Марко Николић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марко Николић
Marko Nikolić.png
Марко Николић
Датум рођења (1946-10-20)20. октобар 1946.
Место рођења Краљево,  НР Србија
 ФНР Југославија
Датум смрти 2. јануар 2019.(2019-01-02) (72 год.)
Место смрти Београд
 Србија
Супружници Дубравка Николић
Деца 3
Активни период 1967—2019.
Образовање Академија за позориште, филм, радио и телевизију
Занимање глумац
Битне улоге Бољи живот — Драгиша Попадић ("Гига Моравац")
Вук Караџић — Карађорђе
Срећни људи — Велимир Давидовић „Бата Шејн“
IMDb веза

Марко Николић (Краљево, 20. октобар 1946Београд, 2. јануар 2019) био је српски филмски и позоришни глумац. Телевизијску славу је стекао главном улогом у ТВ серији Бољи живот, као и улогом Карађорђа, у неколико ТВ драма и у серији Вук Караџић. Добитник је више сталешких награда за своја глумачка остварења, а издвајају се Награда „Павле Вуисић” и Награда Цар Константин.

Биографија[уреди]

Марко Николић је рођен у Краљеву 20. октобра 1946. године. Његови родитељи су живели и радили у Теслићу, али су убрзо принуђени да напусте град након доласка усташа и населе се у Краљево, у тада окупираној Србији. Николић је одрастао у Краљеву, а још од малена посећивао је Краљевачко позориште.[1] Његова мајка Лепосава такође је била глумица, отац шумарски инжењер, а имао је и старијег брата.[2]
Као дечак тренирао је кошарку у краљевачкој Слоги и у својој седамнаестој години доспео до сениорског тима. Упркос посвећености спорту, Николић је убрзо заволео позориште и решио да се бави глумом.[1] Након завршетка основне школе „Светозар Марковић“ и средње школе одслужио је војни рок, а након тога је одлучио да упише глуму.[3] Пао је на пријемном испиту на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду и на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, а студент глуме постао је из трећег покушаја у Београду.[1]
На академији студирао је заједно са Микијем Манојловићем, Предрагом Ејдусом, Драганом Максимовићем, и Гораном Султановићем. Дипломирао је 1972. године, а од 1970. године био је члан Народног позоришта у Београду.[1][4][5]

У оквиру 48. Филмских сусрета у Нишу у августу 2013. године представљени су документарни филм Марко Николић, Змај и Дунав и монографија о уметнику.[6]

Имао је три брака иза себе и троје деце, укључујући и ћерку Мину, која је такође глумица.[7][4]

Преминуо је 2. јануара 2019. године након дуге и тешке болести на КБЦ „Звездара” у Београду. [8] Комеморација поводом смрти одржана је у Народном позоришту 5. јануара, а сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[9][10][11]

Глумачка каријера[уреди]

1967—1970[уреди]

Још док је студирао, Николић је добио неколико мањих филмских улога. Појавио се у једној епизоди мини серије Летови који се памте, а наредне године и у филму Биће скоро пропаст света, где је имао споредну улогу Азиза. Исте, 1968. године имао је улогу у ТВ филму Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана. Године 1969. појавио се у филмовима Седмина и Заседа, Живојина Павловића, у улози сеоског милицајца, као и у победничком филму Берлинског филмског фестивала, Рани радови, у улози Драгише. Године 1970. имао је улогу у филму Пуцањ, режисера Крешимира Голика.

1971—1980[уреди]

Године 1971. глумио је у две епизоде ТВ серије Чедомир Илић у улози студента, а исте године и у ТВ филмовима Дон Кихот и Санчо Панса и Домовина у песмама. У краткометражном филму Амигос појавио се 1972. године, као и у филму Први сплитски одред у улози усташког повереника.[4] Године 1973. имао је улогу у ТВ серији Од данас до сутра, а 1974. године у ТВ серији Дивље године као непознати. Шира публика упознала је Николића као артиљерца у ратном филму Жике Митроића, Ужичка република из 1974. године, где је играо у улози Клакера. Након тога уследила је улога у филму Познајете ли Павла Плеша? (1975), а онда и у партизанском филму Девојачки мост (1976), где је Николић у улози партизана Марка био један од главних актера филма. Уследиле су улоге у ТВ серији Грлом у јагоде (1976), мини-серији На путу издаје (1976) и ТВ серији Ужичка република, такође у улози Клакера. Године 1977. Николић се појавио у филмовима Пуцањ као Петар Зорић, Инфериорност као Абериђи и у ТВ филму 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије у улози Адама Богосављевића. Током седамдесетих година, Николић је имао велики број улога као партизански борац, 1978. године глумио је у филмовима Двобој за јужну пругу као Миша, филму Бошко Буха као Пушкар и ТВ мини-серијама Бошко Буха и Размена. Године 1979. појавио се у ТВ филмовима Ујед као Милош и Прва српска железница као Никола Пашић. Током 1980. године појавио се у филмовима Петријин венац као Добривоје, Снови, живот, смрт Филипа Филиповића као комуниста и у ТВ филму Нешто из живота као ветеринар Живота.[4]

