Оленегорск
| Оленегорск Оленегорск | |
|---|---|
 Поглед на град из ваздуха | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | Оленегорски градски округ |
| Основан | 1949. |
| Статус града | 1957. |
| Стара имена | Олења (до 1957) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2016 | 21.097 |
| — густина | 11,28 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 68° 09′ 00″ С; 33° 17′ 00″ И / 68.15° С; 33.283333° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 151 m |
| Површина | 1.870 km2 |
.svg)  Оленегорск Оленегорск на карти Русије | |
 Оленегорск Оленегорск на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184530 |
| Позивни број | (+7) 81552 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 417 |
| ОКТМО код | 47 717 000 001 |
| Веб-сајт | |
| olenegorsk.murman.ru/ | |
.png)
Оленегорск (рус. Оленегорск) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Мурманске области и административно припада Оленегорском градском округу чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. у граду је живело 21.097 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Оленегорск налази се у централном делу Мурманске области. Смештен је на западној обали језера Пермус, недалеко од места на ком из језера отиче река Курењга. Град се налази унутар арктичког поларног круга, на око 105 километара јужно од Мурманска, односно на око 1.400 километара северозападно од Москве.
Кроз град пролази железничка линија и друмски правац који повезује Санкт Петербург са Мурманском.
Историја[уреди | уреди извор]
Претходница савременог градског насеља Оленегорска била је железничка станица Олења (рус. Оле́нья) отворена 1916. године, а њен значај нагло је порастао током 1930-их након оснивања Мончегорска неколико километара западније. Савремено насеље званично је основано као радничка насеобина уз новоотворени рудник железне руде 1949. године, а подигнуто је неколико километара западније од постојеће железничке станице. Новоосновано насеље носило је име Олења све до 1957. године када одлуком државних власти добија садашњи назив и званичан административни статус града.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 23.072 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 21.097 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 12.110 | 21.485 | 27.369 | 35.584[2] | 25.166[3] | 23.072[4] | 21.097 |
По броју становника Оленегорск се 2016. налазио на 649. месту од 1.112 званичних градова Русије.
Привреда[уреди | уреди извор]
Оленегорски рударско-топионичарски комбинат, у ком се вади и прерађује железна руда, најважнији је привредни објекат у граду.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Град Оленегорскима потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим местима:[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Киселёв, А. А. (2008). „Города-побратимы Мурманской области”. Кольская энциклопедия. Т 1 (на језику: руски). Санкт-Петербург: КНЦ РАН: 502. Архивирано из оригинала 28. 01. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- (језик: руски) Незванични градски инфо портал
- Детаљна мапа града
- Хералдичка историја града
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
