Гаџијево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гаџијево
Гаджиево
Вид с дымовой трубы ТЭЦ - panoramio.jpg
Основни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Северозападни
Адм. јединица  Мурманска област
Рејон ЗАТО Александровск
Основан 1957.
Статус града од 1981.
Стара имена до 1967Јагељнаја Губа
до 1981Гаџијево
до 1994Мурманск-130
до 1999Скалистиј
Становништво
Становништво (2017) 12.904
Географске карактеристике
Координате 69°15′06″ СГШ; 33°19′00″ ИГД / 69.2518° СГШ; 33.3167° ИГД / 69.2518; 33.3167Координате: 69°15′06″ СГШ; 33°19′00″ ИГД / 69.2518° СГШ; 33.3167° ИГД / 69.2518; 33.3167
Временска зона UTC+3
Надморска висина 72 m

Map of Russia - Murmansk Oblast.svg
Мурманска област у Русији (црвено)

Гаџијево на мапи Мурманске области
Гаџијево
Гаџијево
Гаџијево на мапи Мурманске области
Остали подаци
Поштански код 184670
Позивни број +7 81539
Регистарска ознака 51
ОКАТО код 47 529

Гаџијево (рус. Гаджиево) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем северу Мурманске области и административно припада њеном Александровском округу. У граду се налази војна база руске морнарице и сам град, баш као и цео округ, има статус затвореног војничког града.

Званичан статус града има од 1981. године. Према проценама националне статистичке службе за 2017. у граду је живело 12.904 становника.

Географија[уреди]

Градски грб

Град Гаџијево смештен је у северном делу Мурманске области на обали једног од залива (залив Сајда) Кољског залива Баренцовог мора. У самој гради и око њега налази се неколико мањих језера, а средиште града лежи на надморској висини од 72 метра.

Град се налази на око 35 километара северније од административног центра области, града Мурманска, а најближа градска насеља су градови Снежногорск на југозападу и Пољарниј на југоистоку (оба удаљена око десетак километара).

Историја[уреди]

Насељено место под именом Јагељнаја Губа (рус. Ягельная Губа) званично је основано 15. маја 1957. године као радничко насеље. Под првобитним именом било је познато наредних десет година, све до 1967. године када је преименовано у садашњи назив у част совјетског морнара и Хероја Совјетског Савеза Магомета Гаџијева који је погинуо на том подручју 12. маја 1942. године.

Одлуком Президијума Врховног совјета Руске СФСР од 14. септембра 1981. насељу је додељен званичан административни статус града и промењено му је име у Скалистиј (рус. Скалистый) иако се у званичним државним документима помињало под називом Мурманск-130. Назив Скалистиј постао је званичан у јануару 1994. и под тим именом град је био познат до 1999. када је поново преименован на садашњи назив.

Становништво[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 11.068 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2017. град имао 12.904 становника.[1]

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
--- --- --- --- 12.180[2] 11.068[3] 12.904

По броју становника град Гаџијево налази се на 854. месту од 1.112 званичних градова Русије. Гаџијево је територијално организовано као једна од три градске општине Александровског округа и једина је градска општина у том округ у чијем саставу се налази још једно насеље, Олењаја Губа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  2. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]