Марко Николић
Марко Николић | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||
Датум рођења | 20. октобар 1946. | ||||||
Место рођења | Краљево, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||
Датум смрти | 2. јануар 2019.72 год.) ( | ||||||
Место смрти | Београд, Србија | ||||||
Образовање | Академија за позориште, филм, радио и телевизију | ||||||
Занимање | глумац | ||||||
Породица | |||||||
Супружници | Дубравка Николић | ||||||
Деца | 3; укључујући Мину Николић | ||||||
Рад | |||||||
Активни период | 1967—2019. | ||||||
Битне улоге | Бољи живот - Драгиша Попадић “Гига Моравац” Вук Караџић — Карађорђе Срећни људи — Велимир Давидовић „Бата Шејн“ Шејтанов ратник — Карађорђе Брат Дејан — генерал Дејан Станић | ||||||
Веза до IMDb-а | |||||||
|
Марко Николић (Краљево, 20. октобар 1946 — Београд, 2. јануар 2019) био је српски филмски и позоришни глумац. Телевизијску славу је стекао главном улогом у ТВ серији Бољи живот, као и улогом Карађорђа, у неколико ТВ драма и у серији Вук Караџић. Добитник је више сталешких награда за своја глумачка остварења, а издвајају се Награда „Павле Вуисић” и Награда Цар Константин.
Биографија
[уреди | уреди извор]Марко Николић је рођен у Краљеву 20. октобра 1946. године. Његови родитељи су живели и радили у Теслићу, али су убрзо принуђени да напусте град након доласка усташа и населе се у Краљеву, у тада окупираној Србији. Николић је одрастао у Краљеву, а још одмалена посећивао је Краљевачко позориште.[1] Његова мајка Лепосава такође је била глумица, отац шумарски инжењер, а имао је и старијег брата.[2]
Као дечак тренирао је кошарку у краљевачкој Слоги и у својој седамнаестој години доспео до сениорског тима. Упркос посвећености спорту, Николић је убрзо заволео позориште и решио да се бави глумом.[1] Након завршетка основне школе „Светозар Марковић“ и средње школе, одслужио је војни рок, а након тога је одлучио да упише глуму.[3] Пао је на пријемном испиту на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду и на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, а студент глуме постао је из трећег покушаја у Београду.[1]
На академији је студирао заједно са Микијем Манојловићем, Предрагом Ејдусом, Драганом Максимовићем, и Гораном Султановићем. Дипломирао је 1972. године, а од 1970. године био је члан Народног позоришта у Београду.[1][4][5]
У оквиру 48. Филмских сусрета у Нишу у августу 2013. године представљени су документарни филм Марко Николић, Змај и Дунав и монографија о уметнику.[6]
Имао је три брака иза себе и троје деце, укључујући и ћерку Мину, која је такође глумица.[4][7]
Преминуо је 2. јануара 2019. године након дуге и тешке болести на КБЦ „Звездара” у Београду.[8] Комеморација поводом смрти одржана је у Народном позоришту 5. јануара, а сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[9][10][11]
Глумачка каријера
[уреди | уреди извор]1967—1970.
[уреди | уреди извор]Још док је студирао, Николић је добио неколико мањих филмских улога. Појавио се у једној епизоди мини серије Летови који се памте, а наредне године и у филму Биће скоро пропаст света, где је имао споредну улогу Азиза. Исте, 1968. године имао је улогу у ТВ филму Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана. Године 1969. појавио се у филмовима Седмина и Заседа Живојина Павловића, у улози сеоског милицајца, као и у победничком филму Берлинског филмског фестивала, Рани радови, у улози Драгише. Године 1970. имао је улогу у филму Пуцањ, режисера Крешимира Голика.
1971—1980.
