Радош Бајић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радош Бајић
Датум рођења (1953-09-24)24. септембар 1953.(65 год.)
Место рођења Медвеђа
НР Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Религија православље
Супружник Милена
Деца Јелена и Недељко
Активни период 1975—данас
Занимање глумац
Битна улога Недељко Чабриновић(Сарајевски атентат (филм из 1975))
Далибор (Партизанска ескадрила)
Секула (1, 2 и 3 део)
Радашин (Село гори а баба се чешља)
IMDb веза

Радош Бајић (Медвеђа, 24. септембар 1953) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац, сценариста и редитељ.

Биографија[уреди]

Радош је рођен 24. септембра 1953. године у селу Медвеђа код Трстеника. Основну школу је завршио у свом родном селу, а средњу музичку школу у Нишу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1976. године у класи професорке Огњенке Милићевић.

Своју професионалну каријеру је започео још као студент улогом Недељка Чабриновића у режији Вељка Булајића 1975. године. Као изразито талентован млади глумац, одмах по завршетку школовања бива позван у ангажман готово свих београдских позоришта: у Југословенском драмском позоришту на позив професора Мирослава Беловића са великим успехом играо је Лауру у представи „Дундо Мароје”, у Народном позоришту Зрикавицу у „Црвеном шалу” Антонија Исаковића, у Позоришту „Атеље 212” улогу Ненада у драми „Дуел”, чији је и аутор, са великим Јованом Милићевићем.

На самом почетку каријере, наговештавајући своју свестраност и комплементарност свог талента пише своје прво ауторско дело — монодраму Лед, коју игра преко 1000 пута по селима и градовима Србије и Југославије и са којом постиже огроман успех. Захваљујући својим театарским, лексичко-дијалекатским вредностима, као и књижевним квалитетима — ЛЕД је уврштен у антологију српске монодраме. Међутим, након одличних критика које је добио за своје прве улоге на филму, а посебно након изванредних реакција публике — опредељује се да своју каријеру примарно настави на филму и телевизији. Од почетка своје богате каријере филмско-телевизијског глумца остварио преко 100 улога на филму и на телевизији. Сарађивао је са најзначајним филмским и телевизијским редитељима као што: Вељко Булајић, Живојин Павловић, Живко Николић, Хајрудин Крвавац, Александар Ђорђевић, Здравко Шотра, Драгослав Лазић, Славољуб Стефановић Раваси и други. Остварио је изванредне улоге у филмовима, ТВ драмама и серијама.

Бајићу је велику популарност донео далеке 1976 године лик Недељка Чабриновића у филму "Атентат у Сарајеву", затим ликови Анђелка у култном филму "Бештије" Живка Николића, затим улога младог пилота Далибора у филму у тв серији "Партизанска ескадрила" Хајуридна Крвваца. Прославио се улогом Секуле којег је глумио у филмовима „Секула и његове жене” (1986) „Секула се опет жени” (1991) и „Трећа срећа” (1995). године са тематиком шумадијског села, у режији Драгослава Лазића. Посебан део у каријери Бајића представља сарадња са чувеним редитељом Живојином Павловићем са којим је снимио филмове "На путу за Катангу" и "Дезеретер", у којима је поред сјајних драмских улога(рудар Јова и мајор Вељачић)био и продуцент и сценариста. Крајем 2007. је на локацијама у свом родном месту и околини снимио ТВ серију, чији је сценариста и редитељ „Село гори, а баба се чешља” која има сличну тематику. Серија "Село гори" је постигла највећу могућу гледаност на медијском простору Србије и екс Југославије са поједначним sherom једне епизоде од 72,6% и рејтингом од 40,5 поена. Његова серија "Равна Гора" са рејтингом 26 поена - такође је била најгледанији телевизисјки програм у 2013/14 години када је приказивана на РТСу. Тв серија "Пси лају ветар носи" у првој епизоди остварила је рејтинг 21 поен и sher од 48% што је убедљиво најгледанији садржај на медијској сцени Србије у 2017 години.

