Кишкунлацхаза
Кишкунлацхаза мађ. Kiskunlacháza | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Централна Мађарска |
Жупанија | Пешта |
Срез | Рацкеве |
Становништво | |
Становништво | |
— 2018. | 8.672[1] |
— густина | 93 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 07′ С; 19° 01′ И / 47.12° С; 19.01° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 93,5 km2 |
Поштански број | 2340 |
Позивни број | (+36) 24 |
Веб-сајт | |
http://www.kiskunlachaza.hu/ |
Кишкунлацхаза (мађ. Kiskunlacháza) је насеље у централној Мађарској. Кишкунлацхаза је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.
Географија
[уреди | уреди извор]Локација
[уреди | уреди извор]Кишкунлацхаза се налази јужно од Будимпеште, на левој обали Рацкевеи-Дунава.
Суседна насеља: Апорка са севера, Делегихаза са североистока, Буђи са истока, Апај са југоистока, Демшед са југа, Рацкеве са југозапада и Сигетсентмартон са северозапада, последња два насеља се налазе на другој страни речице Рацкеве-Дунав, на острву Чепел. Њена периферија се пружа далеко од центра у правцу севера, па се у том правцу чак и граничи са Мајошазом, која је удаљенија.
Порекло имена
[уреди | уреди извор]Први део њеног имена односи се на пејзажну целину (Кишкуншаг), док је Лацхаза добила име Лацхаза (Lacháza) од бившег власника села (раније познатог као Санто), Колошовог сина Лацка и Лацфиак из Салте који су његови потомци.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље и околина су насељени од времена насељавања Мађара у ове крајеве. Његово прво познато име било је Санто. Име је добио по краљевским слугама рапског плуга.
Око 1020. године краљ Стефан I Угарски дао је Санто женском манастиру у Веспремволђи, како се види из грчког темељног писма, а из његове латинске обнове, село Санто, које се налази поред Дунава, са 30+20 слугу робова, и са њим, суботњи прелазак Дунава са 7 вечера и [суботња] пијаца са царином и 12 дунавских рибара.
Око 1272–1290. краљ Ладислав IV Куманац је дао земљиште дворцу Фехервар, (поред Бекове земље, која није имала наследника), Петру, Абраму, Јакабу и Херболду, краљевским магационерима и батлерима (tavarnici et dapifer) и описао његове границе.
Током даљњих векова земљиште и место су често мењали власнике.
Постао је град од 1. септембра 2021. године.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Током пописа 2011. 86,3% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Бугари, 1,7% као Роми, 0,5% као Немци и 0,4% као Румуни (13,5% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 36,8%, реформисани 25,5%, лутерани 0,3%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 10,3% (26% се није изјаснило).[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [1]. Központi Statisztikai Hivatal, 2018. szeptember 3. (Приступљено: 2018. szeptember 4.).
- ^ „A köztársasági elnök 409/2021. (VIII. 3.) KE határozata városi cím adományozásáról”. Magyar Közlöny.
- ^ Kiskunlacháza Helységnévtár
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Ансамбл народних игара Кишкун Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2023)
- Омладински дувачки оркестар Кишкунлачаз