[уреди | уреди извор]Године 1971. глумио је у две епизоде ТВ серије Чедомир Илић у улози студента, а исте године и у ТВ филмовима Дон Кихот и Санчо Панса и Домовина у песмама. У краткометражном филму Амигос појавио се 1972. године, као и у филму Први сплитски одред у улози усташког повереника.[4] Године 1973. имао је улогу у ТВ серији Од данас до сутра, а 1974. године у ТВ серији Дивље године као непознати. Шира публика упознала је Николића као артиљерца у ратном филму Жике Митроића, Ужичка република из 1974. године, где је играо у улози Клакера. Након тога уследила је улога у филму Познајете ли Павла Плеша? (1975), а онда и у партизанском филму Девојачки мост (1976), где је Николић у улози партизана Марка био један од главних актера филма. Уследиле су улоге у ТВ серији Грлом у јагоде (1976), мини-серији На путу издаје (1976) и ТВ серији Ужичка република, такође у улози Клакера. Године 1977. Николић се појавио у филмовима Пуцањ као Петар Зорић, Инфериорност као Абериђи и у ТВ филму 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије у улози Адама Богосављевића. Током седамдесетих година, Николић је имао велики број улога као партизански борац, 1978. године глумио је у филмовима Двобој за јужну пругу као Миша, филму Бошко Буха као Пушкар и ТВ мини-серијама Бошко Буха и Размена. Године 1979. појавио се у ТВ филмовима Ујед као Милош и Прва српска железница као Никола Пашић. Током 1980. године појавио се у филмовима Петријин венац као Добривоје, Снови, живот, смрт Филипа Филиповића као комуниста и у ТВ филму Нешто из живота као ветеринар Живота.[4]
1981—1990.
[уреди | уреди извор]Године 1981. појавио се у ТВ серији Светозар Марковић као Адам Богосављевић и филмовима Шеста брзина као гастарбајтер, Стари Београд, Била једном љубав једна, Краљевски воз као железничар илегалац, Туга као младић и филму Бунтовник. Током 1982. појавио се у ТВ серијама Приче из радионице као гастарбајтер, Последњи чин, Докторка на селу као секретар Радиша, Приче преко пуне линије, Шпанац и ТВ филму Београд некад и сад у улогама Неше, Николе и Петра.[4] Године 1983. глумио је у француском филму Le prix du danger у улози такмичара, ТВ серијама Замке као Павле, мајор ОЗНЕ, Раде Кончар и ТВ филму Карађорђева смрт. Улога Карађорђа Петровића у режији Ђорђа Кадијевића донела му је велику популарност, а убрзо након тога је почело дугогодишње снимање ТВ серије Вук Караџић, где је такође тумачио лика Карађорђа.
Године 1984. појавио се у једној епизоди ТВ мини серије Не тако давно и две епизоде ТВ серије Улични певачи. У ТВ филму Миомира Микија Стаменковића Двоструки удар појавио се 1985. године, а након тога и у шест епизода македонске серије Кво вадис? у улози Тигелина.[4] Мање улоге забележио је 1986. године, у ТВ серији Сиви дом као Кецов стриц и ТВ филму Врење. Године 1987. појавио у три епизоде серије Lo scialo, а након тога у улози због које је привукао велику пажњу шире публике — као Драгиша „Гига“ Попадић у ТВ серији Бољи живот. Исте године је отпочело и емитовање тв серије Вук Караџић, где је поново тумачио лик Карађорђа. Након тога уследила је улога у ТВ филму Новогодишња прича (1988) и филму Бољи живот (1989). Николић се такође појавио у две епизоде ТВ серије Другарица министарка као Гига Попдић, а наредне 1990. године у филмовима Глуви барут као Мрки и ТВ филму Љубав је хлеб са девет кора.[4]
1991—2000.
