Клемен Шампусен
| Клемен Шампусен | |
|---|---|
 Шампусен 2020. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Клемен Шампусен |
| Датум рођења | 29. мај 1998. |
| Мјесто рођења | Ница, Француска |
| Држављанство | Француска |
| Висина | 1,80 m[1] |
| Маса | 60 kg[1] |
| Тимске информације | |
Тренутни тим | Аркеа—бб хотелс |
| Дисциплина | друмски |
| Улога | возач |
| Тип возача | брдаш |
| Јуниорска каријера | |
| 2017—2020 | Шамбери |
| Професионална каријера | |
| 2018—2019 | АГ2Р ла мондијал (приправник) |
| 2020—2022 | АГ2Р ла мондијал[2][3] |
| 2023— | Аркеа—бб хотелс |
| Ажурирано: 21. април 2024. | |
Клемен Шампусен (фр. Clément Champoussin; Ница, 29. мај 1998) француски је бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Аркеа—бб хотелс.[4][5] Остварио је једну етапну побједу на Вуелта а Еспањи.
Каријера
[уреди | уреди извор]2018—2022
[уреди | уреди извор]Године 2017. прешао је у развојни тим АГ2Р ла мондијала, за возаче до 23 године, са којим је 2018. завршио Рута д’Оро класик на другом мјесту, изгубивши у спринту од Самуелеа Зокарата, након што су њих двојица дошли сами на циљ.[6] Године 2019. освојио је трку Ђиро дела регионе Фриули Венеција, минут испред Матије Баиса, уз једну етапну побједу и освојену класификацију по поенима.[7] Од 2018. је повремено возио за АГ2Р ла мондијал као приправник, а 2020. потписао је професионални уговор са тимом, за који је почео да вози од 1. августа.[8] и исте године возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању.[9] На трећој етапи, напао је на километар до циља, али су достигнут и завршио је на десетом мјесту, 24 секунде иза Данијела Мартина.[10] У генералном пласману завршио је на 31 мјесту, преко сат иза Приможа Роглича.[11]
Сезону 2021. почео је на Тур де Алпс трци, коју је завршио на 11 мјесту у генералном пласману, минут и 38 секунди иза Ђанлуке Брамбиле, као и на трећем мјесту у класификацији за најбољег младог возача, минут и по иза Давида Годуа.[12] Недељу дана касније возио је Ардеше класик, гдје је једини пратио напад Годуа на успону на 20 km до циља, након чега су возили заједно до краја, а у спринту је побиједио Году.[13] У мају је возио Ђиро д’Италију по први пут,[14] али је морао да напусти трку током девете етапе.[15] У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је био у бијегу на десетој етапи, одакле је Мајкл Сторер напао на последњем успону, на 25 km до циља и остварио соло побједу, док је Шампусен завршио на трећем мјесту, 22 секунде иза, изгубивши у спринту од Маурија Вансевенанта.[16] У бијегу је био и на етапи 14, гдје је Николас Продом напао на 26 km до циља, а Шампусен није могао да прати возаче који су кренули у потјеру за њим и завршио је на петом мјесту, минут и 15 секунди иза Ромена Бардеа.[17] На етапи 20 је био у бијегу, али је главна група достигла бјегунце пред последњи успон, на којем су напали Адам Јејтс и Енрик Мас, а пратили су их само Роглич и Џек Хејг. Они су се у последња два километра гледали међусобно и возили спорије, Шампусен их је достигао и одмах напао, што нико није пратио у почетку и стекао је предност од 20 секунди. Роглич је у финишу напао и смањио заостатак, али је Шампусен побиједио шест секунди испред, остваривши прву побједу у каријери.[18] Трку је завршио на 16 мјесту у генералном пласману, скоро сат времена иза Роглича.[19]
Почетком 2022. возио је Ардеше класик, гдје је био у водећој групи заједно са Бруном Армираилом, Сепом Кусом и Вансевенантом, а на 25 km до циља, Брандон Макналти је напао из главне групе и достигао их, а затим и напао, што нико није могао да прати. Шампусена су престигли још Ленард Кемна и Гијом Мартен и завршио је на шестом мјесту.[20] Почетком априла возио је Гран при Мигел Индураин, гдје се у финишу одвојила мања група и у спринту је завршио на деветом мјесту, а побиједио је Ворен Барги.[21] Два дана касније требало је да вози Вуелта ал Паис Баско трку, али је одустао пред почетак прве етапе због породичних разлога.[22] У јуну је возио Тур де Свис, гдје је био у бијегу на шестој етапи. Нико Денц и Фаусто Маснада су напали на 11 km до циља, а на 4 km до циља достигли су их Шампусен и Хесус Ерада, а у последњем километру и Квин Симонс. У спринту је завршио на другом мјесту, изгубивши од Денца.[23] У генералном пласману завршио је на 26 мјесту, пола сата иза Герента Томаса.[24] У финишу сезоне возио је Вуелта а Еспању, гдје је био у бијегу на неколико етапа, а завршио је на 32 мјесту у генералном пласману, преко сат иза Ремка Евенепула.[25]
2023—
[уреди | уреди извор]Године 2023. прешао је у тим Аркеа—самсик, изјавивши да је главни разлог за прелазак био тај да развија каријеру корак по корак.[26] Почетком марта возио је Трофео Лајгвеља класик, гдје је Нанс Петерс напао на 29 km до циља, што нико није могао да прати и остварио је соло побједу. Шампусен је био дио петочлане групе која је дошла на циљ 46 секунди иза, а завршио је на петом мјесту.[27] У јулу је возио Тур де Франс по први пут, гдје је био у бијегу на етапи 17, чији је циљ био на успону Кол де ла Лоз, дугом 27 km.[28] На успону је отпао и завршио је 12 минута иза Феликса Гала.[29] Тур је завршио на 51 мјесту у генералном пласману, скоро три сата иза Јонаса Вингегора, као и на осмом мјесту у класификацији за најбољег младог возача.[30] У августу је возио Арктик рејс оф Норвеј, гдје је побиједио на последњој, четвртој етапи, у спринту и освојио је класификацију по поенима.[31]