1981—1990[уреди]

Године 1981. појавио се у ТВ серији Светозар Марковић као Адам Богосављевић и филмовима Шеста брзина као гастарбајтер, Стари Београд, Била једном љубав једна, Краљевски воз као жезезничар илегалац, Туга као младић и филму Бунтовник. Током 1982. појавио се у ТВ серијама Приче из радионице као гастарбајтер, Последњи чин, Докторка на селу као секретар Радиша, Приче преко пуне линије, Шпанац и ТВ филму Београд некад и сад у улогама Неше, Николе и Петра.[4] Године 1983. глумио је у француском филму Le prix du danger у улози такмичара, ТВ серијама Замке као Павле, мајор ОЗНЕ, Раде Кончар и ТВ филму Карађорђева смрт. Улога Карађорђа Петровића у режији Ђорђа Кадијевића донела му је велику популарност, а убрзо након тога је почело дугогодишње снимање ТВ серије Вук Караџић, где је такође тумачио лика Карађорђа.

Године 1984. појавио се у једној епизоди ТВ мини серије Не тако давно и две епизоде ТВ серије Улични певачи. У ТВ филму Миомира Микија Стаменковића Двоструки удар појавио се 1985. године, а након тога и у шест епизода македонске серије Кво вадис? у улози Тигелина.[4] Мање улоге забележио је 1986. године, у ТВ серији Сиви дом као Кецов стриц и ТВ филму Врење. Године 1987. појавио у три епизоде серије Lo scialo, а након тога у улози због које је привукао велику пажњу шире публике — као Драгиша „Гига“ Попадић у ТВ серији Бољи живот. Исте године је отпочело и емитовање тв серије Вук Караџић, где је поново тумачио лик Карађорђа. Након тога уследила је улога у ТВ филму Новогодишња прича (1988) и филму Бољи живот (1989). Николић се такође појавио у две епизоде ТВ серије Другарица министарка као Гига Попдић, а наредне 1990. године у филмовима Глуви барут као Мрки и ТВ филму Љубав је хлеб са девет кора.[4]

1991—2000[уреди]

Године 1991. Николић се појавио у ТВ филмовима Конак, Глава шећера као Узивоић и Апис као мајор Љубомир Вуловић. Године 1992. играо је Карађорђа Петровића у ТВ серији Театар у Срба, а исте године и на ТВ филму Јуриш на скупштину у улози Миломира Соколовића. Године 1994. у улози Стефана Николића појавио се у филму Здравка Шотре, Дневник увреда 1993, једној епизоди ТВ серије Полицајац са Петловог брда као Рембо и ТВ филму Новогодишња прича као Живота. У филму Тераса на крову из 1995. године, Николић се појавио у улози Ратка, а исте године и у девет епизода ТВ серије Крај династије Обреновић као Димитрије Цинцар-Марковић и фулму Тамна је ноћ у улози Бошка Белезаде. У периоду од 1994—1996. године глумио је у улози Бате Шејна Давидовића у двадесет и девет епизода ТВ серије Срећни људи. Николић је такође имао улогу у ТВ серији Горе-доле, режисера Милоша Радивојевића као Дамјан Данковић Џокс, где се у периоду од 1996—1997. године појавио у дванаест епизода. Године 1997. појавио се у ТВ филму Љубав, женидба и удадба у улози Јована, а наредне године у ТВ филмовима Свирач као газда Милун Вучетић и Никољдан 1901. године као кафеџија Ставрос. Године 1999. појавио се у филмовима Morte di una ragazza perbene и Нек буде што буде.