[уреди | уреди извор]Године 1991. Николић се појавио у ТВ филмовима Конак, Глава шећера као Узивоић и Апис као мајор Љубомир Вуловић. Године 1992. играо је Карађорђа Петровића у ТВ серији Театар у Срба, а исте године и на ТВ филму Јуриш на скупштину у улози Миломира Соколовића. Године 1994. у улози Стефана Николића појавио се у филму Здравка Шотре, Дневник увреда 1993, једној епизоди ТВ серије Полицајац са Петловог брда као Рембо и ТВ филму Новогодишња прича као Живота. У филму Тераса на крову из 1995. године, Николић се појавио у улози Ратка, а исте године и у девет епизода ТВ серије Крај династије Обреновић као Димитрије Цинцар-Марковић и филму Тамна је ноћ у улози Бошка Белезаде. У периоду од 1994—1996. године глумио је у улози Бате Шејна Давидовића у двадесет и девет епизода ТВ серије Срећни људи. Николић је такође имао улогу у ТВ серији Горе-доле, режисера Милоша Радивојевића као Дамјан Данковић Џокс, где се у периоду од 1996—1997. године појавио у дванаест епизода. Године 1997. појавио се у ТВ филму Љубав, женидба и удадба у улози Јована, а наредне године у ТВ филмовима Свирач као газда Милун Вучетић и Никољдан 1901. године као кафеџија Ставрос. Године 1999. појавио се у филмовима Morte di una ragazza perbene и Нек буде што буде.
2001—2010.
[уреди | уреди извор]Године 2001. Николић се појавио у кратком ТВ филму Рондо и ТВ мини-серији Буди фин. У филму Живојина Павловића, Држава мртвих из 2002. године, Николић се нашао у улози пијанца Роцка, а исте године појавио се у филму Кордон у улози Змаја, за коју је добио Награду Цар Константин 2003. године на 38. Филмским сусретима у Нишу. Такође, Николић је 2002. године имао улогу мајстора Саве у једној епизоди ТВ серије Казнени простор и ТВ филмовима Загонетне варијације као писац Абел Знорко, Тридесетдва квадрата као Љубисав и ТВ филму Акција Тигар, где се појавио у улози Милуна Петковића. Као Божидар Спасић глумио је у осам епизода ТВ серије Најбоље године из 2003. године, а 2004. године у ТВ филму Скела у улози господара. Појавио се и у ТВ серији Небојше Ромчевића, Љубав, навика, паника, у три епизоде, као Ђоле, 2005. године. У периоду од 2005—2006. године глумио је Бумидира Попиводу у двадесет и девет епизода ТВ серије Идеалне везе. Николић се појавио у мањој улози Карађорђа у филму Шејтанов ратник из 20056. године, а након тога у периоду од 2007—2008. године појављивао се у ТВ серији Кафаница близу СИС-а, у улози Богија. У улози организатора појавио се у једној епизоди серије Куку, Васа (2010), а исте године глумио је у улози Атанаса Божића у филму Монтевидео, Бог те видео!
2011—2019.
[уреди | уреди извор]У филму Срђана Драгојевића Парада из 2011. године имао је улогу Богдана, а наредне године појавио се у десет епизода ТВ серије Јагодићи као Мате. У периоду од 2012—2013. године појавио се у пет епизода ТВ серије Монтевидео, Бог те видео! као Атанас Божић.[4][12] Николић је забележио улогу и у краткометражном хрватском филму Кутија из 2013. године у улози Брке. Појавио се у сегменту Софија, филма Једнаки (2014), а исте године и у филму Пети лептир као деда Душан. У периоду од 2012—2015. године глумио је у тридесет и седам епизода црногорске и српске серије Будва на пјену од мора, у улози ђеда Јоке, а након тога у филму Радоша Бајића, За краља и отаџбину (2015) у улози Милисава Јањића. Исте, 2015. године појавио се у улози Дејана Станића у филму Брат Дејан, као и у једног епизоди ТВ серије Чизмаши, где је наступио са улогом генерала Пантића. У улози Митрофана Бана појавио се у ТВ серији Божићни устанак, 2017. године. Остварио је улоге и у шест епизода ТВ серије Сенке над Балканом као деда Лука, као и у краткометражном филму Песник револуције, такође из 2017. године. Адвоката Симу глумио је у ТВ серији Пет, након тога исте године остварио је улоге у серијама Комшије као Живојин, Погрешан човек као Лазар Црнковић старији, серијама Жигосани у рекету као деда Миша и у Ургентни центар као Храбен Лукић.[13]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960-е | |||
