Пређи на садржај

Житнић

Координате: 43° 50′ 00″ С; 16° 08′ 53″ И / 43.83325171920675° С; 16.14799824649518° И / 43.83325171920675; 16.14799824649518
С Википедије, слободне енциклопедије
Житнић
Железничка станица у Житнићу
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадДрниш
ОбластДрнишка Крајина
Становништво
 — 2011.Пад 150
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 00″ С; 16° 08′ 53″ И / 43.83325171920675° С; 16.14799824649518° И / 43.83325171920675; 16.14799824649518
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина291 m
Житнић на карти Хрватске
Житнић
Житнић
Житнић на карти Хрватске
Житнић на карти Шибенско-книнске жупаније
Житнић
Житнић
Житнић на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22320 Дрниш
Позивни број+385 22

Житнић је насељено мјесто у саставу града Дрниша, у Далмацији, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се 4 км јужно од Дрниша у подножју планине Мосећ, на крашкој површи. У близини је и кањон Чиколе. То је прво село на путу Дрниш – Шибеник и кроз њега пролази пруга према Шибенику и Сплиту. Подијељено је на Горњи и Доњи Житнић.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први пут се село Житнић спомиње 1298. године, као самостална католичка жупа. У Другом свјетском рату, Житнић је био јако четничко упориште. За вријеме рата у Хрватској (1991–1995), налазио се у Републици Српској Крајини као њена најјужнија тачка, гдје се вршила размјена заробљеника.

У селу се налази римокатоличка црква Св. Јуре из 1298. године (Горњи Житнић) и српска православна црква Св. Јована Крститеља из 1982. године (Доњи Житнић). У Горњем Житнићу се налази старо православно гробље.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Село је до рата било национално мјешовито. Број Срба и Хрвата био је готово једнак. Према попису становништва из 2001. године, Житнић је имао 195 становника.[1] Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 150 становника.[2]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 5 (2,56%) 257 (50,39%) 347 (52,18%) 406 (50,30%) 465 (53,50%)
Хрвати 189 (96,92%) 242 (47,45%) 303 (45,56%) 400 (49,57%) 404 (46,49%)
Југословени 6 (0,90%) 1 (0,12%)
остали и непознато 1 (0,51%) 11 (2,15%) 9 (1,35%)
Укупно 195 510 665 807 869
Демографија[3]
Година Становника
1857. 521
1869. 649
1880. 645
1890. 680
1900. 809
1910. 857
1921. 680
1931. 951
1948. 915
1953. 949
1961. 869
1971. 807
1981. 665
1991. 510
2001. 195
2011. 150

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Житнић је имало 510 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
257 50,39%
Хрвати
  
242 47,45%
неопредељени
  
2 0,39%
непознато
  
9 1,76%
укупно: 510

Презимена

[уреди | уреди извор]
  • Кашић — Православци, славе Св. Јована
  • Керић — Православци, славе Св. Јована
  • Малада — Римокатолици
  • Милета — Православци, славе Ђурђевдан
  • Мочић — Римокатолици
  • Мујан — Римокатолици
  • Пушкар — Православци, славе Св. Јована
  • Ревача — Православци, славе Св. Јована
  • Рожа — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Сировица — Православци, славе Св. Јована
  • Чолак — Православци, славе Св. Јована
  • Шарић — Православци, славе Св. Јована

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис становништва 2001.”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.