Држава мртвих
| Држава мртвих | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Држава мртвих |
| Жанр | драма |
| Режија | Живојин Павловић Динко Туцаковић |
| Сценарио | Живојин Павловић према драми „Јанез“ Синише Ковачевића |
| Продуцент | Зоја Тодорић Макса Ћатовић |
| Главне улоге | Радко Полич Небојша Глоговац Катина Иванова Милена Павловић Елизабета Поповић |
| Музика | Корнелије Ковач |
| Сценограф | Миодраг Мирић |
| Сниматељ | Александар Петковић |
| Монтажа | Љиљана Лана Вукобратовић |
| Продуцентска кућа | Комуна Делфин Филм |
| Година | 2002. |
| Трајање | 92 минута |
| Земља |  СР Југославија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Држава мртвих је српски филм снимљен 2002. Режирао га је Живојин Павловић, а коначну верзију филма је режирао Динко Туцаковић.[1] Сценарио су заједно писали Синиша Ковачевић и Живојин Павловић[2] према мотивима Ковачевићеве драме „Јанез“.
Садржај филма[уреди | уреди извор]
Прича о односима унутар породици бившег заставника југословенске војске.[3]
Све почиње 1991. године, када Словенија проглашава отцепљење, свадбом у Сарајеву. Главни јунак је Јанез Крањц, заставник ЈНА, коме се том приликом удаје ћерка. Он има жену Македонку, сина студента и две девојчице близнакиње. Тада му Словенци нуде већи чин у њиховој војсци, али он ипак остаје веран заклетви положеној у ЈНА, ма каква она била и одлази у Београд. Ту пролази кроз оно кроз шта су пролазили многи официри који су тада долазили из Хрватске и Босне, који су живели као избеглице, по јефтиним хотелима. У хотелу „Галеб“, у коме је део филма снимљен, заиста живе официри који нису имали где другде. Ратних сцена готово да и нема, као и политике, осим неких конотација из којих се сазнаје да се држава распада. Главна прича је о породици. Лична драма заставника Јанеза кулминира његовим раним пензионисањем, женином карцинофобијом, аутистичним близнакињама, сину који упада у криминал и најстаријом ћерком, која једина не признаје пораз, иако губи мужа који ратује у Босни.[2][1]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Радко Полич | Јанез Крањц |
| Небојша Глоговац | Горазд Крањц |
| Катина Иванова | Ристана Крањц |
| Милена Павловић | Татјана |
| Елизабета Поповић | Ружица |
| Драган Максимовић | Лука Мандић „Чобаја“ |
| Слободан Ћустић | Џорџ |
| Богдан Диклић | Келнер Милан |
| Марко Николић | Пијанац Роцко |
| Бојан Димитријевић | Трансвестит |
| Душан Јанићијевић | Мајор ЈНА |
| Добрица Јовановић | Редитељ порно-филмова |
| Светозар Цветковић | Јанезов претпостављени у Словенији |
| Бранислав Зеремски | Словеначки официр 1 |
| Ерол Кадић | Словеначки официр 2 |
| Владимир Савчић Чоби | Конферансије |
| Томо Курузовић | Младожењин отац |
| Радош Бајић | Полицијски командир |
| Мирољуб Лешо | Пијанац 1 |
| Милутин Мићовић | Пијанац 2 |
| Србољуб Милин | Доктор |
| Предраг Милинковић | Заставник ЈНА |
| Дина Прелевић | Руска плесачица |
| Ева Рас | Избеглица из Сплита |
| Љубо Шкиљевић | Радник у мртвачници |
| Дарко Станојевић | Коста |
| Горан Султановић | Власник фризерског салона |
| Ратко Танкосић | Радник у самопослузи |
| Миња Војводић | Возач аутобуса |
| Аљоша Вучковић | Потпуковник |
| Душица Жегарац | Избеглица из Приједора |
| Љубомир Ћипранић | Човек на бувљој пијаци |
| Ранко Гучевац | Човек испред клозета |
| Мирјана Мина Лазаревић | Новинарка |
| Милан Калинић | Војник 1 |
| Никола Булатовић | Војник 2 |
| Александар Матић | |
| Маја Вукојичић | |
| Горан Стојичевић |
Каскадери[уреди | уреди извор]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Премијера филма је била 29. новембра 2002. на четворогодишњицу ауторове смрти у Центру Сава. Премијера није била добро организована. Због сукоба продуценткиње Тодорић и новог режисера, филм је прошао готово незапажен.
- Снимање ове потресне драме започело је лета 1997. године, да би неколико пута било прекидано и опет настављено. Невероватне потешкоће су пратиле снимање овог филма. После смрти Живојина Павловића (1998.), умрли су директор фотографије Александар Петковић (2000.), као и глумци Предраг Милинковић (1998.), Драган Максимовић (2001.) и Ранко Гучевац (2001.) - што се мрачно надовезало на наслов филма.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Држава мртвих”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ а б „Држава мртвих”. Тв Профил. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Држава мртвих”. Мој Тв Хр. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ Мрачни вео последњег Павловићевог филма]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Држава мртвих на сајту IMDb (језик: енглески)