1967. | Летови који се памте | ||
1968. | Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана | ||
1968. | Биће скоро пропаст света | Азиз | |
1969. | Заседа | сеоски милицајац | |
1969. | Седмина | ||
1969. | Рани радови | Драгиша | |
1970-е | |||
1970. | Пуцањ | ||
1970. | Чедомир Илић | студент | |
1971. | Домовина у песмама | ||
1971. | Дон Кихот и Санчо Панса | ||
1972. | Амигос | ||
1972. | Први сплитски одред | повереник главног усташког стана | |
1973. | Од данас до сутра | ||
1974. | Дивље године | ||
1974. | Ужичка република | Клакер | |
1975. | Познајете ли Павла Плеша? | ||
1976. | Ужичка република (ТВ серија) | Клакер | |
1976. | На путу издаје | партизански официр | |
1976. | Девојачки мост | Марко | |
1976. | Грлом у јагоде | Марко | |
1977. | Инфериорност | Абериђи | |
1977. | 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије | Адам Богосављевић | |
1977. | Пуцањ | Петар Зорић | |
1978. | Размена | ||
1978. | Двобој за јужну пругу | Миша | |
1978. | Бошко Буха (ТВ серија) | Пушкар | |
1978. | Бошко Буха | Пушкар | |
1979. | Прва српска железница | Никола Пашић | |
1979. | Ујед | Милош | |
1980-е | |||
1980. | Петријин венац | Добривоје | |
1980. | Нешто из живота | ветеринар Живота | |
1980. | Снови, живот, смрт Филипа Филиповића | комуниста демонстрант | |
1981. | Краљевски воз | железничар илегалац | |
1981. | Туга | младић | |
1981. | Стари Београд | ||
1981. | Бунтовник | ||
1981. | Била једном љубав једна | ||
1981. | Светозар Марковић | Адам Богосављевић | |
1981. | Шеста брзина | гастарбајтер | |
1982. | Шпанац | поручник краљеве војске | |
1982. | Последњи чин | ||
1982. | Београд некад и сад | Неша, Никола, Петар | |
1982. | Приче из радионице | гастарбајтер Милорад | |
1982. | Докторка на селу | секретар Радиша | |
1982. | Приче преко пуне линије | Никола Стокић | |
1983. | Карађорђева смрт | Карађорђе | |
1983. | Замке | Павле, мајор ОЗНЕ | |
1983. | Раде Кончар | ||
1983. | Le Prix du danger | такмичар | |
1983. | Велики транспорт | Павле Парошки | |
1984. | Не тако давно (ТВ серија) | ||
1984. | Улични певачи | ||
1985. | Двоструки удар | Брка | |
1985. | Кво вадис? | Тигелин | |
1986. | Врење | ||
1986. | Сиви дом | Кецов стриц | |
1987. | Резервисти | ||
1987. | Lo scialo | ||
1987. | Бољи живот: Новогодишњи специјал | Драгиша „Гига“ Попадић | |
1988. | Новогодишња прича | ||
1987—1988. | Вук Караџић | Карађорђе Петровић | |
1989. | Бољи живот | Драгиша „Гига“ Попадић | |
1989. | Другарица министарка | Гига Попадић | |
1990-е | |||
1990. | Глуви барут | Мрки | |
1990. | Љубав је хлеб са девет кора | ||
1991. | Образ уз образ: Новогодишњи специјал | Марко | |
1991. | Апис | мајор Љубомир Вуловић | |
1991. | Глава шећера | Давид Узловић, зеленаш | |
1991. | Конак | ||
1987—1991. | Бољи живот | Драгиша „Гига“ Попадић | |
1992. | Јуриш на скупштину | Миломир Соколовић | |
1992. | Театар у Срба | Карађорђе Петровић | |
1994. | Дневник увреда 1993 | Стефан Николић | |
1994. | Новогодишња прича | Живота | |
1994—1996. | Срећни људи | Велимир Давидовић | |
1994. | Полицајац са Петловог брда | Рембо | |
1995. | Крај династије Обреновић | Димитрије Цинцар-Марковић | |