2001—2010[уреди]

Године 2001. Николић се појавио у кратком ТВ филму Рондо и ТВ мини-серији Буди фин. У филму Живојина Павловића, Држава мртвих из 2002. године, Николић се нашао у улози пијанца Роцка, а исте године појавио се у филму Кордон у улози Змаја, за коју је добио Награду Цар Константин 2003. године на 38. Филмским сусретима у Нишу. Такође, Николић је 2002. године имао улогу мајстора Саве у једној епизоди ТВ серије Казнени простор и ТВ филмовима Загонетне варијације као писац Абел Знорко, Тридесетдва квадрата као Љубисав и ТВ филму Акција Тигар, где се појавио у улози Милуна Петковића. Као Божидар Спасић глумио је у осам епизода ТВ серије Најбоље године из 2003. године, а 2004. године у ТВ филму Скела у улози господара. Појавио се и у ТВ серији Небојше Ромчевића, Љубав, навика, паника, у три епизоде, као Ђоле, 2005. године. У периоду од 2005—2006. године глумио је Бумидира Попиводу у двадесет и девет епизода ТВ серије Идеалне везе. Николић се појавио у мањој улози Карађорђа у филму Шејтанов ратник из 20056. године, а након тога у периоду од 2007—2008. године појављивао се у ТВ серији Кафаница близу СИС-а, у улози Богија. У улози организатора појавио се у једној епизоди серије Куку, Васа (2010), а исте године глумио је у улози Атанаса Божића у филму Монтевидео, Бог те видео!

2011—2019[уреди]

У филму Срђана Драгојевића Парада из 2001. године имао је улогу Богдана, а наредне године појавио се у десет епизода ТВ серије Јагодићи као Мате. У периоду од 2012—2013. године појавио се у пет епизода ТВ серије Монтевидео, Бог те видео! као Атанас Божић.[12][4] Николић је забележио улогу и у крактометражном хрватском филму Кутија из 2013. године у улози Брке. Појавио се у сегменту Софија, филма Једнаки (2014), а исте године и у филму Пети лептир као деда Душан. У периоду од 2012—2015. године глумио је у тридесет и седам епизода црногорске и српске серије Будва на пјену од мора, у улози ђеда Јоке, а након тога у филму Радоша Бајића, За краља и отаџбину (2015) у улози Милисава Јањића. Исте, 2015. године појавио се у улози Дејана Станића у филму Брат Дејан, као и у једног епизоди ТВ серије Чизмаши, где је наступио са улогом генерала Пантића. У улози Митрофана Бана појавио се у ТВ серији Божићни устанак, 2017. године. Остварио је улоге и у шест епизода ТВ серије Сенке над Балканом као деда Лука, као и у краткометражном филму Песник револуције, такође из 2017. године. Адвоката Симу глумио је у ТВ серији Пет, након тога исте године остварио је улоге у серијама Комшије као Живојин, Погрешан човек као Лазар Црнковић старији, серијама Жигосани у рекету као деда Миша и у Ургентни центар као Храбен Лукић.[13]

Филмографија[уреди]

