Пређи на садржај

Кишкунлацхаза

Координате: 47° 07′ С; 19° 01′ И / 47.12° С; 19.01° И / 47.12; 19.01
С Википедије, слободне енциклопедије
Кишкунлацхаза
мађ. Kiskunlacháza
Име насеља писано ровашким писмом
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска
ЖупанијаПешта
СрезРацкеве
Становништво
Становништво
 — 2018.8.672[1]
 — густина93 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 07′ С; 19° 01′ И / 47.12° С; 19.01° И / 47.12; 19.01
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина93,5 km2
Кишкунлацхаза на карти Мађарске
Кишкунлацхаза
Кишкунлацхаза
Кишкунлацхаза на карти Мађарске
Поштански број2340
Позивни број(+36) 24
Веб-сајт
http://www.kiskunlachaza.hu/

Кишкунлацхаза (мађ. Kiskunlacháza) је насеље у централној Мађарској. Кишкунлацхаза је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.

Географија

[уреди | уреди извор]

Локација

[уреди | уреди извор]

Кишкунлацхаза се налази јужно од Будимпеште, на левој обали Рацкевеи-Дунава.

Суседна насеља: Апорка са севера, Делегихаза са североистока, Буђи са истока, Апај са југоистока, Демшед са југа, Рацкеве са југозапада и Сигетсентмартон са северозапада, последња два насеља се налазе на другој страни речице Рацкеве-Дунав, на острву Чепел. Њена периферија се пружа далеко од центра у правцу севера, па се у том правцу чак и граничи са Мајошазом, која је удаљенија.

Порекло имена

[уреди | уреди извор]

Први део њеног имена односи се на пејзажну целину (Кишкуншаг), док је Лацхаза добила име Лацхаза (Lacháza) од бившег власника села (раније познатог као Санто), Колошовог сина Лацка и Лацфиак из Салте који су његови потомци.

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље и околина су насељени од времена насељавања Мађара у ове крајеве. Његово прво познато име било је Санто. Име је добио по краљевским слугама рапског плуга.

Око 1020. године краљ Стефан I Угарски дао је Санто женском манастиру у Веспремволђи, како се види из грчког темељног писма, а из његове латинске обнове, село Санто, које се налази поред Дунава, са 30+20 слугу робова, и са њим, суботњи прелазак Дунава са 7 вечера и [суботња] пијаца са царином и 12 дунавских рибара.

Око 1272–1290. краљ Ладислав IV Куманац је дао земљиште дворцу Фехервар, (поред Бекове земље, која није имала наследника), Петру, Абраму, Јакабу и Херболду, краљевским магационерима и батлерима (tavarnici et dapifer) и описао његове границе.

Током даљњих векова земљиште и место су често мењали власнике.

Постао је град од 1. септембра 2021. године.[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011. 86,3% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Бугари, 1,7% као Роми, 0,5% као Немци и 0,4% као Румуни (13,5% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 36,8%, реформисани 25,5%, лутерани 0,3%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 10,3% (26% се није изјаснило).[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [1]. Központi Statisztikai Hivatal, 2018. szeptember 3. (Приступљено: 2018. szeptember 4.).
  2. ^ „A köztársasági elnök 409/2021. (VIII. 3.) KE határozata városi cím adományozásáról”. Magyar Közlöny. 
  3. ^ Kiskunlacháza Helységnévtár

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]