Мончегорск
Мончегорск Мончегорск | |
---|---|
![]() Поглед на град из ваздуха | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Федерални округ | Северозападни |
Област | ![]() |
Рејон | Мончегорски градски округ |
Основан | 1935. |
Статус града | 1937. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016 | 42.893 |
— густина | 15,77 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 67° 56′ 00″ С; 32° 55′ 00″ И / 67.933333° С; 32.916667° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 128 m |
Површина | 2.720 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 184505, 184506, 184510, 184511 |
Позивни број | +7 81536 |
Регистарска ознака | 51 |
ОКАТО код | 47 415 |
ОКТМО код | 47 715 000 001 |
Веб-сајт | |
monchegorsk.gov-murman.ru/ |
Мончегорск (рус. Мончегорск) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Мурманске области и административно припада Мончегорском градском округу чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. у граду је живело 42.893 становника, и по броју становника Мончегорск је четврти по величини град у Мурманској области (после Мурманска, Апатита и Североморска).
Географија
[уреди | уреди извор]Град Мончегорск смештен је у централном делу Мурманске области, и лежи на месту где се северна подгорина Мончетундре спушта ка језеру Имандра. Град се налази унутар арктичког поларног круга и удаљен је неких 115 километара у смеру југа од административног центра области Мурманска. Кроз град протиче река Монча по којој је и добио име.
Услед интензивне рударске активности шире подручје око града је до краја 20. века било претворено у својеврсну техногену пустош, али се у последње време еколошка слика у граду мења. На фабричке димњаке и одводе отпадних вода постављају се одговарајући филетри, а врши се и интензивно пошумљавање подручја на којима је искрчена шума.
Град је железницом повезан са станицом у Оленегорску, а нешто западније пролази и траса националног аутопута „Кола” који Мурманск повезује са Санкт Петербургом.
Историја
[уреди | уреди извор]
Мончегорск се развио из радничког насеља формираног 1935. у близини великих рудника бакра и никла, а због великог привредног значаја већ 20. септембра 1937. добија званичан статус града. У периоду 1938−1949. град је био седиште Мончегорског рејона, да би по укидању општинског рејона прешао под директну управу обласне владе.
Од 2004. град је седиште истоименог градског округа.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 45.361 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 42.893 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
28.450 | 45.523 | 45.980 | 51.401 | 68.652[2] | 52.242[3] | 45.361[4] | 42.893 |
По броју становника Мончегорск се 2016. налазио на 364. месту од 1.112 званичних градова Русије.
Привреда
[уреди | уреди извор]Мончегорск је један од најважнијих центара за производњу и прераду никла и бакра, а најважнији привредни објект у граду је компанија „Нориљски никл” која управља рудницима и топионицама у граду.
На око 3 километра од града налази се ваздухопловна база Руске авијације.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Град Мончегорск има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим местима:[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 09. 11. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Киселёв, А. А. (2008). „Города-побратимы Мурманской области”. Кольская энциклопедия. Т 1 (на језику: руски). Санкт-Петербург: КНЦ РАН: 502. Архивирано из оригинала 28. 01. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2016.