Поред глумачког опуса успешну и богату професионалну каријеру Радоша Бајића обележавају и осведочени ауторски, сценаристички и продуцентски резултати. Почев од монодраме ЛЕД па до ТВ серије СЕЛО ГОРИ А БАБА СЕ ЧЕШЉА, он је аутор, то јест сценариста следећих уметничких дела:

  • 2017. Шифра Деспот - ТВ серија од 55 епизода ТВ ПИНК - КОНТРАСТ СТУДИОС
  • 2017. Пси лају ветар носи - ТВ серија од 11 епизода РТС
  • 2015. Браћа по бабине линије - играни филм - КОНТРАСТ СТУДИОС
  • 2014. За краља и отаџбину - играни филм - КОНТРАСТ СТУДИОС
  • 2013. Равна Гора — ТВ серија од 10 епизода - РТС -КОНТРАСТ СТУДИОС
  • 2011. Лед — играни филм - КОНТРАСТ СТУДИОС
  • 2012. Лед - мини серијал од три дела -РТС - КОНТРАСТ СТУДИОС
  • 2007—2016. Село гори, а баба се чешља — ТВ серија од 101 епизоде РТС - КОНТРАСТ СТУДИОС
  • 2009. Село гори... и тако — играни филм КОНТРАСТ СТУДИОС
  • 1995. Трећа срећа — играни филм КВИТ ПОДИЈУМ
  • 1991. Секула се опет жени — играни филм
  • 1989. Траговима косовских јунака — драмска хроника КВИТ ПОДИЈУМ
  • 1987. На путу за Катангу — играни филм
  • 1985. Божић у Шумадији — документрно играни филм РТС
  • 1985. Ој Мораво — ТВ серијал РТС
  • 1984. Откос — ТВ серијал РТС
  • 1982. Лед — ТВ драма РТС

Значајан допринос афирмацији наших културних вредности Бајић је дао и као издавач, за шта је три године награђиван на Сајму књига за ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ и то за објављивање:

  • Изабраних дела ДИВЉИ ВЕТАР Живојина Павловића у 10 томова
  • Изабраних дела СРЦЕ МЕ ЈЕ ОТКУЦАЛО Милована Витезовића у 10 томова
  • Дневника ЖИВОЈИНА ПАВЛОВИЋА у 6 томова

Велику креативну енергију, ентузијазам и напор Бајић перманантно улаже у очување традиционаних, кулутурних и историјских вредности српског народа из централне Србије и тамошњег српског села. Везан рођењем за село, у свом уметничком раду он се предано и са заносом бави традицијом, баштином и савременошћу српског села. Мимо сваке дневно-политичке околности Бајић не учествује у политичком животу. Својим резултатима у горе наведеним уметничким активностима, Бајић подржава концепт аутономности уметности у односу на политику. Уз снажну патриотску потпору он афирмише традиционалне, а често оспораване вредности српског народа, лепоту, традицију, човекољубље и породицу.

Веома предано се дуги низ година са својом породицом бави хуманитарним радом.

Од 2010. гидине Бајић је редовни члан Одбора за село Српске Академије наука и уметности.

Радош Бајић редовно пише за угледне дневне новине Политика и Блиц

Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама.[1] Од 2012. године Бајић је редовни члан Одбора за село Српске Академије наука и уметности.

Ожењен је супругом Миленом. Има двоје деце, ћерку Јелену и сина Недељка, две унуке, Софију и Ленку и два унука, Александра и Филипа. Бајић живи у Београду и родном селу Медвеђи код Трстеника. Управо завршава серију „Шифра Деспот.

Године 2018. додељена му је Награда Павле Вуисић за животно дело.[2]

Филмографија[уреди]

Филмографија глумца Радоша Бајића
Год. Назив Улога
1970-е
1975. Синови Фудбалер
1975. Ђавоље мердевине
1975. Сарајевски атентат Недељко Чабриновић
1976. Деца расту ноћу Богдан
1976. Врхови Зеленгоре Ненад
1977. Бештије Анђелко
1978. Господарев зет (ТВ)
1978. Стићи пре свитања Милош Јовановић
1979. Партизанска ескадрила Далибор
1979. Радио Вихор зове Анђелију
1979. Освајање слободе Милан Достанић „Свирац”
1980-е
1980. Драги мој Миловане Данојлићу
1981. Жеђ
1982. Настојање
1982. Венеријанска раја Симић
1982. Кројачи џинса Чеда
1982. Лед
1982. Сабињанке Ралф Нелзон, убица служавке
1983. Маховина на асфалту учитељ
1983. Бановић Страхиња Бошко Југовић
1984. Ој, Мораво (ТВ) Наратор
1984. Седефна ружа
1984. Откос Добривоје Кркић
1985. Двоструки удар Стале
1985. Црвена барака немачки наредник
1986. Секула и његове жене Секула
1987. Луталица Дуле — шеф оркестра
1987. Waitapu Спира
1987. Увек спремне жене Брашарац
1987. На путу за Катангу Јова
1988. Сунцокрети наставник математике
1988. Ванбрачна путовања Фарук
1987—1988. Вук Караџић Сима Милутиновић Сарајлија
1988. Ортаци Спасоје Киковић „Кики”
1989. Пет хиљада метара са препрекама
1990-е
1990. Солунци говоре
1990. Покојник Полицијски агент
1990. Свето место Спира
1991. Секула се опет жени Секула
1991. Смрт госпође Министарке пуковник
1992. Први пут с оцем на јутрење кум Илија
1992. Дезертер Алекса
1993. Нападач Уредник на телевизији
1995. Трећа срећа Секула/Драгољуб
1999. Бело одело власник стриптиз-бара
2000-е
2002. Држава мртвих Полицијски командир
2009. Село гори... и тако Радашин
2010-е
2007—2017. Село гори, а баба се чешља Радашин
2011. Нова Година у Петловцу Радашин
2012. Лед Стари Миливоје
2016. Браћа по бабине линије Радашин
2017. Пси лају, ветар носи Дон Гладиола
2018. Шифра Деспот Јово Агбаба
2018. Заспанка за војнике Богдан Јаковљевић
2018. Убице мог оца Мирков таст