Филмографија глумца Марка Николића
Год. Назив Улога
1960-те
1967. Летови који се памте
1968. Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана
1968. Биће скоро пропаст света Азиз
1969. Заседа сеоски милицајац
1969. Седмина
1969. Рани радови Драгиша
1970-те
1970. Пуцањ
1970. Чедомир Илић студент
1971. Домовина у песмама
1971. Дон Кихот и Санчо Панса
1972. Амигос
1972. Први сплитски одред повереник главног усташког стана
1973. Од данас до сутра
1974. Дивље године
1974. Ужичка република Клакер
1975. Познајете ли Павла Плеша?
1976. Ужичка република (ТВ серија) Клакер
1976. На путу издаје партизански официр
1976. Девојачки мост Марко
1976. Грлом у јагоде Марко
1977. Инфериорност Абериђи
1977. 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије Адам Богосављевић
1977. Пуцањ Петар Зорић
1978. Размена
1978. Двобој за јужну пругу Миша
1978. Бошко Буха (ТВ серија) Пушкар
1978. Бошко Буха Пушкар
1979. Прва српска железница Никола Пашић
1979. Ујед Милош
1980-те
1980. Петријин венац Добривоје
1980. Нешто из живота ветеринар Живота
1980. Снови, живот, смрт Филипа Филиповића комуниста демонстрант
1981. Краљевски воз железничар илегалац
1981. Туга младић
1981. Стари Београд
1981. Бунтовник
1981. Била једном љубав једна
1981. Светозар Марковић Адам Богосављевић
1981. Шеста брзина гастарбајтер
1982. Шпанац поручник краљеве војске
1982. Последњи чин
1982. Београд некад и сад Неша, Никола, Петар
1982. Приче из радионице гастарбајтер
1982. Докторка на селу секретар Радиша
1982. Приче преко пуне линије Никола Стокић
1983. Карађорђева смрт Карађорђе
1983. Замке Павле, мајор ОЗНЕ
1983. Раде Кончар
1983. Le Prix du danger такмичар
1983. Велики транспорт Павле Парошки
1984. Не тако давно (ТВ серија)
1984. Улични певачи
1985. Двоструки удар Брка
1985. Кво вадис? Тигелин
1986. Врење
1986. Сиви дом Кецов стриц
1987. Резервисти
1987. Lo scialo
1987. Бољи живот: Новогодишњи специјал Драгиша „Гига“ Попадић
1988. Новогодишња прича
1987—1988. Вук Караџић Карађорђе Петровић
1989. Бољи живот Драгиша „Гига“ Попадић
1989. Другарица министарка Гига Попадић
1990-те
1990. Глуви барут Мрки
1990. Љубав је хлеб са девет кора
1991. Образ уз образ: Новогодишњи специјал Марко
1991. Апис мајор Љубомир Вуловић
1991. Глава шећера Давид Узловић, зеленаш
1991. Конак
1987—1991. Бољи живот Драгиша „Гига“ Попадић
1992. Јуриш на скупштину Миломир Соколовић
1992. Театар у Срба Карађорђе Петровић
1994. Дневник увреда 1993 Стефан Николић
1994. Новогодишња прича Живота
1994—1996. Срећни људи Велимир Давидовић
1994. Полицајац са Петловог брда Рембо
1995. Крај династије Обреновић Димитрије Цинцар-Марковић
1995. Тераса на крову Ратко
1995. Тамна је ноћ Бошко Бележада
1997. Љубав, женидба и удадба Јован
1996-1997. Горе доле Дамјан Данковић „Џокс“
1998. Никољдан 1901. године кафеџија Ставрос
1998. Свирач газда Милун Вучетић
1999. Нек буде што буде
1999. Morte di una ragazza perbene
2000-те
2001. Буди фин
2001. Рондо пацијент 1
2002. Акција Тигар Милун Петковић
2002. Тридесетдва квадрата Љубисав
2002. Загонетне варијације Абел Знорко
2002. Држава мртвих пијанац Роћко
2002. Казнени простор водоинсталатер Сава
2002. Кордон Змај
2003. Најбоље године Божидар
2004. Скела господар
2005. Љубав, навика, паника Ђоле
2005—2006. Идеалне везе Будимир Попивода
2006. Шејтанов ратник Карађорђе
2007. Кафаница близу СИС-а Боги
2010-те
2010. Монтевидео, Бог те видео! Атанас Божић
2010. Куку Васа организатор
2011. Парада Богдан
2012. Јагодићи Мате
2012—2013. Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) Атанас Божић
2013. Кутија Брко
2014. Пети лептир деда Душан
2014. Једнаки (сегмент Софија)
2012—2015. Будва на пјену од мора ђед Јоко
2015. Чизмаши генерал Пантић
2015. За краља и отаџбину Милисав Јањић
2015. Брат Дејан генерал Дејан Станић
2017. Песник револуције
2017. Божићни устанак Митрофан бан
2017. Сенке над Балканом деда Лука Плетикосић
2018. Пет адвокат Сима
2018. Комшије Живојин
2018. Погрешан човек Лазар Црнковић старији
2018. Ургентни центар Храбрен Лукић
2018. Жигосани у рекету деда Миша

Позориште[уреди]

Николић је члан Народног позоришта у Београду био од 1970. године, где је глумио у великом броју представа.[1][14] У Николићеве антологије позорипне улоге убраја се и лик Абела Зборка у представи Загонетне варијације, коју је режирао Божидар Ћурковић. Представа је од премијере 2. маја 1998. године одиграна 293 пута, а за лик Абела Зборка Николић је добио награду Раша Плаовић.[15][16]

