Зеленоборски
| Зеленоборски Зеленоборский | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | Кандалашки рејон |
| Основан | 1951. |
| Варошица од | 1952. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2016 | 5.846 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 66° 50′ 42″ С; 32° 21′ 43″ И / 66.845° С; 32.361944° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 73 m |
.svg)  Зеленоборски Зеленоборски на карти Русије | |
 Зеленоборски Зеленоборски на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184020 |
| Позивни број | +7 81533 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 408 558 |
| ОКТМО код | 47 608 158 051 |
| Веб-сајт | |
| gp-zelenoborskiy.narod.ru | |
.png)
.png)
Зеленоборски (рус. Зеленоборский) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Варошица се налази на крајњем југу Мурманске области и административно припада њеном Кандалашком рејону.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. у варошици је живело 5.846 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица Зеленоборски се налази у јужном делу Мурманске области на подручју Кандалашког рејона, на неких педесетак километара јужније од града Кандалакше, односно на око 235 километара јужније од административног центра области Мурманска. Варошица лежи на обали Кандалакшког залива, једног од 4 најважнија залива Белог мора.
Зеленоборски је важан саобраћајни центар кроз који пролази деоница националног аутопута и национална железница на релацији Санкт Петербург−Мурманск. Железничка станица Књажаја налази се неколико километара западније од насеља.
Историја
[уреди | уреди извор]Варошица Зеленоборски основана је 1951. године као радничко насеље уз новоосновану Књажегупску хидроелектрану на реци Ковди, чија градња је почела паралелно са оснивањем насеља. Већ 1952. новоосновано насеље добило је званичан статус урбане заједнице у рангу варошице. Године 1960. са радом је почео велики дрвопрерађивачки комбинат.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 6.560 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 5.846 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 9.000 | 10.224 | 10.122 | 9.643[2] | 7.640[3] | 6.560[4] | 5.846 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