Признања[уреди]

Мишљење стручне јавности и критике најбоље илуструје велики број награда које је као аутор Радош Бајић добио:

  1. Златна пилотска значка РВО Војске Југославије за улогу Далибора у филму Партизанска ескадрила — 1979 година
  2. Златна значка Културно-Просветне заједнице Србије — 1981. године
  3. Велика Повеља за мушку улогу у филму Дезертер, на Фестивалу глумачких остварења у Нишу — 1992. године
  4. Награда за глумачки пар године ОН и ОНА (Љ. Стјепановић и Р. Бајић) на Фестивалу глумачких остварења у Нишу-августа 2008. године.
  5. Награда Привредне Коморе Србије — Менаџер године за филмску и телевизијску продукцију (аутору Р. Бајићу), Београд-јануар 2009. године.
  6. Награда Компаније НОВОСТИ За Најбољу ТВ Серију у 2008. години, Београд, фебруар 2009. године.
  7. Награда ЗЛАТНИ ЋУРАН — Фестивал комедије у Јагодини, за врхунске резултате у стваралаштву на ТВ медију (аутору Р. Бајићу) март 2009. године.
  8. Награда ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ за најгледанију ТВ серију „Село гори а баба се чешља” у 2008. години, Београд, март 2009. године.
  9. Награда ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО (аутору Р. Бајићу) — Фестивал сатире и карикатуре Крушевац — април 2009. године.
  10. Награда за најбоље и врхунске резултате из области КУЛТУРЕ И СТВАРАЛАШТВА — ТВ МЕДИЈИ, — КАРИЋ ФОНДАЦИЈЕ — мај 2009. године.
  11. Награда ТВ НОВОСТИ за најгледанију серију „Село гори а баба се чешља” у 2009. години
  12. ВУКОВА НАГРАДА Радошу Бајићу, за значајан допринос у култури и уметности — 2009 година.
  13. ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА доделило је Радошу Бајићу повељу за значајан допринос у култури српског народа — 2010. Години
  14. Награда ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ за најгледанију ТВ серију „Село гори а баба се чешља” у 2010. години, Београд, март 2009. године.
  15. Награда за глумачки пар године ОН и ОНА (Љ. Степановић и Р. Бајић) на Фестивалу глумачких остварења у Нишу — август 2011. године.
  16. ОРДЕН СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА — март 2012. године.
  17. ВЕЛИКА ГРАМАТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, Јун 2012. године — Епархије Крушевачка.
  18. Награда за НАЈБОЉУ ТВ СЕРИЈУ СВИХ ВРЕМЕНА / Фестивал ТВ серија — октобар 2012. године.
  19. ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ 2012 — новембар 2012. Фонд Принцезе Катарине и часопис ХЕЛОУ
  20. ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ — фебруар 2013. године
  21. ПОВЕЉА УДРУЖЕЊА ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ за серију РАВНА ГОРА — јануар 2013. године.
  22. Орден ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРУНЕ ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА - МАРТ 2014. Одликовање од Принца Карађорђевића
  23. Награда за набољу ТВ серију - Федес 2015 године
  24. ВОЉА ЧИНИ ЧУДА - Награда за укупно стваралштво - Вршац, април 2017 године
  25. Орден Светог владике Николаја српског за велику љубав показану према својој цркви и допринос у очувању моралних вриједности и хришћанске традиције српског народа, кроз ТВ серију и књигу о српском селу.[3] Одликовао га је епископ шабачки Лаврентије Трифуновић 29. марта 2012. у Шапцу.[4]
  26. Орден Светог Саве другог степена — одликовала га је Српска православна црква фебруара 2013. године.[5]
  27. Орден Круне, III степена — одликовао га је Принц Александар II Карађорђевић марта 2015. године.[6]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]