  • Промотор – „Ђаволов печат“
  • Коментатор – „Мајка Храброст и њена деца“
  • Хенри - Ричард III
  • Сарош – „Ташана“
  • Калимако – „Мандрагола“
  • Бенкво – „Магбет“
  • Орландо – „Како вам драго“
  • Репетилов – „Невоље због памети“
  • Неко, потом Светислав Добрић – „Ивкова слава“
  • Николај Ростов – „Рат и мир“
  • Сердар Јанко – „Горски вијенац“
  • Афраније – „Мајстор и Маргарита“
  • Гроф Цезар фон Мук – „Мефисто“
  • Алекса Жуњић – „Сумњиво лице“
  • Барон – „На дну“
  • Љубомир Вуловић – „Апис“
  • Јаша Томић – „Је ли било кнежеве вечере“
  • Бертије – „Наполеон I“
  • Џорџ, војвода од Клоренса – „Ричард III“
  • Соколовић – „Избирачица“
  • Батиста – „Укроћена горопад“
  • Карађорђе Петровић – „Вожд Карађорђе и књаз Милош“
  • Лебедев – „Идиот“
  • Абел Знорко – „Загонетне варијације“
  • Виктор Новак – „Сузе су ОК“
  • Дорн – „Галеб“
  • Бералд – „Уображени болесник“...
  • Шимурина - „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“
  • Хаџи Синанудин - „Дервиш и смрт“
  • Тиресија - “Баханткиње”

Награде[уреди]

Фестивали[уреди]

  • 1988. Београдско пролеће - Скид'о сам јој звезде с неба (Вече градских песама, са групом Легенде)
  • 1996. Београдско пролеће - Не дирај ми у тамбуру (Вече градских песама)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Pričao je da mu je JEDNA uloga PROMENILA ŽIVOT, a impresivna BIOGRAFIJA Marka Nikolića nikoga ne ostavlja ravnodušnim”. blic.rs. 03. 01. 2019. 
  2. ^ „Marko Nikolić, stranica mog života: Zamalo da postanem košarkaš zbog mog drugara Ducija”. yugopapir.com. 
  3. ^ „Историјат ОШ Светозар Марковић”. ossvetozarmarkovic.wordpress.com (на језику: српски). Приступљено 05. 01. 2019. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 „Marko Nikolić - svi ga znate kao Gigu Moravca!”. mondo.rs. 24. 01. 2017. 
  5. ^ Marko Nikolić, Karađorđe među glumcimasinemanija.com
  6. ^ „Filmski susreti u Nišu: Predstavljen dokumentarni film i monografija o Marku Nikoliću”. akademijaumetnosti.edu.rs. Приступљено 16. 01. 2019. 
  7. ^ „Svi detalji ljubavnog života Marka Nikolića: Ženio se tri puta, imao troje dece, a ono što je rekao o ćerki Mini, mnogo je otkrilo o njemu”. zena.blic.rs. 03. 01. 2019. 
  8. ^ „Zbogom Gigo! Preminuo legendarni glumac Marko Nikolić”. informer.rs (на језику: српски). Приступљено 02. 01. 2019. 
  9. ^ „Poslednji pozdrav: Sahranjen Marko Nikolić, belo cveće prekrilo njegov grob, Ivica Dačić i Mima Karadžić u suzama”. blic.rs (на језику: српски). Приступљено 05. 01. 2019. 
  10. ^ „Jecaji i suze odzvanjali Alejom velikana. Sahranjen Marko Nikolić! Ovako se Srbija oprostila od čuvenog glumca!”. alo.rs (на језику: српски). Приступљено 05. 01. 2019. 
  11. ^ Марко Николић сахрањен у Алеји заслужних грађана („Политика”, 5. јануар 2019)
  12. ^ „A sada i serija "Montevideo bog te video". mondo.rs. 03. 02. 2012. 
  13. ^ „Marko Nikolić glimačka legenda bivše države u novj seriji: Bolje da me pamte po ulozi, nego po nekom zločinu. I dalje mi na ulici viču: 'Gdje si, Gigo Popadiću?'. jutarnji.hr. 03. 09. 2018. 
  14. ^ „Марко Николић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 03. 01. 2019. 
  15. ^ „Одлазак Марка Николића”. politika.rs. 04. 01. 2019. 
  16. ^ Преминуо глумац Марко Николић („Политика”, 2. јануар 2019)
  17. ^ „Marko Nikolić i Boris Pingović 250 puta u Zagonetnim varijacijama”. glossy.espreso.rs. 05. 02. 2011. 
  18. ^ „Лука донео срећу Бори Тодоровићу”. blic.rs. Приступљено 10. 10. 2013. 
  19. ^ „Marko Nikolić dobitnik nagrade „Pavle Vuisić. 6yka.com. 21. 08. 2012. Приступљено 04. 01. 2019. 
  20. ^ „Vučić odlikovao Radu Đuričin, Marka Nikolića, Cuneta...”. rs.n1info.com. 14. 02. 2018. 

Спољашње везе[уреди]