Епископ тимочки Доситеј
Епископ тимочки Доситеј | |
|---|---|
| Датум рођења | 1774. |
| Место рођења | Дабница |
| Датум смрти | 1854. |
| Место смрти | Неготин |
Доситеј Новаковић (око 1774 — 1854) био је српски духовник и епископ тимочки од 1834. до 1854.
Биографија
[уреди | уреди извор]Родио се у селу Дабници код Прилепа око 1774. Као младић боравио је у манастиру Трескавцу код Прилепа. Убрзо одлази на Свету гору у бугарски Манастир Зограф где прима монаштво. Ту бива рукоположен за јерођакона а затим и за јеромонаха. Са Свете горе одлази у Пирот, а затим и у Ниш, где га тадашњи епископ Мелетије поставља за свог протосинђела.
После убиства епископа Мелетија 31. маја 1821. године од стране Турака који су због Грчког устанка затварали и убијали православно свештенство Доситеј успева да пребегне за Србију где га кнез Милош Обреновић прима и даје му дужност старешине манастира Свете Петке, а потом и манастира Горњака. Нешто касније је унапређен у чин архимандрита.
Епархија тимочка
[уреди | уреди извор]Када је 1833. ослобођена Тимочка крајина, и припојена Кнежевини Србији кнез и митрополит београдски одлучују да образују Тимочку епархију. Митрополит Петар је у договору са остала два србијанска епископа, ужичким Никифором и шабачким Герасимом, предложио три архимандрита од којих је један био Доситеј. Године 1834. на Сретење Господње 2. фебруара рукоположен је у Крагујевцу за епископа тимочког у присуству самог књаза и народних представника, окупљених ради доношења Сретењског устава.[1]
Новоизабрани епископ учествује у раду скупштине и Архијерејског сабора и ради на организацији Српске цркве са осталим епископима, а затим након месец дана проведених у Крагујевцу одлази за Зајечар. У седишту Епархије радио је на описмењавању свештенства, завођењу црквеног реда, богослужења, уређивању матичних књига, оснивању црквених надлештава али и на сузбијању празноверја и сујеверја. Стечене навике су се тешко мењале па је наишао на отпор непросвећеног народа и свештенства који су упућивали жалбе Митрополиту и књазу Милошу Обреновићу. Епископ Доситеј Новаковић с тога упућује 1839. године захтев Сабору и Митрополиту српском да се пресели седиште Епархије у Неготин, који је у то време био седиште Тимочке области. Међутим, препрека је било то што није постојао стан за Епископију, па је упућен предлог да се за те потребе откупи такозвана Алмашева кућа, која се налазила у парку преко пута Нове цркве. По доласку у Неготин епископ Доситеј Новаковић већ 1846. иницира оснивање Неготинског читалаштва, али и бројних важних установа и удружења. Помаже Главни фонд училишта, ради на оснивању и отварању недељних и празничних школа за калфе и шегрте у којима они уче да чпитају, пишу и рачунају. Подиже нове храмове, помаже неготинску Гимназију, о свом трошку пколује и издржава ђаке, међу којима и Митрополита Михајла на кога је утицао да се определи за монашки живот.[2]
Признања
[уреди | уреди извор]Од 1846. епископ Доситеј Новаковић био је почасни члан Друштва српске словесности. Одликован је од кнеза Александра напрсним крстом са златним ланцем за све што је учинио за цркву и државу. Сматра се и главним ослонцем и повременим саветником књаза Милоша Обреновића, коме је 1834. организовао дочек и као његов пратилац ишао на преговоре са видимским пашом Хусеином. Величанствен дочек је приредио и за књаза Александра Карађорђевића 1845.
Смрт
[уреди | уреди извор]Епископ Доситеј је управљао Тимочком епархијом 20 година. Умро је 2. априла 1854. године у Неготину. Његов гроб налази се у крипти старе неготинске цркве.[3][4][5] Именом Доситеја Новаковића данас се зове и неготинска Народна библиотека.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ протојереј-ставрофор Јовић, Ранко (2003). „Стара Богородична црква у Неготину, седиште Епархије тимочке-неготинске и први њен епископ Доситеј Новаковић”. Баштиник. 6. (Историјски архив Неготин): 127.
- ^ протојереј-ставрофор Јовић, Ранко (2003). „Стара Богородична црква у Неготину, седиште Епархије тимочке-неготинске и први њен епископ Доситеј Новаковић”. Баштиник. 6. (Историјски архив Неготин): 129.
- ^ Из „Поменика“ Милана Ђ. Милићевића, XXVII књига Чупићеве задужбине, Београд, 1888.
- ^ [https://web.archive.org/web/20210828191041/http://www.spc.rs/sr/stosedamdesetpet_godina_timocke_eparhije Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2021) Стоседамдесетпет година Тимочке епархије | Српска Православна црква [Званични сајт]], Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ Episkopi Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008), Приступљено 31. 3. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