1995. | Тераса на крову | Ратко | |
1995. | Тамна је ноћ | Бошко Бележада | |
1997. | Љубав, женидба и удадба | Јован | |
1996-1997. | Горе доле | Дамјан Данковић „Џокс“ | |
1998. | Никољдан 1901. године | кафеџија Ставрос | |
1998. | Свирач | газда Милун Вучетић | |
1999. | Нек буде што буде | ||
1999. | Morte di una ragazza perbene | ||
2000-е | |||
2001. | Буди фин | ||
2001. | Рондо | пацијент 1 | |
2002. | Акција Тигар | Милун Петковић | |
2002. | Тридесетдва квадрата | Љубисав | |
2002. | Загонетне варијације | Абел Знорко | |
2002. | Држава мртвих | пијанац Роћко | |
2002. | Казнени простор | водоинсталатер Сава | |
2002. | Кордон | Змај | |
2003. | Најбоље године | Божидар | |
2004. | Скела | господар | |
2005. | Љубав, навика, паника | Ђоле | |
2005—2006. | Идеалне везе | Будимир Попивода | |
2006. | Шејтанов ратник | Карађорђе | |
2007. | Кафаница близу СИС-а | Боги | |
2010-е | |||
2010. | Монтевидео, Бог те видео! | Атанас Божић | |
2010. | Куку Васа | организатор | |
2011. | Парада | Богдан | |
2012. | Јагодићи | Мате | |
2012—2013. | Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) | Атанас Божић | |
2013. | Кутија | Брко | |
2014. | Пети лептир | деда Душан | |
2014. | Једнаки (сегмент Софија) | ||
2012—2015. | Будва на пјену од мора | ђед Јоко | |
2015. | Чизмаши | генерал Пантић | |
2015. | За краља и отаџбину | Милисав Јањић | |
2015. | Брат Дејан | генерал Дејан Станић | |
2017. | Песник револуције | ||
2017. | Божићни устанак | Митрофан бан | |
2017. | Сенке над Балканом | деда Лука Плетикосић | |
2018. | Пет | адвокат Сима | |
2018. | Комшије | Живојин | |
2018. | Погрешан човек | Лазар Црнковић старији | |
2018. | Ургентни центар | Храбрен Лукић | |
2018. | Жигосани у рекету | деда Миша | |
2020. | Отац | деда |
Позориште
[уреди | уреди извор]Николић је члан Народног позоришта у Београду био од 1970. године, где је глумио у великом броју представа.[1][14] У Николићеве антологије позорипне улоге убраја се и лик Абела Знорка у представи Загонетне варијације, коју је режирао Божидар Ђуровић. Представа је од премијере 2. маја 1998. године одиграна 293 пута, а за лик Абела Знорка Николић је добио награду Раша Плаовић.[15][16]
- Промотор – „Ђаволов печат“
- Коментатор – „Мајка Храброст и њена деца“
- Хенри - Ричард III
- Сарош – „Ташана“
- Калимако – „Мандрагола“
- Бенкво – „Магбет“
- Орландо – „Како вам драго“
- Репетилов – „Невоље због памети“
- Неко, потом Светислав Добрић – „Ивкова слава“
- Николај Ростов – „Рат и мир“
- Сердар Јанко – „Горски вијенац“
- Афраније – „Мајстор и Маргарита“
- Гроф Цезар фон Мук – „Мефисто“
- Алекса Жуњић – „Сумњиво лице“
- Барон – „На дну“
- Љубомир Вуловић – „Апис“
- Јаша Томић – „Је ли било кнежеве вечере“
- Бертије – „Наполеон I“
- Џорџ, војвода од Клоренса – „Ричард III“
- Соколовић – „Избирачица“
- Батиста – „Укроћена горопад“
- Карађорђе Петровић – „Вожд Карађорђе и књаз Милош“
- Лебедев – „Идиот“
- Абел Знорко – „Загонетне варијације“
- Виктор Новак – „Сузе су ОК“
- Дорн – „Галеб“
- Бералд – „Уображени болесник“...
- Шимурина - „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“
- Хаџи Синанудин - „Дервиш и смрт“
- Тиресија - “Баханткиње”
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда Павле Вуисић за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму (2012).[17]
- Награда Раша Плаовић (1998) за улогу Абела Знорка у представи Загонетне варијације (1998).[18]
- Награда Цар Константин за улогу Змаја у филму Кордон, 38. Филмски сусрети у Нишу (2003).[19]
- Прстен са ликом Јоакима Вујића, за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству (2003).
