коју је саставио Јустин, као и дела географа Страбона. Они су кратки и фрагментарни, али нам у исто време ипак омогућавају да обновимо слику владавине првих грчко-бактријских краљева[1]. Ови подаци су допуњени информацијама добијеним археолошким ископавањима, етнографском грађом, остраконима и папирусима. За проучавање неких момената и епизода једини могући извор су нумизматички подаци.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Диодот II је био син Диодота I, првог грчко-бактријанског краља и последњег селеукидског сатрапа Бактрије[2]. Према В. Тарну, његова мајка није била селеукидска принцеза, са којом се Диодот I оженио 246. п. н. е. и претходна супруга монарха, пошто је Диодот II дефинитивно био пунолетан када је наследио престо[3]. Могао је да има и брата Антиоха Никатора, хипотетичког краља Бактрије, за чије постојање се зна само из нумизматичких података. Око 250. године п. н. е. Диодот I је прогласио независност[4]. Током своје владавине одбио је напад племена Парни које је предводио Аршак I, а када је овај заузео Партију, ушао је у активну конфронтацију са њима, због чега је могућност отвореног сукоба постала веома велика. Међутим, 236/235. године п. н. е. Диодот I је изненада умро, а Диодот II је наследио свог оца на краљевском престолу[5].

Дошавши на власт, Диодот II је раскинуо савез који је његов отац закључио са Селеукидима и закључио одбрамбени пакт са Парнима[6]. Н. Овертум је навео неколико могућих разлога за тако оштру промену спољне политике Грчко-бактријске краљевине Диодота II. Прво, у време доласка на власт, није имао утицај свог оца, а мировни уговор и савез са Парнима дали су му могућност да задржи власт и ојача своју политичку позицију. Друго, рат са Партијом био је опасан за само постојање Грчко-бактријске краљевине. Осим тога, обе државе су биле угрожене од Селеукида, који су по завршетку грађанског рата припремали војну кампању за обнову власти у својим некадашњим источним поседима, који су отели контроли. Мир са Грчко-Бактријом је такође био од користи Аршаку I, јер му је дао времена да асимилује своје номадско племе са Партима и створи јаку државу. Страхови Арсакида и Диодота II у вези са предстојећим ратом са Селеукидима нису били неосновани. Након што је склопио мир са својим побуњеним братом Антиохом Хијераксом, Селеук II је започео свој источни поход[7].

Почетак ове офанзиве био је успешан за Грке. Неки аутори су писали да је Аршаку I у одбијању напада помогао његов нови бактријски савезник, али је то немогуће са сигурношћу утврдити из доступних извора. Селеук II се нашао између две савезничке земље, и претрпео је пораз у овој кампањи – а можда је чак био и заробљен. По Јустину, Дан победе постао је званично прослављени датум независности земље за Парте[8]. Међутим, Селеукиди нису признавали краљевску титулу за владаре Бактрије до опсаде Бактре од Антиоха III 208-206. п. н. е., када је Селеукидски монарх признао Еутидема I за краља[9].

Средином 220-их година пне. (или, према грчком историчару Полибију, око 225. п. н. е.[10]) сатрап Согдијане Еутидем је узурпирао престо од Диодота II и погубио краља и потпуно истребио његову породицу[6]. Парти, који су имали повољне односе са Диодотом, имали су све разлоге да не верују његовом наследнику, који је био „амбициозан и непредвидив“. Савез, који је имао јасну антиселеукидску оријентацију, је пропао, а односи између Партије и Бактрије поново су постали непријатељски. Према Ј. Лернеру, у 20 година од инвазије Селеука II до похода Антиоха III на Исток, „политичко непријатељство [између Партије и Бактрије] достигло је исти ниво напетости који је био у односима између Аршакса I и Диодота I. Слично мишљење је делио и римски историчар Амијан Марцелин, који је нагласио да је ово ривалство једно од најжешћих[11].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Shulga, Daniil; Chen, Jianwen; Golovko, Golovko (2020). „Nomadic World, the Greco-Bactrian kingdom and China: ethno-cultural situation in the South of Central Asia in the 3rd – 2nd cent. BCE.”. ΣΧΟΛΗ. Ancient Philosophy and the Classical Tradition. 14 (2): 587—608. ISSN 1995-4336. doi:10.25205/1995-4328-2020-14-2-587-608. 
  2. ^ Holt, Frank L. (1999-12-31). Thundering Zeus: The Making of Hellenistic Bactria. University of California Press. ISBN 978-0-520-92009-5. 
  3. ^ Tarn, William Woodthorpe; Holt, Frank Lee (1985). The Greeks in Bactria and India (3rd ed. with a pref. and new bibliography by Frank Lee Holt изд.). Chicago: Ares. ISBN 978-0-89005-524-3. 
  4. ^ Bolʹšaâ rossijskaâ énciklopediâ. Moskva: Bolʹšaâ Rossijskaâ ènciklopediâ. 2007. ISBN 978-5-85270-339-2. 
  5. ^ Overtoom, Nikolaus Leo (2020-06-04). „Reign of Arrows”. doi:10.1093/oso/9780190888329.001.0001. 
  6. ^ а б Popov, Artëm A. A. (2008). Greko-baktrijskoe carstvo. Res militaris. Sankt-Peterburg: Izdat. S.-Peterburgskogo Univ. ISBN 978-5-288-04618-6. 
  7. ^ Балахванцев, А.С.; Завойкина, Н.В. (2019-12-02). „NEW ANCIENT IRANIAN NAMES FROM EARLY PHANAGORIA”. Краткие сообщения Института археологии (КСИА) (257). ISSN 0130-2620. doi:10.25681/iaras.0130-2620.257.146-154. 
  8. ^ PBAEFATIO, B. G. Teubner, 1985-12-31, стр. iii—xvi, Приступљено 2024-03-06 
  9. ^ „Абатуров А.И. К вопросу о понятии и юридических основаниях установления постпенитенциарного контроля”. NB: Вопросы права и политики. 9 (9): 1—13. 2013. ISSN 2305-9699. doi:10.7256/2305-9699.2013.9.9455. 
  10. ^ Shirley-Fox, John Shirley, (died 3 June 1939), Vice-President of British Numismatic Society, 1915; medal of the Royal Numismatic Society, 1920; Triennial gold medal British Numismatic Society, 1930; President of Kent Numismatic Society, 1925; Officier d’Académie, 1926; de l’Instruction Publique, 1932, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-03-07 
  11. ^ Телепень, Сергей Валерьевич (2021-12-30). „Флотская префектура и ее место в системе римского командования (ранняя Римская империя)”. Via in tempore. История. Политология. 48 (4): 755—765. ISSN 2687-0967. doi:10.52575/2687-0967-2021-48-4-755-765. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диодот_II&oldid=27725507”