На почетку 2024. возио је Тур де ла Провенс, гдје је другу етапу завршио на трећем мјесту, одспринтавши групу која је дошла на циљ двије секунде иза Мадса Педерсена и Алекса Цинглеа.[32] У генералном пласману је завршио на 13 мјесту, четири минута иза Педерсена.[33] Крајем марта возио је Гран при Мигел Индураин, на којем је Макналти напао на 10 km до циља, а на 2 km до циља достигао је Максим ван Гилс. У спринту је побиједио Макналти, док је Шампусен завршио на седмом мјесту, у групи која је дошла на циљ 16 секунди иза.[34] Средином априла возио је Флеш Валон, гдје је Стивен Вилијамс напао на последњем успону Мур де Иј и побиједио, док је Шампусен завршио на 11 мјесту, 16 секунди иза.[35]
Резултати на тркама
[уреди | уреди извор]Резултати на гранд тур тркама
[уреди | уреди извор]| Гранд тур трке | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | 2024. |
|---|---|---|---|---|---|
 Ђиро д’Италија
|
— | DNF | — | — | |
 Тур де Франс
|
— | — | — | 51 | |
 Вуелта а Еспања
|
31 | 16 | 32 | — |
| — | Није учествовао |
|---|---|
| DNF | Није завршио |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Clément Champoussin”. eurosport.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ „Official presentation of the AG2R LA MONDIALE professional cycling team 2020”. cyclisme.ag2rlamondiale.fr. Groupe AG2R La Mondiale. 10. 12. 2019. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ „AG2R Citroën Team”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ „Team Arkéa–Samsic”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ „Champoussin” (на језику: француски). arkea-bbhotels.com. Архивирано из оригинала 24. 05. 2024. г. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ „Ruota d'Oro - GP Festa del Perdono 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ „Giro della Regione Friuli Venezia Giulia 2019”. procyclingstats.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ „Lawrence Naesen, Andrea Vendrame And Clément Champoussin Sign With The AG2R La Mondiale Team”. biketoday.news. 6. 9. 2019. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Puddicombe, Stephen (22. 10. 2020). „Five talking points from stage three of the Vuelta a España 2020”. cyclingweekly.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Puddicombe, Stephen (22. 10. 2020). „Vuelta a España: Dan Martin powers to stage 3 summit win”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Benson, Daniel (8. 11. 2020). „Primoz Roglic wins 2020 Vuelta a España”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Puddicombe, Stephen (21. 2. 2021). „Tour du Var: Brambilla secures stage 3 and overall victory”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ „David Gaudu wins Faun-Ardèche Classic”. cyclingnews.com. 27. 2. 2021. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Fletcher, Patrick (3. 3. 2021). „Who is Clément Champoussin? French puncheur making a splash”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Fletcher, Patrick (26. 12. 2021). „Champoussin seeks consistency after rollercoaster first full season”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Ostanek, Dani (24. 8. 2021). „Vuelta a España: Michael Storer wins stage 10 as Primoz Roglic crashes on final descent”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Farrand, Stephen (28. 8. 2021). „Romain Bardet wins Vuelta a España stage to Pico Villuercas”. CyclingNews. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Long, Jonny (4. 9. 2021). „Clément Champoussin mugs the GC riders to take last-ditch victory on stunning stage 20 of the Vuelta a España”. CyclingWeekly. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Fletcher, Patrick (5. 9. 2021). „Primoz Roglic wins the Vuelta a España”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2022 Faun Ardèche Classic (1.Pro), France”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2022 Gran Premio Miguel Induráin (1.Pro), Spain”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Ostanek, Dani (4. 4. 2022). „Itzulia Basque Country stage 1 - live coverage”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Farrand, Stephen (17. 6. 2022). „Tour de Suisse: Nico Denz wins stage 6”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Ryan, Barry (19. 6. 2022). „Tour de Suisse: Geraint Thomas wins overall title”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Madgwick, Katy (11. 9. 2022). „Remco Evenepoel wins 2022 Vuelta a España”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Stokes, Shane (2. 8. 2022). „Former world champion Amalie Dideriksen inks two-year deal with Uno-X”. velo.outsideonline.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Farrand, Stephen (1. 3. 2023). „Nans Peters solos to victory at rain-soaked Trofeo Laigueglia”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Puddicombe, Stephen (18. 7. 2023). „Tour de France 2023 stage 17 preview - A brutal and decisive day of climbing”. rouleur.cc. Приступљено 15. 8. 2023.
- ^ Farrand, Stephen (19. 7. 2023). „As it happened: Pogacar cracks on the Col de la Loze as Gall survives to win the stage”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Puddicombe, Stephen (20. 8. 2023). „Arctic Race of Norway: Stephen Williams seals overall victory as Clément Champoussin wins stage 4 sprint”. CyclingNews. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Tyson, Jackie (10. 2. 2024). „Tour de la Provence: Mads Pedersen makes it three from three on stage 2”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Ostanek, Daniel (11. 2. 2024). „Tour de la Provence: Pedersen secures overall as Van Asbroeck win final sprint”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2024 Gran Premio Miguel Induráin (1.Pro), Spain”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 21. 4. 2024.
- ^ Ostanek, Dani (17. 4. 2024). „La Flèche Wallonne: Stevie Williams dominates decisive Huy ascent for signature win”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 21. 4. 2024.