- Златна медаља за заслуге у културним делатностима указом Председника Републике Србије (2018).[20]
- Статуета Ћуран, за улогу Светислава у представи Ивкова слава (1980).
- Статуета Ћуран, за улогу Микана Спасића у представи Три боје дуге (2000).
Фестивали
[уреди | уреди извор]- 1988. Београдско пролеће - Скид'о сам јој звезде с неба (Вече градских песама, са групом Легенде), победничка песма
- 1996. Београдско пролеће - Не дирај ми у тамбуру (Вече градских песама)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Pričao je da mu je JEDNA uloga PROMENILA ŽIVOT, a impresivna BIOGRAFIJA Marka Nikolića nikoga ne ostavlja ravnodušnim”. blic.rs. 3. 1. 2019.
- ^ „Marko Nikolić, stranica mog života: Zamalo da postanem košarkaš zbog mog drugara Ducija”. yugopapir.com.
- ^ „Историјат ОШ Светозар Марковић”. ossvetozarmarkovic.wordpress.com (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2019.
- ^ а б в г д ђ е ж „Marko Nikolić - svi ga znate kao Gigu Moravca!”. mondo.rs. 24. 1. 2017. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019.
- ^ Marko Nikolić, Karađorđe među glumcimasinemanija.com
- ^ „Filmski susreti u Nišu: Predstavljen dokumentarni film i monografija o Marku Nikoliću”. akademijaumetnosti.edu.rs. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ „Svi detalji ljubavnog života Marka Nikolića: Ženio se tri puta, imao troje dece, a ono što je rekao o ćerki Mini, mnogo je otkrilo o njemu”. zena.blic.rs. 3. 1. 2019.
- ^ „Zbogom Gigo! Preminuo legendarni glumac Marko Nikolić”. informer.rs (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2019.
- ^ „Poslednji pozdrav: Sahranjen Marko Nikolić, belo cveće prekrilo njegov grob, Ivica Dačić i Mima Karadžić u suzama”. blic.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2019.
- ^ „Jecaji i suze odzvanjali Alejom velikana. Sahranjen Marko Nikolić! Ovako se Srbija oprostila od čuvenog glumca!”. alo.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2019.
- ^ Марко Николић сахрањен у Алеји заслужних грађана („Политика”, 5. јануар 2019)
- ^ „A sada i serija "Montevideo bog te video"”. mondo.rs. 3. 2. 2012. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019.
- ^ „Marko Nikolić glumačka legenda bivše države u novoj seriji: Bolje da me pamte po ulozi, nego po nekom zločinu. I dalje mi na ulici viču: 'Gdje si, Gigo Popadiću?'”. jutarnji.hr. 3. 9. 2018.
- ^ „Марко Николић”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019.
- ^ „Одлазак Марка Николића”. politika.rs. 4. 1. 2019.
- ^ Преминуо глумац Марко Николић („Политика”, 2. јануар 2019)
- ^ „Marko Nikolić dobitnik nagrade „Pavle Vuisić“”. 6yka.com. 21. 8. 2012. Приступљено 4. 1. 2019.
- ^ „Marko Nikolić i Boris Pingović 250 puta u Zagonetnim varijacijama”. glossy.espreso.rs. 5. 2. 2011. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г.
- ^ „Лука донео срећу Бори Тодоровићу”. blic.rs. Приступљено 10. 10. 2013.
- ^ „Vučić odlikovao Radu Đuričin, Marka Nikolića, Cuneta...”. rs.n1info.com. 14. 2. 2018. Архивирано из оригинала 03. 01. 2019. г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Марко Николић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Марко Николић Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2019) на сајту Народног позоришта у Београду
- Рођени 1946.
- Умрли 2019.
- Глумци из Краљева
- Српски глумци
- Југословенски глумци
- Бивши студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду
- Глумци и глумице Народног позоришта у Београду
- Добитници Награде Раша Плаовић
- Добитници награде Цар Константин
- Добитници Награде Павле Вуисић
- Добитнице и добитници награде Она и он
- Носиоци Медаље за заслуге
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду